Рјечник

sr Дани у седмици   »   be Дні тыдня

9 [девет]

Дани у седмици

Дани у седмици

9 [дзевяць]

9 [dzevyats’]

Дні тыдня

Dnі tydnya

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Понедељак па--д---ак п_________ п-н-д-е-а- ---------- панядзелак 0
pan---zelak p__________ p-n-a-z-l-k ----------- panyadzelak
Уторак а---рак а______ а-т-р-к ------- аўторак 0
au--rak a______ a-t-r-k ------- autorak
Среда се-а-а с_____ с-р-д- ------ серада 0
se---a s_____ s-r-d- ------ serada
Четвртак ч--в-р ч_____ ч-ц-е- ------ чацвер 0
c-at-v-r c_______ c-a-s-e- -------- chatsver
Петак п--н-ца п______ п-т-і-а ------- пятніца 0
py-tnіt-a p________ p-a-n-t-a --------- pyatnіtsa
Субота су--та с_____ с-б-т- ------ субота 0
su---a s_____ s-b-t- ------ subota
Недеља ня---ля н______ н-д-е-я ------- нядзеля 0
ny-dze--a n________ n-a-z-l-a --------- nyadzelya
Недеља т-д--нь т______ т-д-е-ь ------- тыдзень 0
t----n’ t______ t-d-e-’ ------- tydzen’
од понедељка до недеље з ---ядз--ка д--н--зе-і з п_________ д_ н______ з п-н-д-е-к- д- н-д-е-і ----------------------- з панядзелка да нядзелі 0
z -an-ad-elka-da ny-dz-lі z p__________ d_ n_______ z p-n-a-z-l-a d- n-a-z-l- ------------------------- z panyadzelka da nyadzelі
Први дан је понедељак. Пе--- --е-ь – ---я--елак. П____ д____ – п__________ П-р-ы д-е-ь – п-н-д-е-а-. ------------------------- Першы дзень – панядзелак. 0
P-rs-y-----’ –--a----ze---. P_____ d____ – p___________ P-r-h- d-e-’ – p-n-a-z-l-k- --------------------------- Pershy dzen’ – panyadzelak.
Други дан је уторак. Дру-- --ень - -ўт----. Д____ д____ – а_______ Д-у-і д-е-ь – а-т-р-к- ---------------------- Другі дзень – аўторак. 0
Drug- d-e-- --aut-rak. D____ d____ – a_______ D-u-і d-e-’ – a-t-r-k- ---------------------- Drugі dzen’ – autorak.
Трећи дан је среда. Т--------н- - се-а-а. Т____ д____ – с______ Т-э-і д-е-ь – с-р-д-. --------------------- Трэці дзень – серада. 0
T----і d---- – -erad-. T_____ d____ – s______ T-e-s- d-e-’ – s-r-d-. ---------------------- Tretsі dzen’ – serada.
Четврти дан је четвртак. Ч--в-рт----е-ь – --ц--р. Ч_______ д____ – ч______ Ч-ц-ё-т- д-е-ь – ч-ц-е-. ------------------------ Чацвёрты дзень – чацвер. 0
C---sve-t--d-e-- - -hatsv-r. C_________ d____ – c________ C-a-s-e-t- d-e-’ – c-a-s-e-. ---------------------------- Chatsverty dzen’ – chatsver.
Пети дан је петак. П-----з----– пя---ц-. П___ д____ – п_______ П-т- д-е-ь – п-т-і-а- --------------------- Пяты дзень – пятніца. 0
Pyaty-d---- –-pya-nі--a. P____ d____ – p_________ P-a-y d-e-’ – p-a-n-t-a- ------------------------ Pyaty dzen’ – pyatnіtsa.
Шести дан је субота. Ш-сты-д--нь ---у---а. Ш____ д____ – с______ Ш-с-ы д-е-ь – с-б-т-. --------------------- Шосты дзень – субота. 0
Sho-ty -zen’ – s-bo--. S_____ d____ – s______ S-o-t- d-e-’ – s-b-t-. ---------------------- Shosty dzen’ – subota.
Седми дан је недеља. Сём- -з--ь -----з---. С___ д____ – н_______ С-м- д-е-ь – н-д-е-я- --------------------- Сёмы дзень – нядзеля. 0
S-m- -z-n--– n-adzel-a. S___ d____ – n_________ S-m- d-e-’ – n-a-z-l-a- ----------------------- Semy dzen’ – nyadzelya.
Седмица има седам дана. У-ты--і-с-м-дз--. У т____ с__ д____ У т-д-і с-м д-ё-. ----------------- У тыдні сем дзён. 0
U -y-nі -em---e-. U t____ s__ d____ U t-d-і s-m d-e-. ----------------- U tydnі sem dzen.
Ми радимо само пет дана. Мы-п-а--ем -ол----п--ь д-ён. М_ п______ т_____ п___ д____ М- п-а-у-м т-л-к- п-ц- д-ё-. ---------------------------- Мы працуем толькі пяць дзён. 0
My -r-ts----to-’k- -y--s’---en. M_ p_______ t_____ p_____ d____ M- p-a-s-e- t-l-k- p-a-s- d-e-. ------------------------------- My pratsuem tol’kі pyats’ dzen.

