Рјечник

sr Упознати   »   ur ‫جان پہچان کرنا‬

3 [три]

Упознати

Упознати

‫3 [تین]‬

teen

‫جان پہچان کرنا‬

jaan pehchan karna

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
Здраво! ‫----‬ ‫_____ ‫-ی-و- ------ ‫ہیلو‬ 0
hel-o h____ h-l-o ----- hello
Добар дан! ‫س--م‬ ‫_____ ‫-ل-م- ------ ‫سلام‬ 0
s-l-m s____ s-l-m ----- salam
Како сте? / Како си? ‫کی----ل-ہ-؟‬ ‫___ ح__ ہ___ ‫-ی- ح-ل ہ-؟- ------------- ‫کیا حال ہے؟‬ 0
k-a haa---a-? k__ h___ h___ k-a h-a- h-i- ------------- kya haal hai?
Јесте ли Ви из Европе? ‫-ی---پ--و-پ -ے ر--ے-وا---ہی--‬ ‫___ آ_ ی___ ک_ ر___ و___ ہ____ ‫-ی- آ- ی-ر- ک- ر-ن- و-ل- ہ-ں-‬ ------------------------------- ‫کیا آپ یورپ کے رہنے والے ہیں؟‬ 0
k-- a-p -u--pe-k---e-ne--alay ha-n? k__ a__ E_____ k_ r____ w____ h____ k-a a-p E-r-p- k- r-h-e w-l-y h-i-? ----------------------------------- kya aap Europe ke rehne walay hain?
Јесте ли Ви из Америке? ‫------ -م--کا -- ر-نے--الے--یں؟‬ ‫___ آ_ ا_____ ک_ ر___ و___ ہ____ ‫-ی- آ- ا-ر-ک- ک- ر-ن- و-ل- ہ-ں-‬ --------------------------------- ‫کیا آپ امریکا کے رہنے والے ہیں؟‬ 0
ky----p--meri-- -e -e-ne wa-a- -a-n? k__ a__ A______ k_ r____ w____ h____ k-a a-p A-e-i-a k- r-h-e w-l-y h-i-? ------------------------------------ kya aap America ke rehne walay hain?
Јесте ли Ви из Азије? ‫-ی- -پ-ا-شی---ے--یں؟‬ ‫___ آ_ ا____ س_ ہ____ ‫-ی- آ- ا-ش-ا س- ہ-ں-‬ ---------------------- ‫کیا آپ ایشیا سے ہیں؟‬ 0
k-- -a- -si- se h-in? k__ a__ a___ s_ h____ k-a a-p a-i- s- h-i-? --------------------- kya aap asia se hain?
У којем хотелу сте смештени? ‫آپ -- ہ-ٹ- میں --تے-ہی--‬ ‫__ ک_ ہ___ م__ ر___ ہ____ ‫-پ ک- ہ-ٹ- م-ں ر-ت- ہ-ں-‬ -------------------------- ‫آپ کس ہوٹل میں رہتے ہیں؟‬ 0
aa----s-ho--l m-in ----a- -a--? a__ k__ h____ m___ r_____ h____ a-p k-s h-t-l m-i- r-h-a- h-i-? ------------------------------- aap kis hotel mein rehtay hain?
Колико дуго сте већ овде? ‫-- ی--- ک------ی-؟‬ ‫__ ی___ ک_ س_ ہ____ ‫-پ ی-ا- ک- س- ہ-ں-‬ -------------------- ‫آپ یہاں کب سے ہیں؟‬ 0
a-- ---a- k-b--e h-i-? a__ y____ k__ s_ h____ a-p y-h-n k-b s- h-i-? ---------------------- aap yahan kab se hain?
Колико дуго остајете? ‫----ب تک ---ں-گ-؟‬ ‫__ ک_ ت_ ر___ گ___ ‫-پ ک- ت- ر-ی- گ-؟- ------------------- ‫آپ کب تک رکیں گے؟‬ 0
aa----- -a--r--- -e? a__ k__ t__ r___ g__ a-p k-b t-q r-i- g-? -------------------- aap kab taq rkin ge?
Допада ли Вам се овде? ‫-یا-آ- -- -ہاں اچ-- -- --- ہے-‬ ‫___ آ_ ک_ ی___ ا___ ل_ ر__ ہ___ ‫-ی- آ- ک- ی-ا- ا-ھ- ل- ر-ا ہ-؟- -------------------------------- ‫کیا آپ کو یہاں اچھا لگ رہا ہے؟‬ 0
k-a -ap ----ah---ac-----ag -ah----i? k__ a__ k_ y____ a____ l__ r___ h___ k-a a-p k- y-h-n a-h-a l-g r-h- h-i- ------------------------------------ kya aap ko yahan achaa lag raha hai?
Јесте ли овде на годишњем одмору? ‫ک-ا -پ-یہاں چھٹ--ں ---ہ-ں-‬ ‫___ آ_ ی___ چ_____ پ_ ہ____ ‫-ی- آ- ی-ا- چ-ٹ-و- پ- ہ-ں-‬ ---------------------------- ‫کیا آپ یہاں چھٹیوں پر ہیں؟‬ 0
kya---p-y-ha---h---yon-pa--h-in? k__ a__ y____ c_______ p__ h____ k-a a-p y-h-n c-u-i-o- p-r h-i-? -------------------------------- kya aap yahan chudiyon par hain?
Посетите ме једном! ‫---- م-ھ--ے --ی---‬ ‫____ م__ س_ م___ -_ ‫-ب-ی م-ھ س- م-ی- -- -------------------- ‫کبھی مجھ سے ملیے -‬ 0
k--h--m-l--e--ujh se - k____ m_____ m___ s_ - k-b-i m-l-y- m-j- s- - ---------------------- kabhi maliye mujh se -
Ово је моја адреса. ‫-ہ -یرا --ہ-ہے-‬ ‫__ م___ پ__ ہ___ ‫-ہ م-ر- پ-ہ ہ--- ----------------- ‫یہ میرا پتہ ہے-‬ 0
ye--me---pa-a-h---- y__ m___ p___ h__ - y-h m-r- p-t- h-i - ------------------- yeh mera pata hai -
Хоћемо ли се сутра видети? ‫ک-ا -م-----ل----ے؟‬ ‫___ ہ_ ک_ م___ گ___ ‫-ی- ہ- ک- م-ی- گ-؟- -------------------- ‫کیا ہم کل ملیں گے؟‬ 0
ky- -um -al --l----g-? k__ h__ k__ m_____ g__ k-a h-m k-l m-l-i- g-? ---------------------- kya hum kal milein ge?
Жао ми је, имам већ сутра нешто договорено. ‫م-ا-ف کیجے ---------چھ---- ---‬ ‫___ ف ک___ گ_ م___ ک__ ک__ ہ___ ‫-ع- ف ک-ج- گ- م-ھ- ک-ھ ک-م ہ--- -------------------------------- ‫معا ف کیجے گا مجھے کچھ کام ہے-‬ 0
M-a--f ki--------jh- k-c--ka-m -a--- M___ f k___ g_ m____ k___ k___ h__ - M-a- f k-j- g- m-j-e k-c- k-a- h-i - ------------------------------------ Muan f kije ga mujhe kuch kaam hai -
Ћао! / Збогом! ‫-د--حافظ‬ ‫___ ح____ ‫-د- ح-ف-‬ ---------- ‫خدا حافظ‬ 0
khud- ---iz k____ H____ k-u-a H-f-z ----------- khuda Hafiz
Довиђења! ‫پھر ملی- گ--- -دا --فظ‬ ‫___ م___ گ_ / خ__ ح____ ‫-ھ- م-ی- گ- / خ-ا ح-ف-‬ ------------------------ ‫پھر ملیں گے / خدا حافظ‬ 0
p--r m-l--n -e p___ m_____ g_ p-i- m-l-i- g- -------------- phir milein ge
До ускоро! ‫--د -ل-- گے‬ ‫___ م___ گ__ ‫-ل- م-ی- گ-‬ ------------- ‫جلد ملیں گے‬ 0
jald-milei- ge j___ m_____ g_ j-l- m-l-i- g- -------------- jald milein ge

