Рјечник

sr Сати   »   ur ‫وقاتا‬

8 [осам]

Сати

Сати

‫8 [آٹھ]‬

aath

‫وقاتا‬

[waqt]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
Извините! ‫م-ا--ک----گا-‬ ‫____ ک___ گ___ ‫-ع-ف ک-ج- گ--- --------------- ‫معاف کیجے گا-‬ 0
m-a--ki-e -a- m___ k___ g__ m-a- k-j- g-- ------------- maaf kije ga-
Молим Вас, колико је сати? ‫ک-- وق---و----؟‬ ‫___ و__ ہ__ ہ___ ‫-ی- و-ت ہ-ا ہ-؟- ----------------- ‫کیا وقت ہوا ہے؟‬ 0
ky-------h--a--a-? k__ w___ h___ h___ k-a w-q- h-w- h-i- ------------------ kya waqt howa hai?
Много хвала! ‫-ہ--بہ- شک-یہ-‬ ‫___ ب__ ش______ ‫-ہ- ب-ت ش-ر-ہ-‬ ---------------- ‫بہت بہت شکریہ-‬ 0
b--at b-hat b____ b____ b-h-t b-h-t ----------- bohat bohat
Један је сат. ‫-ی---ج--ی--ہے-‬ ‫___ ب_ گ__ ہ___ ‫-ی- ب- گ-ا ہ--- ---------------- ‫ایک بج گیا ہے-‬ 0
ai---aj -ay- h-i-- a__ b__ g___ h__ - a-k b-j g-y- h-i - ------------------ aik baj gaya hai -
Два су сата. ‫---بج--ئے ہی--‬ ‫__ ب_ گ__ ہ____ ‫-و ب- گ-ے ہ-ں-‬ ---------------- ‫دو بج گئے ہیں-‬ 0
do---a----y----n- d__ b__ g___ h___ d-o b-j g-y- h-n- ----------------- doo baj gaye hin-
Три су сата. ‫ت-ن-ب--گ---ہیں-‬ ‫___ ب_ گ__ ہ____ ‫-ی- ب- گ-ے ہ-ں-‬ ----------------- ‫تین بج گئے ہیں-‬ 0
teen baj gay--h--- t___ b__ g___ h___ t-e- b-j g-y- h-n- ------------------ teen baj gaye hin-
Четири су сата. ‫--- ب-------یں-‬ ‫___ ب_ گ__ ہ____ ‫-ا- ب- گ-ے ہ-ں-‬ ----------------- ‫چار بج گئے ہیں-‬ 0
ch--r ba-------hin- c____ b__ g___ h___ c-a-r b-j g-y- h-n- ------------------- chaar baj gaye hin-
Пет је сати. ‫---- بج -ئے-ہیں-‬ ‫____ ب_ گ__ ہ____ ‫-ا-چ ب- گ-ے ہ-ں-‬ ------------------ ‫پانچ بج گئے ہیں-‬ 0
paanc--ba--ga------- p_____ b__ g___ h___ p-a-c- b-j g-y- h-n- -------------------- paanch baj gaye hin-
Шест је сати. ‫-ھ--ج گئے-ہ-ں-‬ ‫__ ب_ گ__ ہ____ ‫-ھ ب- گ-ے ہ-ں-‬ ---------------- ‫چھ بج گئے ہیں-‬ 0
c-ay -a--gaye--in- c___ b__ g___ h___ c-a- b-j g-y- h-n- ------------------ chay baj gaye hin-
Седам је сати. ‫--ت ب- -ئ- --ں-‬ ‫___ ب_ گ__ ہ____ ‫-ا- ب- گ-ے ہ-ں-‬ ----------------- ‫سات بج گئے ہیں-‬ 0
s-a- -a---aye -in- s___ b__ g___ h___ s-a- b-j g-y- h-n- ------------------ saat baj gaye hin-
Осам је сати. ‫-ٹھ -- -ئے---ں-‬ ‫___ ب_ گ__ ہ____ ‫-ٹ- ب- گ-ے ہ-ں-‬ ----------------- ‫آٹھ بج گئے ہیں-‬ 0
aat--b-j -a-e hin- a___ b__ g___ h___ a-t- b-j g-y- h-n- ------------------ aath baj gaye hin-