Вештачки језик Есперанто

У данашње време, енглески је најважнији универзални језик. Сматра се да су сви у стању да се њиме споразумевају. Али и други језици настоје да постигну овај циљ. На пример, језици који су вештачка творевина. Овакви језици ставарју се и развијају с намером. То значи да постоји план на основу кога се стварају. Код вештачких језика долази до мешања елемената различитих језика. На тај начин се настоји да се великом броју људи омогући да их савладају. Циљ сваког вештачког језика је олакшана комуникација међу народима. Најпознатији вештачки језик је есперанто. Свету је по први пут представљен у Варшави, 1887. године. Његов оснивач је био лекар Лудвик Лазар Заменоф. Његова теза је била да су проблеми у комуникацији један од главних узрока социјалних немира. Ово га је навело да ради на стварању једног заједничког језика којиби зближио људе. Очекивао је да ће уз помоћ овог језика људи моћи да се споразумевају на равноправној основи. Заменофљев псеудоним био је Др. Есперанто - онај који се нада. Ово само описује колике је наде полагао у свој сан. Но, идеја универзалног споразумевања, много је старија. Познато је да је до данас створено много оваквих језика. Уз њих се повезују и циљеви као што су толеранција и људска права. У данашње време есперанто се говори у више од 120 земаља. Но, есперанто има и своје критичаре. На пример: 70% речника потиче из романских језика. И уопште, есперанто је очигледно формиран по узору на индоевропске језике. Они који говоре есперанто, размењују искуства на конвенцијама и по клубовима. Они такође редовно организују састанке и предавања. Па, јесте ли расположени за мало есперанта? Ĉu vi parolas Esperanton? – Jes, mi parolas Esperanton tre bone!
Да ли си знао?
Амерички енглески спада у западногерманске језике. Као и канадски енглески, то је северноамерички дијалекат енглеског. То је матерњи језик око 300 милиона људи. Тиме је то варијанта енглеског с највише говорника. Међутим, веома је сличан британском енглеском. Говорници обе варијанте се у правилу без проблема споразумевају. Једино када обе стране говоре јако израженим дијалектима, конверзација постаје тежа. Упркос сличностима, постоји неколико значајних разлика између две варијанте. То се пре свега односи на изговор, лексички фонд и правопис. У неким случајевима појављују се и одступања у граматичким правилима и правилима употребе правописних знакова. У поређењу с британским енглеским повећава се важност америчког енглеског. Разлог томе је пре свега велики утицај северноамеричке филмске и музичке индустрије. Оне деценијама извозе свој језик у цели свет. Чак Индија и Пакистан, некадашње британске колоније, преузимају американизме… Научите амерички енглески, јер је то најутицајнији језик на свету!