Рјечник

sr Прошлост 3   »   ps ماضی

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ درې اتيا ]

83 [ درې اتيا ]

ماضی

māzy

Изаберите како желите да видите превод:   
српски паштунски Игра Више
телефонирати ټ----ن --ل ټ_____ ک__ ټ-ی-و- ک-ل ---------- ټلیفون کول 0
ṯlyfon--ol ṯ_____ k__ ṯ-y-o- k-l ---------- ṯlyfon kol
Ја сам телефонирао / телефонирала. ما-----ون وکړ. م_ ت_____ و___ م- ت-ی-و- و-ړ- -------------- ما تلیفون وکړ. 0
ما تل-فو- --ړ. م_ ت_____ و___ م- ت-ی-و- و-ړ- -------------- ما تلیفون وکړ.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ز- ه--و-- ----ل-فون--ې و-. ز_ ه_ و__ پ_ ت_____ ک_ و__ ز- ه- و-ت پ- ت-ی-و- ک- و-. -------------------------- زه هر وخت په تلیفون کې وم. 0
ز---- وخت ---ت-یف-ن -- -م. ز_ ه_ و__ پ_ ت_____ ک_ و__ ز- ه- و-ت پ- ت-ی-و- ک- و-. -------------------------- زه هر وخت په تلیفون کې وم.
питати پوښتنه پ_____ پ-ښ-ن- ------ پوښتنه 0
پو-تنه پ_____ پ-ښ-ن- ------ پوښتنه
Ја сам питао / питала. م- ---ښتل. م_ و______ م- و-و-ت-. ---------- ما وپوښتل. 0
ما وپ--تل. م_ و______ م- و-و-ت-. ---------- ما وپوښتل.
Ја сам увек питао / питала. م- --یش---و----------.. م_ ہ____ پ_____ ک__ .__ م- ہ-ی-ہ پ-ښ-ن- ک-ې .-. ----------------------- ما ہمیشہ پوښتنه کړې ... 0
mā -yš---ǩ-n--kṟê m_ m__ p_____ k__ m- m-š p-ǩ-n- k-ê ----------------- mā myš poǩtna kṟê
испричати ویل و__ و-ل --- ویل 0
o-l o__ o-l --- oyl
Ја сам испричао / испричала. ما-وو--. م_ و____ م- و-ی-. -------- ما وویل. 0
م- ----. م_ و____ م- و-ی-. -------- ما وویل.
Ја сам испричао / испричала целу причу. ټو-- ک--- -ې-و-ت- --ړ-. ټ___ ک___ م_ و___ و____ ټ-ل- ک-س- م- و-ت- و-ړ-. ----------------------- ټوله کیسه مې ورته وکړه. 0
ټول--کیس---ې-ورت----ړ-. ټ___ ک___ م_ و___ و____ ټ-ل- ک-س- م- و-ت- و-ړ-. ----------------------- ټوله کیسه مې ورته وکړه.
учити زد- ک-ل ز__ ک__ ز-ه ک-ل ------- زده کول 0
زد--کول ز__ ک__ ز-ه ک-ل ------- زده کول
Ја сам учио / учила. ما ز-- ک-ي. م_ ز__ ک___ م- ز-ه ک-ي- ----------- ما زده کړي. 0
ما زد----ي. م_ ز__ ک___ م- ز-ه ک-ي- ----------- ما زده کړي.
Ја сам учио / учила цело вече. م- -و----ښام-م---عه-و-ړ-. م_ ټ__ م____ م_____ و____ م- ټ-ل م-ښ-م م-ا-ع- و-ړ-. ------------------------- ما ټول ماښام مطالعه وکړه. 0
م--ټو- م-ښ-- مط---- وکړ-. م_ ټ__ م____ م_____ و____ م- ټ-ل م-ښ-م م-ا-ع- و-ړ-. ------------------------- ما ټول ماښام مطالعه وکړه.
радити کار ک__ ک-ر --- کار 0
ک-ر ک__ ک-ر --- کار
Ја сам радио / радила. م--کار--ړ--دی. م_ ک__ ک__ د__ م- ک-ر ک-ی د-. -------------- ما کار کړی دی. 0
م- کا--کړ----. م_ ک__ ک__ د__ م- ک-ر ک-ی د-. -------------- ما کار کړی دی.
Ја сам радио / радила цели дан. زه-ټ-ل- و-ځ-------م. ز_ ټ___ و__ ک__ ک___ ز- ټ-ل- و-ځ ک-ر ک-م- -------------------- زه ټوله ورځ کار کوم. 0
ز- ټ-ل- -ر---ا- --م. ز_ ټ___ و__ ک__ ک___ ز- ټ-ل- و-ځ ک-ر ک-م- -------------------- زه ټوله ورځ کار کوم.
јести خ--ل خ___ خ-ړ- ---- خوړل 0
ǩo-l ǩ___ ǩ-ṟ- ---- ǩoṟl
Ја сам јео / јела. م--خوړ-ې --. م_ خ____ د__ م- خ-ړ-ې د-. ------------ ما خوړلې دي. 0
م- -وړل- --. م_ خ____ د__ م- خ-ړ-ې د-. ------------ ما خوړلې دي.
Ја сам појео / појела сву храну. ما --- -واړه-----ل. م_ ټ__ خ____ و_____ م- ټ-ل خ-ا-ه و-و-ل- ------------------- ما ټول خواړه وخوړل. 0
م--ټو- خواړ--وخوړل. م_ ټ__ خ____ و_____ م- ټ-ل خ-ا-ه و-و-ل- ------------------- ما ټول خواړه وخوړل.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 паштунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.