Рјечник

sr Прошлост 3   »   ur ‫ماضی 3‬

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

‫83 [تیراسی]‬

terasi

‫ماضی 3‬

maazi

Изаберите како желите да видите превод:   
српски урду Игра Више
телефонирати ‫ف-ن-کر-ا‬ ‫___ ک____ ‫-و- ک-ن-‬ ---------- ‫فون کرنا‬ 0
ph-n- -a-na p____ k____ p-o-e k-r-a ----------- phone karna
Ја сам телефонирао / телефонирала. ‫میں -- ٹ-لیف-ن--- ل-ا -ے--‬ ‫___ ن_ ٹ______ ک_ ل__ ہ_ -_ ‫-ی- ن- ٹ-ل-ف-ن ک- ل-ا ہ- -- ---------------------------- ‫میں نے ٹیلیفون کر لیا ہے -‬ 0
me-n--- tele---n- k-- l--a-h-i - m___ n_ t________ k__ l___ h__ - m-i- n- t-l-p-o-e k-r l-y- h-i - -------------------------------- mein ne telephone kar liya hai -
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ‫می---ورے وقت--ی--ف-ن --ت--ر-- -‬ ‫___ پ___ و__ ٹ______ ک___ ر__ -_ ‫-ی- پ-ر- و-ت ٹ-ل-ف-ن ک-ت- ر-ا -- --------------------------------- ‫میں پورے وقت ٹیلیفون کرتا رہا -‬ 0
m-i---ooo-a- ---- t-le----e ----- r-h- - m___ p______ w___ t________ k____ r___ - m-i- p-o-r-y w-q- t-l-p-o-e k-r-a r-h- - ---------------------------------------- mein poooray waqt telephone karta raha -
питати ‫-و-ھ-ا‬ ‫_______ ‫-و-ھ-ا- -------- ‫پوچھنا‬ 0
po-c-na p______ p-o-h-a ------- poochna
Ја сам питао / питала. ‫-ی--ن--پ-چ- -ی--ہے-‬ ‫___ ن_ پ___ ل__ ہ___ ‫-ی- ن- پ-چ- ل-ا ہ--- --------------------- ‫میں نے پوچھ لیا ہے-‬ 0
m--- n- p-och -iya --i - m___ n_ p____ l___ h__ - m-i- n- p-o-h l-y- h-i - ------------------------ mein ne pooch liya hai -
Ја сам увек питао / питала. ‫م----- --ی-- ----ا--‬ ‫___ ن_ ہ____ پ____ -_ ‫-ی- ن- ہ-ی-ہ پ-چ-ا -- ---------------------- ‫میں نے ہمیشہ پوچھا -‬ 0
me-- n----mesha -o---a - m___ n_ h______ p_____ - m-i- n- h-m-s-a p-o-h- - ------------------------ mein ne hamesha poocha -
испричати ‫-ہ---/ -نا-ا بت-نا‬ ‫____ / س____ ب_____ ‫-ہ-ا / س-ا-ا ب-ا-ا- -------------------- ‫کہنا / سنانا بتانا‬ 0
k--na,-su--na k_____ s_____ k-h-a- s-n-n- ------------- kehna, sunana
Ја сам испричао / испричала. ‫-ی- -------------ا-ا--ے-‬ ‫___ ن_ ب____ / س____ ہ___ ‫-ی- ن- ب-ا-ا / س-ا-ا ہ--- -------------------------- ‫میں نے بتانا / سنایا ہے-‬ 0
me-- n--su-aya h-- - m___ n_ s_____ h__ - m-i- n- s-n-y- h-i - -------------------- mein ne sunaya hai -
Ја сам испричао / испричала целу причу. ‫م-- -ے -وری -ہ--- سنا---ہے -‬ ‫___ ن_ پ___ ک____ س____ ہ_ -_ ‫-ی- ن- پ-ر- ک-ا-ی س-ا-ی ہ- -- ------------------------------ ‫میں نے پوری کہانی سنائی ہے -‬ 0
