Рјечник

sr У ресторану 3   »   ps په رستورانت کې 3

31 [тридесет и један]

У ресторану 3

У ресторану 3

31 [ یو دیرش ]

31 [ یو دیرش ]

په رستورانت کې 3

[په رستورانت کې 3]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски паштунски Игра Више
Хтео / хтела бих предјело. زه-ا-پٹ--------ړم. ز_ ا_______ غ_____ ز- ا-پ-ا-ز- غ-ا-م- ------------------ زه ایپٹائزر غواړم. 0
za -yp-zr-ǧ--ṟm z_ ā_____ ǧ____ z- ā-p-z- ǧ-ā-m --------------- za āypāzr ǧoāṟm
Хтео / хтела бих салату. زه سلا--غو-ړم ز_ س___ غ____ ز- س-ا- غ-ا-م ------------- زه سلاد غواړم 0
زه-س--- -واړم ز_ س___ غ____ ز- س-ا- غ-ا-م ------------- زه سلاد غواړم
Хтео / хтела бих једну супу. زه-سوپ-غوا-م ز_ س__ غ____ ز- س-پ غ-ا-م ------------ زه سوپ غواړم 0
ز--س---غ---م ز_ س__ غ____ ز- س-پ غ-ا-م ------------ زه سوپ غواړم
Хтео / хтела бих десерт. ز--خ-ا-ه -واړم. ز_ خ____ غ_____ ز- خ-ا-ه غ-ا-م- --------------- زه خواږه غواړم. 0
زه خو--ه-غوا-م. ز_ خ____ غ_____ ز- خ-ا-ه غ-ا-م- --------------- زه خواږه غواړم.
Хтео / хтела бих сладолед са шлагом. زه----------ه آ-س-کری- غو-ړم. ز_ د ک___ س__ آ__ ک___ غ_____ ز- د ک-ی- س-ه آ-س ک-ی- غ-ا-م- ----------------------------- زه د کریم سره آیس کریم غواړم. 0
z- d-k----sr--y--krym-ǧoā-m z_ d k___ s__ y_ k___ ǧ____ z- d k-y- s-a y- k-y- ǧ-ā-m --------------------------- za d krym sra ys krym ǧoāṟm
Хтео / хтела бих воће или сир. ز- --وه--ا پنیر --اړ-. ز_ م___ ی_ پ___ غ_____ ز- م-و- ی- پ-ی- غ-ا-م- ---------------------- زه میوه یا پنیر غواړم. 0
زه-میوه یا-پن-ر-غو-ړ-. ز_ م___ ی_ پ___ غ_____ ز- م-و- ی- پ-ی- غ-ا-م- ---------------------- زه میوه یا پنیر غواړم.
Хтели / хтеле бисмо доручковати. م-ږ -و-ړو ----اش-ه -ک-و. م__ غ____ چ_ ن____ و____ م-ږ غ-ا-و چ- ن-ش-ه و-ړ-. ------------------------ موږ غواړو چې ناشته وکړو. 0
mog--oāṟ---ê --š-a--k-o m__ ǧ____ ç_ n____ o___ m-g ǧ-ā-o ç- n-š-a o-ṟ- ----------------------- mog ǧoāṟo çê nāšta okṟo
Хтели / хтеле бисмо ручати. م---د-غر---ډو-- غ---و. م__ د غ___ ډ___ غ_____ م-ږ د غ-م- ډ-ډ- غ-ا-و- ---------------------- موږ د غرمې ډوډۍ غواړو. 0
م-ږ د ------وډۍ --ا--. م__ د غ___ ډ___ غ_____ م-ږ د غ-م- ډ-ډ- غ-ا-و- ---------------------- موږ د غرمې ډوډۍ غواړو.
Хтели / хтеле бисмо вечерати. موږ د---- ډوډ- ---ړو. م__ د ش__ ډ___ غ_____ م-ږ د ش-ې ډ-ډ- غ-ا-و- --------------------- موږ د شپې ډوډۍ غواړو. 0
موږ-د -پې --ډۍ غوا--. م__ د ش__ ډ___ غ_____ م-ږ د ش-ې ډ-ډ- غ-ا-و- --------------------- موږ د شپې ډوډۍ غواړو.
Шта бисте хтели / хтеле за доручак? د---شت----ا-ه -ه-غ-اړې؟ د ن____ ل____ څ_ غ_____ د ن-ش-ې ل-ا-ه څ- غ-ا-ې- ----------------------- د ناشتې لپاره څه غواړې؟ 0
د--اشت-----ر--څه-غ-ا--؟ د ن____ ل____ څ_ غ_____ د ن-ش-ې ل-ا-ه څ- غ-ا-ې- ----------------------- د ناشتې لپاره څه غواړې؟
Кајзерице с мармеладом и медом? د-جا- ا- -ات- س-------؟ د ج__ ا_ ش___ س__ ډ____ د ج-م ا- ش-ت- س-ه ډ-ډ-؟ ----------------------- د جام او شاتو سره ډوډۍ؟ 0
d-jā- -o--ā-o-sr--ḏo-êy d j__ ā_ š___ s__ ḏ____ d j-m ā- š-t- s-a ḏ-ḏ-y ----------------------- d jām āo šāto sra ḏoḏêy
Тост с кобасицом и сиром? د----یج ا----ی---ره -و-ټ؟ د س____ ا_ پ___ س__ ټ____ د س-س-ج ا- پ-ی- س-ه ټ-س-؟ ------------------------- د ساسیج او پنیر سره ټوسټ؟ 0
d ---y- ā- p--r-sra -o-ṯ d s____ ā_ p___ s__ ṯ___ d s-s-j ā- p-y- s-a ṯ-s- ------------------------ d sāsyj āo pnyr sra ṯosṯ
Кувано јаје? پخه--و- ه-ۍ؟ پ__ ش__ ه___ پ-ه ش-ې ه-ۍ- ------------ پخه شوې هګۍ؟ 0
پ---ش-- --ۍ؟ پ__ ش__ ه___ پ-ه ش-ې ه-ۍ- ------------ پخه شوې هګۍ؟
Јаје на око? ی-- ------ۍ؟ ی__ پ__ ه___ ی-ه پ-ه ه-ۍ- ------------ یوه پخه هګۍ؟ 0
یوه پخه-هګ-؟ ی__ پ__ ه___ ی-ه پ-ه ه-ۍ- ------------ یوه پخه هګۍ؟
Омлет? آ----؟ آ_____ آ-ل-ټ- ------ آملېټ؟ 0
آم--ټ؟ آ_____ آ-ل-ټ- ------ آملېټ؟
Молим још један јогурт. ی---- مست-، م----ن---کړ-. ی_ ب_ م____ م______ و____ ی- ب- م-ت-، م-ر-ا-ي و-ړ-. ------------------------- یو بل مستې، مهرباني وکړئ. 0
ی--ب- م-تې--مه--ا-ي و-ړئ. ی_ ب_ م____ م______ و____ ی- ب- م-ت-، م-ر-ا-ي و-ړ-. ------------------------- یو بل مستې، مهرباني وکړئ.
Молим још соли и бибера. ن----ا--ه -- ---، مه----ي -ک--. ن__ م____ ا_ م___ م______ و____ ن-ر م-ل-ه ا- م-چ- م-ر-ا-ي و-ړ-. ------------------------------- نور مالګه او مرچ، مهرباني وکړئ. 0
نور------ ---مر-،----با-- ---ئ. ن__ م____ ا_ م___ م______ و____ ن-ر م-ل-ه ا- م-چ- م-ر-ا-ي و-ړ-. ------------------------------- نور مالګه او مرچ، مهرباني وکړئ.
Молим још једну чашу воде. مه-با-ي ---ئ یو -- -ی-اس-اوب-. م______ و___ ی_ ب_ ګ____ ا____ م-ر-ا-ي و-ړ- ی- ب- ګ-ل-س ا-ب-. ------------------------------ مهرباني وکړئ یو بل ګیلاس اوبه. 0
مهرب-ني وکړ---- بل--یلا- ا-ب-. م______ و___ ی_ ب_ ګ____ ا____ م-ر-ا-ي و-ړ- ی- ب- ګ-ل-س ا-ب-. ------------------------------ مهرباني وکړئ یو بل ګیلاس اوبه.

