می- کتا- خر-دن- کے--یے ----وں-ک- د-کان-می- ----- چاہ----و-
میں کتاب خریدنے کے لیے کتابوں کی دوکان میں جا نا چاہتا ہوں
-ی- ک-ا- خ-ی-ن- ک- ل-ے ک-ا-و- ک- د-ک-ن م-ں ج- ن- چ-ہ-ا ہ-ں-
------------------------------------------------------------
میں کتاب خریدنے کے لیے کتابوں کی دوکان میں جا نا چاہتا ہوں 0 m-in------b k--rid-- -- ---e -----o- ki dok--- -e---j--n- -ha------nmein kitaab kharidne ke liye kitabon ki dokaan mein ja na chahta honm-i- k-t-a- k-a-i-n- k- l-y- k-t-b-n k- d-k-a- m-i- j- n- c-a-t- h-n--------------------------------------------------------------------mein kitaab kharidne ke liye kitabon ki dokaan mein ja na chahta hon
Више језика
Кликните на заставу!
Ја хоћу у књижару да купим књигу.
میں کتاب خریدنے کے لیے کتابوں کی دوکان میں جا نا چاہتا ہوں
mein kitaab kharidne ke liye kitabon ki dokaan mein ja na chahta hon
می--اخ-ار -ر---ے -- ل-- ک-و-ے پر جا-ن- چ--ت- -و-
میں اخبار خریدنے کے لیے کھوکے پر جا نا چاہتا ہوں
-ی- ا-ب-ر خ-ی-ن- ک- ل-ے ک-و-ے پ- ج- ن- چ-ہ-ا ہ-ں-
--------------------------------------------------
میں اخبار خریدنے کے لیے کھوکے پر جا نا چاہتا ہوں 0 m--n--kh-ar--h-r--------liye-khuke p-- ja-n- c------honmein akhbar kharidne ke liye khuke par ja na chahta honm-i- a-h-a- k-a-i-n- k- l-y- k-u-e p-r j- n- c-a-t- h-n-------------------------------------------------------mein akhbar kharidne ke liye khuke par ja na chahta hon
Више језика
Кликните на заставу!
Ја хоћу до трафике да купим новине.
میں اخبار خریدنے کے لیے کھوکے پر جا نا چاہتا ہوں
mein akhbar kharidne ke liye khuke par ja na chahta hon
--ں-آ----- ----مے-و-ل- کے---س جا نا-چ-ہت-----
میں آپٹیشن / چشمے والے کے پاس جا نا چاہتا ہوں
-ی- آ-ٹ-ش- / چ-م- و-ل- ک- پ-س ج- ن- چ-ہ-ا ہ-ں-
-----------------------------------------------
میں آپٹیشن / چشمے والے کے پاس جا نا چاہتا ہوں 0 mei- ch----a--wal-- k- -aas -a--a-c-a----honmein chashmay walay ke paas ja na chahta honm-i- c-a-h-a- w-l-y k- p-a- j- n- c-a-t- h-n--------------------------------------------mein chashmay walay ke paas ja na chahta hon
میں--پ---ا-کٹ م-- جا-ن---ا-تا-ہو-
میں سپر مارکٹ میں جا نا چاہتا ہوں
-ی- س-ر م-ر-ٹ م-ں ج- ن- چ-ہ-ا ہ-ں-
-----------------------------------
میں سپر مارکٹ میں جا نا چاہتا ہوں 0 m--- ----- ---n -- n--chaht- -onmein super mein ja na chahta honm-i- s-p-r m-i- j- n- c-a-t- h-n--------------------------------mein super mein ja na chahta hon
-یں-ب-ک-- جا-نا----ت--ہو-
میں بیکری جا نا چاہتا ہوں
-ی- ب-ک-ی ج- ن- چ-ہ-ا ہ-ں-
---------------------------
میں بیکری جا نا چاہتا ہوں 0 m-in-b--e-y -a na-ch-h-a --nmein bakery ja na chahta honm-i- b-k-r- j- n- c-a-t- h-n----------------------------mein bakery ja na chahta hon
У Европи се говори много различитих језика.
Већина њих спада у идноевропске језике.
Осим већих националних језика, постоје и много мањи.
У питању су језици мањина.
Језици мањина се разликују од званичних језика.
Али, они нису дијалекти.
Они такође нису ни језици имиграната.
Мањински језици су увек етнички обојени.
То значи да су у питању језици одређених етничких група.
Скоро свака европска земља има своје мањинске језике.
У Европској унији овај број износи четрдесет.
Поједини мањински језици говоре се само у једној земљи.
У њих спада, на пример, лужичкосрпски који се говори у Немачкој.
Насупрот њему, ромски говори много људи широм Европе.
Мањински језици имају посебан статус.
Ово стога што њима говори релативно мала група људи.
Такве групе нису у стању да граде сопствене школе.
За њих је такође проблем издавање сопствених књига.
Резултат тога је да многим мањинским језицима прети изумирање.
Европска унија настоји да заштити мањинске језике.
Зато што је сваки језик важан чинилац идентитета и културе.
Поједине нације немају сопствену државу и постоје само као мањине.
Различити пројекти и програми су усмерени на унапређивање њихових језика.
Сматра се да би се на тај начин очувала и култура мањих етничких група.
Без обзира на све, поједини мањински језици ће ипак ускоро нестати.
У њих спада и ливонски, језик којим се говори у једној од покрајина у Латвији.
Ливонским језиком у овом тренутки говори само двадесет људи.
Он је тиме најмањи европски језик.
Да ли си знао?
Урду спада у породицу индоиранских језика.
Говори се у Пакистану и у неколико индијских савезних држава.
Урду је матерњи језик око 60 милиона људи.
У Пакистану је то национални језик.
И у Индији је признат као један од 22 службена језика земље.
Урду је у уском сродству с хинду језиком.
Заправо су оба језика само два социолекта хиндустанског језика.
Он је настао почетком 13. века у северној Индији из различитих језика.
Урду и Хинду се данас сматрају као два језика назависна један од другог.
Говорници ових језика се, међутим, без проблема међусобно разумеју.
Оно што се јасно разликује су знаковни системи.
Урду користи једну варијанту перзијско-арапске абецеде а хинду не.
Као књижевни језик је урду од изузетног значаја.
Користи се често и у великим филмским продукцијама.
Учите урду јер је то кључ за културу јужне Азије!