me-- -- ---ri kah--i---n---ha--- m___ n_ p____ k_____ s____ h__ - m-i- n- p-o-i k-h-n- s-n-i h-i - -------------------------------- mein ne poori kahani sunai hai -
учити ‫-یک---‬ ‫_______ ‫-ی-ھ-ا- -------- ‫سیکھنا‬ 0
see-hna s______ s-e-h-a ------- seekhna
Ја сам учио / учила. ‫م---ن--س--- ل-ا ہے -‬ ‫___ ن_ س___ ل__ ہ_ -_ ‫-ی- ن- س-ک- ل-ا ہ- -- ---------------------- ‫میں نے سیکھ لیا ہے -‬ 0
mein----s-ekh -i-a-ha- - m___ n_ s____ l___ h__ - m-i- n- s-e-h l-y- h-i - ------------------------ mein ne seekh liya hai -
Ја сам учио / учила цело вече. ‫م-- --ری --م-سیک---------‬ ‫___ پ___ ش__ س_____ ر__ -_ ‫-ی- پ-ر- ش-م س-ک-ت- ر-ا -- --------------------------- ‫میں پوری شام سیکھتا رہا -‬ 0
m--n ---r--shaa- s--k-ta--a-a-- m___ p____ s____ s______ r___ - m-i- p-o-i s-a-m s-e-h-a r-h- - ------------------------------- mein poori shaam seekhta raha -
радити ‫کا- -رنا‬ ‫___ ک____ ‫-ا- ک-ن-‬ ---------- ‫کام کرنا‬ 0
k-am k-r-a k___ k____ k-a- k-r-a ---------- kaam karna
Ја сам радио / радила. ‫----ن--ک---ک- ل-- ----‬ ‫___ ن_ ک__ ک_ ل__ ہ_ -_ ‫-ی- ن- ک-م ک- ل-ا ہ- -- ------------------------ ‫میں نے کام کر لیا ہے -‬ 0
mein -e --am-ka- ---- -ai - m___ n_ k___ k__ l___ h__ - m-i- n- k-a- k-r l-y- h-i - --------------------------- mein ne kaam kar liya hai -
Ја сам радио / радила цели дан. ‫می- -و-ا -- کام ک------ا -‬ ‫___ پ___ د_ ک__ ک___ ر__ -_ ‫-ی- پ-ر- د- ک-م ک-ت- ر-ا -- ---------------------------- ‫میں پورا دن کام کرتا رہا -‬ 0
m--n-p--ra-di- -----k-rta -a-a-- m___ p____ d__ k___ k____ r___ - m-i- p-o-a d-n k-a- k-r-a r-h- - -------------------------------- mein poora din kaam karta raha -
јести ‫ک-انا‬ ‫______ ‫-ھ-ن-‬ ------- ‫کھانا‬ 0
k-ana k____ k-a-a ----- khana
Ја сам јео / јела. ‫-یں----کھا --ا--ے-‬ ‫___ ن_ ک__ ل__ ہ___ ‫-ی- ن- ک-ا ل-ا ہ--- -------------------- ‫میں نے کھا لیا ہے-‬ 0
m-i---- -h--liy- --i - m___ n_ k__ l___ h__ - m-i- n- k-a l-y- h-i - ---------------------- mein ne kha liya hai -
Ја сам појео / појела сву храну. ‫-یں--- س-ر- ک---ا--ھ- ل-ا ہ--‬ ‫___ ن_ س___ ک____ ک__ ل__ ہ___ ‫-ی- ن- س-ر- ک-ا-ا ک-ا ل-ا ہ--- ------------------------------- ‫میں نے سارا کھانا کھا لیا ہے-‬ 0
m--- ne-s-----ha-a-k-- -iya h---- m___ n_ s___ k____ k__ l___ h__ - m-i- n- s-r- k-a-a k-a l-y- h-i - --------------------------------- mein ne sara khana kha liya hai -

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.