Девет је сати . ‫نو-بج -ئ---یں-‬ ‫__ ب_ گ__ ہ____ ‫-و ب- گ-ے ہ-ں-‬ ---------------- ‫نو بج گئے ہیں-‬ 0
n------g--e-hi-- n_ b__ g___ h___ n- b-j g-y- h-n- ---------------- no baj gaye hin-
Десет је сати. ‫----- --- -ی--‬ ‫__ ب_ گ__ ہ____ ‫-س ب- گ-ے ہ-ں-‬ ---------------- ‫دس بج گئے ہیں-‬ 0
da--baj-ga-e----- d__ b__ g___ h___ d-s b-j g-y- h-n- ----------------- das baj gaye hin-
Једанаест је сати. ‫----------ئ- -یں-‬ ‫_____ ب_ گ__ ہ____ ‫-ی-ر- ب- گ-ے ہ-ں-‬ ------------------- ‫گیارہ بج گئے ہیں-‬ 0
ga-a-ah -a---aye-hin- g______ b__ g___ h___ g-y-r-h b-j g-y- h-n- --------------------- gayarah baj gaye hin-
Дванаест је сати. ‫-ارہ -ج گئ- --ں-‬ ‫____ ب_ گ__ ہ____ ‫-ا-ہ ب- گ-ے ہ-ں-‬ ------------------ ‫بارہ بج گئے ہیں-‬ 0
b--ra-b-j --y- hi-- b____ b__ g___ h___ b-a-a b-j g-y- h-n- ------------------- baara baj gaye hin-
Једна минута има шездесет секунди. ‫-یک---- --- -----س-ک-ڈ---تے ہیں-‬ ‫___ م__ م__ س___ س____ ہ___ ہ____ ‫-ی- م-ٹ م-ں س-ٹ- س-ک-ڈ ہ-ت- ہ-ں-‬ ---------------------------------- ‫ایک منٹ میں ساٹھ سیکنڈ ہوتے ہیں-‬ 0
a-k -inut--m-i- s-ath --c-nd-ho----h--- a__ m_____ m___ s____ s_____ h____ h___ a-k m-n-t- m-i- s-a-h s-c-n- h-t-y h-n- --------------------------------------- aik minute mein saath second hotay hin-
Један сат има шездесет минута. ‫ا-ک-گ-ن-ے -----اٹھ-من--ہو-ے ہی--‬ ‫___ گ____ م__ س___ م__ ہ___ ہ____ ‫-ی- گ-ن-ے م-ں س-ٹ- م-ٹ ہ-ت- ہ-ں-‬ ---------------------------------- ‫ایک گھنٹے میں ساٹھ منٹ ہوتے ہیں-‬ 0
aik ---ntay-me-- -a-th-m----- -ot-y -in- a__ g______ m___ s____ m_____ h____ h___ a-k g-a-t-y m-i- s-a-h m-n-t- h-t-y h-n- ---------------------------------------- aik ghantay mein saath minute hotay hin-
Један дан има двадесет и четири сата. ‫--ک ----یں چ---- گ---- ہوت- ہی--‬ ‫___ د_ م__ چ____ گ____ ہ___ ہ____ ‫-ی- د- م-ں چ-ب-س گ-ن-ے ہ-ت- ہ-ں-‬ ---------------------------------- ‫ایک دن میں چوبیس گھنٹے ہوتے ہیں-‬ 0
a-k-d-n-mei- ch-b--- --a-t----o--- h--- a__ d__ m___ c______ g______ h____ h___ a-k d-n m-i- c-o-e-s g-a-t-y h-t-y h-n- --------------------------------------- aik din mein chobees ghantay hotay hin-

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + урду (1-100) МП3 урду (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...