Свако може да научи да успешно говори!

Говорење је релативно лако. Успешно говорење је далеко теже. Како нешто кажемо је много важније од тога шта кажемо. Ово су показале различите студије. Слушалац несвесно обраћа пажњу на извесне одлике говора. На тај начин можемо утицати на то да ли ће наш говор бити добро примљен или не. Довољно је да само водимо рачуна о томе како говоримо. Ово се односи и на наш говор тела. Он мора бити аутентичан и одговарати нашој личности. И глас је при том врло важан, јер и он се оцењује. Када су у питању мушкарци, дубоки глас им доноси предност. Говорник с дубоким гласом чини се компетентнији и суверенији. Варијација гласа, напротив, нема никаквог ефекта. Зато је брзина говора веома важна. Успех разговора испитиван је у разним огледима. Успешан говор је способност убеђивања других. Онај ко жели да друге убеди у нешто ни у ком случају не сме брзо говорити. У противном, ствараће утисак неискрености. Говорити споро такође није добро. Људи који говоре врло споро стварају утисак да су неинтелигентни. Зато је најбоље говорити умереном брзином. Идеалне су 3,5 речи у секунди. У говору су паузе такође врло важне. Оне чине да наш говор делује природније, те му је лакше веровати. Резултат је да нам слушаоци верују. Идеално је правити четири до пет станки у минути. Значи, настојте да боље контролишете свој говор! И следећи разговор за посао може да почне ...
Да ли си знао?
Норвешки је северногермански језик. То је матерњи језик око 5 милиона људи. Посебна одлика норвешког је да се састоји од два стандардна варијетета: бокмала и нинорска. То значи да постоје два призната норвешка језика. Оба се равноправно користе у управи, у школама и у медијима. Због разуђености земље дуго се није могао створити стандардни језик. Тако су се одржали дијалекти и развили су се независно један од другог. Али сваки Норвежанин разуме све локалне дијалекте и оба службена језика. За изговор норвешког језика нема утврђених правила. Разлог томе је што се обје иначице претежно пишу. Већином се говори локални дијалекат. Норвешки је веома сличан данском и шведском. Говорници ових језика разумрју се међусобно без већих проблема. Норвешки је, значи, интересантан језик... А свако може да одабере који норвешки жели да учи!