Рјечник

sr Прошлост 3   »   ps ماضی

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [ درې اتيا ]

83 [ درې اتيا ]

ماضی

māzy

Изаберите како желите да видите превод:   
српски паштунски Игра Више
телефонирати ټلیف-ن-کول ټ_____ ک__ ټ-ی-و- ک-ل ---------- ټلیفون کول 0
ṯ----n kol ṯ_____ k__ ṯ-y-o- k-l ---------- ṯlyfon kol
Ја сам телефонирао / телефонирала. م- --ی--ن ---. م_ ت_____ و___ م- ت-ی-و- و-ړ- -------------- ما تلیفون وکړ. 0
ما-ت-ی-و---کړ. م_ ت_____ و___ م- ت-ی-و- و-ړ- -------------- ما تلیفون وکړ.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. ز- هر-وخ- په تل-----ک---م. ز_ ه_ و__ پ_ ت_____ ک_ و__ ز- ه- و-ت پ- ت-ی-و- ک- و-. -------------------------- زه هر وخت په تلیفون کې وم. 0
ز------خ- په ت-یفون ک- و-. ز_ ه_ و__ پ_ ت_____ ک_ و__ ز- ه- و-ت پ- ت-ی-و- ک- و-. -------------------------- زه هر وخت په تلیفون کې وم.
питати پو-تنه پ_____ پ-ښ-ن- ------ پوښتنه 0
پ-ښ-نه پ_____ پ-ښ-ن- ------ پوښتنه
Ја сам питао / питала. م- ---ښ--. م_ و______ م- و-و-ت-. ---------- ما وپوښتل. 0
م- وپو-تل. م_ و______ م- و-و-ت-. ---------- ما وپوښتل.
Ја сам увек питао / питала. م- --ی-ہ --ښ--ه-کړې---. م_ ہ____ پ_____ ک__ .__ م- ہ-ی-ہ پ-ښ-ن- ک-ې .-. ----------------------- ما ہمیشہ پوښتنه کړې ... 0
m- my- po-tn- k-ê m_ m__ p_____ k__ m- m-š p-ǩ-n- k-ê ----------------- mā myš poǩtna kṟê
испричати ویل و__ و-ل --- ویل 0
oyl o__ o-l --- oyl
Ја сам испричао / испричала. ما--ویل. م_ و____ م- و-ی-. -------- ما وویل. 0
م--و--ل. م_ و____ م- و-ی-. -------- ما وویل.
Ја сам испричао / испричала целу причу. ټ----کی-- مې ---ه-وک--. ټ___ ک___ م_ و___ و____ ټ-ل- ک-س- م- و-ت- و-ړ-. ----------------------- ټوله کیسه مې ورته وکړه. 0
ټو-- --س---ې--ر-- --ړه. ټ___ ک___ م_ و___ و____ ټ-ل- ک-س- م- و-ت- و-ړ-. ----------------------- ټوله کیسه مې ورته وکړه.
учити زد- کول ز__ ک__ ز-ه ک-ل ------- زده کول 0
زد--کول ز__ ک__ ز-ه ک-ل ------- زده کول
Ја сам учио / учила. ما--ده----. م_ ز__ ک___ م- ز-ه ک-ي- ----------- ما زده کړي. 0
م---ده کړي. م_ ز__ ک___ م- ز-ه ک-ي- ----------- ما زده کړي.
Ја сам учио / учила цело вече. ما------اښ-م مطا-ع- وکړه. م_ ټ__ م____ م_____ و____ م- ټ-ل م-ښ-م م-ا-ع- و-ړ-. ------------------------- ما ټول ماښام مطالعه وکړه. 0
م--ټ----اښ---م--ل-ه و---. م_ ټ__ م____ م_____ و____ م- ټ-ل م-ښ-م م-ا-ع- و-ړ-. ------------------------- ما ټول ماښام مطالعه وکړه.
радити کار ک__ ک-ر --- کار 0
کار ک__ ک-ر --- کار
Ја сам радио / радила. ما کا- -----ی. م_ ک__ ک__ د__ م- ک-ر ک-ی د-. -------------- ما کار کړی دی. 0
م--کا- ک---د-. م_ ک__ ک__ د__ م- ک-ر ک-ی د-. -------------- ما کار کړی دی.
Ја сам радио / радила цели дан. زه-ټ--ه-ور- -ار ک--. ز_ ټ___ و__ ک__ ک___ ز- ټ-ل- و-ځ ک-ر ک-م- -------------------- زه ټوله ورځ کار کوم. 0
ز- ټ--ه -ر-------و-. ز_ ټ___ و__ ک__ ک___ ز- ټ-ل- و-ځ ک-ر ک-م- -------------------- زه ټوله ورځ کار کوم.
јести خو-ل خ___ خ-ړ- ---- خوړل 0
ǩo-l ǩ___ ǩ-ṟ- ---- ǩoṟl
Ја сам јео / јела. م--خ--ل---ي. م_ خ____ د__ م- خ-ړ-ې د-. ------------ ما خوړلې دي. 0
م-----لې --. م_ خ____ د__ م- خ-ړ-ې د-. ------------ ما خوړلې دي.
Ја сам појео / појела сву храну. م- --- -واړه و---ل. م_ ټ__ خ____ و_____ م- ټ-ل خ-ا-ه و-و-ل- ------------------- ما ټول خواړه وخوړل. 0
ما---ل-خواړه-وخوړ-. م_ ټ__ خ____ و_____ م- ټ-ل خ-ا-ه و-و-ل- ------------------- ما ټول خواړه وخوړل.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 паштунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.