Рјечник

sr Питати – прошлост 2   »   ur ‫سوالات – ماضی 2‬

86 [осамдесет и шест]

Питати – прошлост 2

Питати – прошлост 2

‫86 [چھیاسی]‬

cheyasi

‫سوالات – ماضی 2‬

[sawalaat maazi]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
Коју кравату си носио / носила? ‫تم--ے--و------ئ--ب-ند-ی-ہ-؟‬ ‫__ ن_ ک____ ٹ___ ب_____ ہ___ ‫-م ن- ک-ن-ی ٹ-ئ- ب-ن-ھ- ہ-؟- ----------------------------- ‫تم نے کونسی ٹائی باندھی ہے؟‬ 0
t-- -e k--si-----b-a-d-i? t__ n_ k____ t__ b_______ t-m n- k-n-i t-e b-a-d-i- ------------------------- tum ne konsi tie baandhi?
Који ауто си купио / купила? ‫-- نے کون--------خری---ہے؟‬ ‫__ ن_ ک____ گ___ خ____ ہ___ ‫-م ن- ک-ن-ی گ-ڑ- خ-ی-ی ہ-؟- ---------------------------- ‫تم نے کونسی گاڑی خریدی ہے؟‬ 0
tu- n--ko-si-----i kharidi? t__ n_ k____ g____ k_______ t-m n- k-n-i g-a-i k-a-i-i- --------------------------- tum ne konsi gaari kharidi?
На које новине си претплаћен / претплаћена? ‫----ے---نسے اخبا--ک- خریدا-ی-ک--ہے-‬ ‫__ ن_ ک____ ا____ ک_ خ______ ک_ ہ___ ‫-م ن- ک-ن-ے ا-ب-ر ک- خ-ی-ا-ی ک- ہ-؟- ------------------------------------- ‫تم نے کونسے اخبار کی خریداری کی ہے؟‬ 0
t-- -- kons------a- ------r-d--i-k- h-i? t__ n_ k____ a_____ k_ k________ k_ h___ t-m n- k-n-e a-h-a- k- k-a-i-a-i k- h-i- ---------------------------------------- tum ne konse akhbar ki kharidari ki hai?
Кога сте видели? ‫-پ-ن---سے----ھ--‬ ‫__ ن_ ک__ د______ ‫-پ ن- ک-ے د-ک-ا-‬ ------------------ ‫آپ نے کسے دیکھا؟‬ 0
aa- n--kisa- dekh-? a__ n_ k____ d_____ a-p n- k-s-y d-k-a- ------------------- aap ne kisay dekha?
Кога сте срели? ‫-پ-ک---ے----؟‬ ‫__ ک_ س_ م____ ‫-پ ک- س- م-ے-‬ --------------- ‫آپ کس سے ملے؟‬ 0
a---k-s-se-m-la-? a__ k__ s_ m_____ a-p k-s s- m-l-y- ----------------- aap kis se malay?
Кога сте препознали? ‫-پ ن---س -و ---ا---؟‬ ‫__ ن_ ک_ ک_ پ_____ ؟_ ‫-پ ن- ک- ک- پ-چ-ن- ؟- ---------------------- ‫آپ نے کس کو پہچانا ؟‬ 0
aap-ne k-s -o --hchana? a__ n_ k__ k_ p________ a-p n- k-s k- p-h-h-n-? ----------------------- aap ne kis ko pehchana?
Када сте устали? ‫---ک- اٹھ---‬ ‫__ ک_ ا___ ؟_ ‫-پ ک- ا-ھ- ؟- -------------- ‫آپ کب اٹھے ؟‬ 0
a-- k----tthay? a__ k__ u______ a-p k-b u-t-a-? --------------- aap kab utthay?
Када сте почели? ‫-پ--ے کب شر-ع-ک-- -‬ ‫__ ن_ ک_ ش___ ک__ ؟_ ‫-پ ن- ک- ش-و- ک-ا ؟- --------------------- ‫آپ نے کب شروع کیا ؟‬ 0
a-- n------s---- k--? a__ n_ k__ s____ k___ a-p n- k-b s-u-u k-a- --------------------- aap ne kab shuru kya?
Када сте престали? ‫-- ن- -- -تم-کی---‬ ‫__ ن_ ک_ خ__ ک__ ؟_ ‫-پ ن- ک- خ-م ک-ا ؟- -------------------- ‫آپ نے کب ختم کیا ؟‬ 0
aap ----a- -ha-a- k--? a__ n_ k__ k_____ k___ a-p n- k-b k-a-a- k-a- ---------------------- aap ne kab khatam kya?
Зашто сте се пробудили? ‫آ- --وں ا--ے -‬ ‫__ ک___ ا___ ؟_ ‫-پ ک-و- ا-ھ- ؟- ---------------- ‫آپ کیوں اٹھے ؟‬ 0
aap k--o- --th-y? a__ k____ u______ a-p k-y-n u-t-a-? ----------------- aap kiyon utthay?
Зашто сте постали учитељ? ‫آ- اس--- / -ی---ک-و- ب-ے--‬ ‫__ ا____ / ٹ___ ک___ ب__ ؟_ ‫-پ ا-ت-د / ٹ-چ- ک-و- ب-ے ؟- ---------------------------- ‫آپ استاد / ٹیچر کیوں بنے ؟‬ 0
a---tea--er -iy-- b----? a__ t______ k____ b_____ a-p t-a-h-r k-y-n b-n-y- ------------------------ aap teacher kiyon banay?
Зашто сте узели такси? ‫-پ--- ٹ---ی کی-- -- -‬ ‫__ ن_ ٹ____ ک___ ل_ ؟_ ‫-پ ن- ٹ-ک-ی ک-و- ل- ؟- ----------------------- ‫آپ نے ٹیکسی کیوں لی ؟‬ 0
aap-------i k---n---? a__ n_ t___ k____ l__ a-p n- t-x- k-y-n l-? --------------------- aap ne taxi kiyon li?
Одакле сте дошли? ‫آپ-کہ-ں----آ-ے--‬ ‫__ ک___ س_ آ__ ؟_ ‫-پ ک-ا- س- آ-ے ؟- ------------------ ‫آپ کہاں سے آئے ؟‬ 0
aa--kah----e-a---? a__ k____ s_ a____ a-p k-h-n s- a-y-? ------------------ aap kahan se aaye?
Где сте ишли? ‫آ- کہاں گئ- ؟‬ ‫__ ک___ گ__ ؟_ ‫-پ ک-ا- گ-ے ؟- --------------- ‫آپ کہاں گئے ؟‬ 0
a-p k-ha-----e? a__ k____ g____ a-p k-h-n g-y-? --------------- aap kahan gaye?
Где сте били? ‫-----اں-ت---‬ ‫__ ک___ ت____ ‫-پ ک-ا- ت-ے-‬ -------------- ‫آپ کہاں تھے؟‬ 0
a-- -a--n-t-e-? a__ k____ t____ a-p k-h-n t-e-? --------------- aap kahan they?
Коме си помогао / помогла? ‫آپ--ے ک--کی---------‬ ‫__ ن_ ک_ ک_ م__ ک_ ؟_ ‫-پ ن- ک- ک- م-د ک- ؟- ---------------------- ‫آپ نے کس کی مدد کی ؟‬ 0
a-p -- ki- -i--a--d---? a__ n_ k__ k_ m____ k__ a-p n- k-s k- m-d-d k-? ----------------------- aap ne kis ki madad ki?
Коме си писао / писала? ‫آپ-ن--کس--- ل-ھ- -‬ ‫__ ن_ ک_ ک_ ل___ ؟_ ‫-پ ن- ک- ک- ل-ھ- ؟- -------------------- ‫آپ نے کس کو لکھا ؟‬ 0
a-- -e--i- -o likha? a__ n_ k__ k_ l_____ a-p n- k-s k- l-k-a- -------------------- aap ne kis ko likha?
Коме си одговорио / одговорила? ‫آ- ---ک--ک- --ا- دی- -‬ ‫__ ن_ ک_ ک_ ج___ د__ ؟_ ‫-پ ن- ک- ک- ج-ا- د-ا ؟- ------------------------ ‫آپ نے کس کو جواب دیا ؟‬ 0
a-- ne ----ko --w-- diy-? a__ n_ k__ k_ j____ d____ a-p n- k-s k- j-w-b d-y-? ------------------------- aap ne kis ko jawab diya?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + урду (1-100) МП3 урду (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Двојезичност побољшава слух