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + урду (1-100) МП3 урду (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Алфабет

Уз помоћ језика се споразумевамо. Њиме другима саопштавамо како се осећамо и о чему размишљамо. Ову функцију врши и писање. Већина језика има сопствено писмо. Писмо се састоји од знакова. Разне су врсте таквих знакова. Већина писама састоји се од слова. Оваква писма називамо Алфабетом. Алфабет се састоји од графичких симбола организованих на известан начин. Када се такви графички симболи организују у складу са одређеним правилима, добијамо речи. Сваки знак има свој утврђени изговор. Појам Алфабет потиче из грчког језика. У њему се прва два слова називају “алфа” и “бета”. Историја познаје различите алфабете. Писмено је у употреби већ преко 3000 година. Пре тога су писмена били магични симболи. И само је малом броју било познато њихово значење. С времоном су писмена изгубила своју симболичну природу. У данашње време она немају значење. Значење добијају тек у комбинацији са другим словима. Писмена попут кинеског функционишу на другом принципу. Потсећају на слике и врло често приказују своје значење. Пишући кодирамо своје мисли. Знаке употребљавамо да би забележили своје знање. Наш мозак је научио како да дешифрује алфабет. Знаци постају речи, речи постају идеје. Захваљујући томе, један текст може преживети хиљадама година. А ипак се разумети ...
Да ли си знао?
Бенгалски спада у индоиранске језике. За око 220 милиона људи то је матерњи језик. Више од 140 милиона од тог броја живи у Бангладешу. Осим тога има око 75 милиона говорника у Индији. Остале групе говорника овог језика се налазе у Малезији, Непалу и Саудијског Арабији. Тиме бенгалски спада у језике с највећим бројем говорника на свету. Језик има властито писмо. И за бројеве има властите знакове. Међутим, данас се већином користе арапске цифре. Чланови реченице у бенгалском језику следе тачно одређена правила. Прво долази субјекат, затим објекат па на крају глагол. Не постоји граматички род. И именице и придеви се незнатно мијењају. То је добро за све који желе да науче овај важан језик. А то би требало да ради што више људи!