Рјечник

sr Годишња доба и време   »   ps موسمونه او هوا

16 [шеснаест]

Годишња доба и време

Годишња доба и време

16 [ شپاړس ]

16 [ شپاړس ]

موسمونه او هوا

موسمونه او هوا

Изаберите како желите да видите превод:   
српски паштунски Игра Више
Ово су годишња доба: دا--و-مونه دي: د_ م______ د__ د- م-س-و-ه د-: -------------- دا موسمونه دي: 0
د- مو--و-- د-: د_ م______ د__ د- م-س-و-ه د-: -------------- دا موسمونه دي:
Пролеће, лето, پ--لی--ا-ړی، پ_____ ا____ پ-ر-ی- ا-ړ-، ------------ پسرلی، اوړی، 0
پس-ل-،-اوړ-، پ_____ ا____ پ-ر-ی- ا-ړ-، ------------ پسرلی، اوړی،
jесен и зима. من- او----. م__ ا_ ژ___ م-ي ا- ژ-ي- ----------- مني او ژمي. 0
م---ا---م-. م__ ا_ ژ___ م-ي ا- ژ-ي- ----------- مني او ژمي.
Лето је вруће. او---ګرم -ی. ا___ ګ__ د__ ا-ړ- ګ-م د-. ------------ اوړی ګرم دی. 0
اوړ----م د-. ا___ ګ__ د__ ا-ړ- ګ-م د-. ------------ اوړی ګرم دی.
Лети сија сунце. لم- د---ړی په-م--- ک- --ښانه--یږ-. ل__ د ا___ پ_ م___ ک_ ر_____ ک____ ل-ر د ا-ړ- پ- م-س- ک- ر-ښ-ن- ک-ږ-. ---------------------------------- لمر د اوړی په موسم کې روښانه کیږی. 0
lmr-d ---y pa mo-m -----ǩā-- -y-y l__ d ā___ p_ m___ k_ r_____ k___ l-r d ā-ṟ- p- m-s- k- r-ǩ-n- k-g- --------------------------------- lmr d āoṟy pa mosm kê roǩāna kygy
Лети радо идемо шетати. په اوړی ک--موږ --- -- چې تګ ---ګ ---و. پ_ ا___ ک_ م__ خ__ ی_ چ_ ت_ ر___ و____ پ- ا-ړ- ک- م-ږ خ-ښ ی- چ- ت- ر-ت- و-ړ-. -------------------------------------- په اوړی کې موږ خوښ یو چې تګ راتګ وکړو. 0
pa-āo-y-k--m-- ǩ-- y- ç--t----t- -k-o p_ ā___ k_ m__ ǩ__ y_ ç_ t_ r___ o___ p- ā-ṟ- k- m-g ǩ-ǩ y- ç- t- r-t- o-ṟ- ------------------------------------- pa āoṟy kê mog ǩoǩ yo çê tg rātg okṟo
Зима је хладна. ژم- --ړه --. ژ__ س___ د__ ژ-ی س-ړ- د-. ------------ ژمی ساړه دی. 0
ژم-----ه --. ژ__ س___ د__ ژ-ی س-ړ- د-. ------------ ژمی ساړه دی.
Зими пада снег или киша. په ژ-- -- و-وره ی- ب-را----ږي. پ_ ژ__ ک_ و____ ی_ ب____ ک____ پ- ژ-ي ک- و-و-ه ی- ب-ر-ن ک-ږ-. ------------------------------ په ژمي کې واوره یا باران کیږي. 0
پ--ژ-- ک---اوره ی--باران-ک-ږي. پ_ ژ__ ک_ و____ ی_ ب____ ک____ پ- ژ-ي ک- و-و-ه ی- ب-ر-ن ک-ږ-. ------------------------------ په ژمي کې واوره یا باران کیږي.
Зими радо остајемо код куће. په --ي--- -وږ په ک-ر -ې--ا---ک-د- -وښو-. پ_ ژ__ ک_ م__ پ_ ک__ ک_ پ___ ک___ خ_____ پ- ژ-ي ک- م-ږ پ- ک-ر ک- پ-ت- ک-د- خ-ښ-و- ---------------------------------------- په ژمي کې موږ په کور کې پاتې کیدل خوښوو. 0
پ- ژم--کې---- په -و- -ې پ--- کیدل خ---و. پ_ ژ__ ک_ م__ پ_ ک__ ک_ پ___ ک___ خ_____ پ- ژ-ي ک- م-ږ پ- ک-ر ک- پ-ت- ک-د- خ-ښ-و- ---------------------------------------- په ژمي کې موږ په کور کې پاتې کیدل خوښوو.
Хладно је. سا-ه -ه. س___ د__ س-ړ- د-. -------- ساړه ده. 0
ساړ----. س___ د__ س-ړ- د-. -------- ساړه ده.
Пада киша. بارا- وری--. ب____ و_____ ب-ر-ن و-ی-ي- ------------ باران وریږي. 0
با-ا--وریږي. ب____ و_____ ب-ر-ن و-ی-ي- ------------ باران وریږي.
Ветровито је. موس- بادج--دی. م___ ب____ د__ م-س- ب-د-ن د-. -------------- موسم بادجن دی. 0
م-سم---د-ن--ی. م___ ب____ د__ م-س- ب-د-ن د-. -------------- موسم بادجن دی.
Топло је. هو- ګ--ه ده. ه__ ګ___ د__ ه-ا ګ-م- د-. ------------ هوا ګرمه ده. 0
هوا ګ-م- ده. ه__ ګ___ د__ ه-ا ګ-م- د-. ------------ هوا ګرمه ده.
Сунчано је. ن--- ل-- -ړ-نګ--دی. ن_ د ل__ و_____ د__ ن- د ل-ر و-ا-ګ- د-. ------------------- نن د لمر وړانګې دی. 0
n--d lmr -ṟ-ng--dy n_ d l__ o_____ d_ n- d l-r o-ā-g- d- ------------------ nn d lmr oṟāngê dy
Ведро је. ه-ا ډی-- -ه-/--ک-- ده. ه__ ډ___ ښ_ / ښ___ د__ ه-ا ډ-ر- ښ- / ښ-ل- د-. ---------------------- هوا ډیره ښه / ښکلې ده. 0
ao- --ra--- --lê-da a__ ḏ___ ǩ_ ǩ___ d_ a-ā ḏ-r- ǩ- ǩ-l- d- ------------------- aoā ḏyra ǩa ǩklê da
Какво је време данас? ن--و-- م----څ------؟ ن_ و__ م___ څ___ د__ ن- و-ځ م-س- څ-ګ- د-؟ -------------------- نن ورځ موسم څنګه دی؟ 0
نن--رځ--وسم-څن-ه-د-؟ ن_ و__ م___ څ___ د__ ن- و-ځ م-س- څ-ګ- د-؟ -------------------- نن ورځ موسم څنګه دی؟
Данас је хладно. نن -----ړه د-. ن_ س__ س__ د__ ن- س-ا س-ه د-. -------------- نن سبا سړه ده. 0
نن سبا---- --. ن_ س__ س__ د__ ن- س-ا س-ه د-. -------------- نن سبا سړه ده.
Данас је топло. ن--ور----م----. ن_ و__ ګ___ د__ ن- و-ځ ګ-م- د-. --------------- نن ورځ ګرمه ده. 0
ن- -ر---رمه -ه. ن_ و__ ګ___ د__ ن- و-ځ ګ-م- د-. --------------- نن ورځ ګرمه ده.