Људи који говоре два језика боље чују. Они много прецизније разликују различите звуке. До овога је дошла једна америчка студија. Научници су тестирали неколико тинејџера. Један део испитаника растао је са два језика. Радило се о енглеском и шпанском језику. Други део испитаника говорио је само енглески. Млaдим људима је дато да слушају један одређени слог. Радило се о слогу “да”. Овај слог не припада ни шпанском ни енглеском језику. Испитаници су га слушали преко слушалица. Истовремено су им мождане активности мерене путем електрода. После овога су још једном морали да слушају тај исти слог. Овог пута био је праћен разним другим звуцима који су ометали његово слушање. У питању су били гласови који су изговарали несувисле реченице. Двојезичнo одрасли тинејџери су интензивно реаговали на слог. Њихов мозак показивао је огромну активност. Били су у стању да тачно идентификују слог и са сметњама и без њих. Монолингвалнима ово није успело. Њихов слух није био толико добар као слух двојезичних испитаника. Резултат је за истраживаче био право изненађење. До тада је владало мишљење да само музичари имају изузетно добар слух. Изгледа да и двојезичност такође изврсно тренира слух. Људи који говоре два језика непрестано су конфронтирани са различитим звуцима. Стога њихов мозак мора развити нове способности. Он учи како да разликује различите језичне стимулусе. Истраживачи се тренутно баве питањем на коjи начин страни језици утичуна мозак. Можда и слух може имати користи ако се други језик учи касније у животу...