Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   ur ‫سوالات – ماضی 2‬

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

‫86 [چھیاسی]‬

cheyasi

‫سوالات – ماضی 2‬

[sawalaat maazi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
Коју кравату си носио / носила? ‫ت--ن---و--ی ٹا-ی ب----ی---؟‬ ‫تم نے کونسی ٹائی باندھی ہے؟‬ ‫-م ن- ک-ن-ی ٹ-ئ- ب-ن-ھ- ہ-؟- ----------------------------- ‫تم نے کونسی ٹائی باندھی ہے؟‬ 0
t-m ---k-n-- -i-----n-hi? tum ne konsi tie baandhi? t-m n- k-n-i t-e b-a-d-i- ------------------------- tum ne konsi tie baandhi?
Који ауто си купио / купила? ‫تم ----ونس- -ا-- خ-ی-ی ---‬ ‫تم نے کونسی گاڑی خریدی ہے؟‬ ‫-م ن- ک-ن-ی گ-ڑ- خ-ی-ی ہ-؟- ---------------------------- ‫تم نے کونسی گاڑی خریدی ہے؟‬ 0
tu- ne-kons- -aa-i--h-ri--? tum ne konsi gaari kharidi? t-m n- k-n-i g-a-i k-a-i-i- --------------------------- tum ne konsi gaari kharidi?
На које новине си претплаћен / претплаћена? ‫----- کون----خ-ار -ی--ر---ری ---ہ-؟‬ ‫تم نے کونسے اخبار کی خریداری کی ہے؟‬ ‫-م ن- ک-ن-ے ا-ب-ر ک- خ-ی-ا-ی ک- ہ-؟- ------------------------------------- ‫تم نے کونسے اخبار کی خریداری کی ہے؟‬ 0
t-m ----on-- --h-ar k- --a---ar--k-----? tum ne konse akhbar ki kharidari ki hai? t-m n- k-n-e a-h-a- k- k-a-i-a-i k- h-i- ---------------------------------------- tum ne konse akhbar ki kharidari ki hai?
Кога сте видели? ‫---ن- کس--دیک-ا؟‬ ‫آپ نے کسے دیکھا؟‬ ‫-پ ن- ک-ے د-ک-ا-‬ ------------------ ‫آپ نے کسے دیکھا؟‬ 0
a-- ---k--a---e---? aap ne kisay dekha? a-p n- k-s-y d-k-a- ------------------- aap ne kisay dekha?
Кога сте срели? ‫آ- کس--- م-ے-‬ ‫آپ کس سے ملے؟‬ ‫-پ ک- س- م-ے-‬ --------------- ‫آپ کس سے ملے؟‬ 0
aap--is-se--a-a-? aap kis se malay? a-p k-s s- m-l-y- ----------------- aap kis se malay?
Кога сте препознали? ‫آپ-نے -- -- ----نا--‬ ‫آپ نے کس کو پہچانا ؟‬ ‫-پ ن- ک- ک- پ-چ-ن- ؟- ---------------------- ‫آپ نے کس کو پہچانا ؟‬ 0
aa- -- -is -o --h-----? aap ne kis ko pehchana? a-p n- k-s k- p-h-h-n-? ----------------------- aap ne kis ko pehchana?
Када сте устали? ‫آپ ک- ا--ے ؟‬ ‫آپ کب اٹھے ؟‬ ‫-پ ک- ا-ھ- ؟- -------------- ‫آپ کب اٹھے ؟‬ 0
a-p kab-uttha-? aap kab utthay? a-p k-b u-t-a-? --------------- aap kab utthay?
Када сте почели? ‫آپ نے ---ش--- کی- ؟‬ ‫آپ نے کب شروع کیا ؟‬ ‫-پ ن- ک- ش-و- ک-ا ؟- --------------------- ‫آپ نے کب شروع کیا ؟‬ 0
aap--e k-b---uru----? aap ne kab shuru kya? a-p n- k-b s-u-u k-a- --------------------- aap ne kab shuru kya?