Учење и емоције

Весели нас када смо у могућности да комуницирамо на неком страном језику. Поносни смо на себе и свој напредак у учењу. С друге стране, уколико нисмо врло успешни, то нас разочарава и фрустрира. Због тога се различите емоције повезују са процесом учења. Најновија истраживања су дошла до занимљивих резултата. Показала су да емоције играју значајну улогу у процесу учења. Зато што утичу на успешност учења. Учење за наш мозак увек представља “проблем”. И о н се увек труди да тај проблем реши. Да ли у томе успевамо или не, зависи од наших емоција. Уколико смо уверени да проблем можемо решити, много смо самопоузданији. Ова емоционална стабилност потпомаже процес учења. Позитивно мишљење унапређује наше интелектуалне способности. С друге стране, учење под стресом не функционише баш најбоље. Сумња или брига поткопава добре резултате. Уколико се плашимо, скоро да и нисмо у стању да било шта научимо. У том случају мозак није у могућности да прима нове садржаје. Стога је веома важно да смо мотивисани у процесу учења. Дакле, емоције утичу на процес учења. Али, и учење утиче на наше емоције. Исте структуре мозга обрађују и чињенице и емоције. Зато нас учење може усрећити, а они који су срећни, уче много боље. Разуме се да учење није увек забава и да може бити и врло напорно. Зато је неопходно да пред себе увек поставимо мањи циљ. На тај начин нећемо преоптеретити свој мозак. И гарантујемо да ћемо испунити своја очекивања. Успех нам је у том случају награда која нас изнова мотивише. Што ће рећи: Учите смешкајући се при том!
Да ли си знао?
Грчки спада у индоевропске језике. Међутим, ни с једним другим језиком на свету није заиста у блиском сродству. Не сме се мешати модерни грчки са старогрчким. Тај антички грчки језик се и данас подучава у многим школама и на многим универзитетима. Пре је то био језик филозофије и науке. И онај ко је путовао античким светом, користио је грчки као лингуа франка. Новогрчки је, с друге стране, данас матерњи језик око 13 милиона људи. Развио се из старогрчког. Кад је тачно настао савремени грчки, тешко је рећи. Али је сигурно да је једноставније структуре него старогрчки. Ипак су се у новогрчком задржали бројни архаични облици. То је такође веома уједначен језик у којем нема јако изражених дијалеката. Пише се грчком абецедом која је стара скоро 2500 година. Интересантно је да грчки спада у језике који има највећи лексички фонд. Ко радо учи речи, треба да почне од грчког...