Када сте престали? ‫آ- ن---- خ-- کیا--‬ ‫آپ نے کب ختم کیا ؟‬ ‫-پ ن- ک- خ-م ک-ا ؟- -------------------- ‫آپ نے کب ختم کیا ؟‬ 0
a-- -e k-b k-a----k-a? aap ne kab khatam kya? a-p n- k-b k-a-a- k-a- ---------------------- aap ne kab khatam kya?
Зашто сте се пробудили? ‫-- -یوں ا--ے ؟‬ ‫آپ کیوں اٹھے ؟‬ ‫-پ ک-و- ا-ھ- ؟- ---------------- ‫آپ کیوں اٹھے ؟‬ 0
a-p-ki-on-utth-y? aap kiyon utthay? a-p k-y-n u-t-a-? ----------------- aap kiyon utthay?
Зашто сте постали учитељ? ‫-پ ---ا- / -ی-- ک-و---نے -‬ ‫آپ استاد / ٹیچر کیوں بنے ؟‬ ‫-پ ا-ت-د / ٹ-چ- ک-و- ب-ے ؟- ---------------------------- ‫آپ استاد / ٹیچر کیوں بنے ؟‬ 0
aa--tea-her---y-n-b---y? aap teacher kiyon banay? a-p t-a-h-r k-y-n b-n-y- ------------------------ aap teacher kiyon banay?
Зашто сте узели такси? ‫آ- نے ٹیک-- -ی-- -- -‬ ‫آپ نے ٹیکسی کیوں لی ؟‬ ‫-پ ن- ٹ-ک-ی ک-و- ل- ؟- ----------------------- ‫آپ نے ٹیکسی کیوں لی ؟‬ 0
a-p-n--taxi--i-on--i? aap ne taxi kiyon li? a-p n- t-x- k-y-n l-? --------------------- aap ne taxi kiyon li?
Одакле сте дошли? ‫-پ ک--ں--- -ئے -‬ ‫آپ کہاں سے آئے ؟‬ ‫-پ ک-ا- س- آ-ے ؟- ------------------ ‫آپ کہاں سے آئے ؟‬ 0
a---k-h-- se aa-e? aap kahan se aaye? a-p k-h-n s- a-y-? ------------------ aap kahan se aaye?
Где сте ишли? ‫-پ کہ-----ے-؟‬ ‫آپ کہاں گئے ؟‬ ‫-پ ک-ا- گ-ے ؟- --------------- ‫آپ کہاں گئے ؟‬ 0
a-- ---a- g-ye? aap kahan gaye? a-p k-h-n g-y-? --------------- aap kahan gaye?
Где сте били? ‫-پ-کہ-ں-تھے؟‬ ‫آپ کہاں تھے؟‬ ‫-پ ک-ا- ت-ے-‬ -------------- ‫آپ کہاں تھے؟‬ 0
a-- ----n-----? aap kahan they? a-p k-h-n t-e-? --------------- aap kahan they?
Коме си помогао / помогла? ‫-پ ----- -ی --د ک--؟‬ ‫آپ نے کس کی مدد کی ؟‬ ‫-پ ن- ک- ک- م-د ک- ؟- ---------------------- ‫آپ نے کس کی مدد کی ؟‬ 0
a-- ne k-s-k- --da----? aap ne kis ki madad ki? a-p n- k-s k- m-d-d k-? ----------------------- aap ne kis ki madad ki?
Коме си писао / писала? ‫-پ-نے-ک- -- لک-ا -‬ ‫آپ نے کس کو لکھا ؟‬ ‫-پ ن- ک- ک- ل-ھ- ؟- -------------------- ‫آپ نے کس کو لکھا ؟‬ 0
aa- -e k-s -o li--a? aap ne kis ko likha? a-p n- k-s k- l-k-a- -------------------- aap ne kis ko likha?
Коме си одговорио / одговорила? ‫آپ-نے-------ج-ا- دی---‬ ‫آپ نے کس کو جواب دیا ؟‬ ‫-پ ن- ک- ک- ج-ا- د-ا ؟- ------------------------ ‫آپ نے کس کو جواب دیا ؟‬ 0
aa--n- ki-------wab-d--a? aap ne kis ko jawab diya? a-p n- k-s k- j-w-b d-y-? ------------------------- aap ne kis ko jawab diya?

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...