Рјечник

sr Лица   »   ps خلک

1 [један]

Лица

Лица

1 [ یو ]

1 [ یو ]

خلک

[ǩlk]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски паштунски Игра Више
ја ز- ز_ ز- -- زه 0
ز- ز_ ز- -- زه
ја и ти زه-او-ته ز_ ا_ ت_ ز- ا- ت- -------- زه او ته 0
ز--او -ه ز_ ا_ ت_ ز- ا- ت- -------- زه او ته
нас двоје م-ږ--و-ړه م__ د____ م-ږ د-ا-ه --------- موږ دواړه 0
م-- -و-ړه م__ د____ م-ږ د-ا-ه --------- موږ دواړه
он هغه ه__ ه-ه --- هغه 0
ه-ه ه__ ه-ه --- هغه
он и она هغه-ا- دوی ه__ ا_ د__ ه-ه ا- د-ی ---------- هغه او دوی 0
a-a------y a__ ā_ d__ a-a ā- d-y ---------- aǧa āo doy
њих двоје دو--دواړه د__ د____ د-ی د-ا-ه --------- دوی دواړه 0
دوی -وا-ه د__ د____ د-ی د-ا-ه --------- دوی دواړه
мушкарац سړی س__ س-ی --- سړی 0
سړی س__ س-ی --- سړی
жена ښ-ه ښ__ ښ-ه --- ښځه 0
ښځه ښ__ ښ-ه --- ښځه
дете م-ش-م م____ م-ش-م ----- ماشوم 0
م--وم م____ م-ش-م ----- ماشوم
једна породица یو--کو--ۍ ی__ ک____ ی-ه ک-ر-ۍ --------- یوه کورنۍ 0
ی-- کورنۍ ی__ ک____ ی-ه ک-ر-ۍ --------- یوه کورنۍ
моја породица زما ---نۍ ز__ ک____ ز-ا ک-ر-ۍ --------- زما کورنۍ 0
ز-ا--ورنۍ ز__ ک____ ز-ا ک-ر-ۍ --------- زما کورنۍ
Моја породица је овде. زم- کور-ۍ دلت- --. ز__ ک____ د___ د__ ز-ا ک-ر-ۍ د-ت- د-. ------------------ زما کورنۍ دلته ده. 0
زما ک--ن- د--ه--ه. ز__ ک____ د___ د__ ز-ا ک-ر-ۍ د-ت- د-. ------------------ زما کورنۍ دلته ده.
Ја сам овде. زه--ل-ه ی-. ز_ د___ ی__ ز- د-ت- ی-. ----------- زه دلته یم. 0
ز--د-----م. ز_ د___ ی__ ز- د-ت- ی-. ----------- زه دلته یم.
Ти си овде. تاسو ---- -ا-ت. ت___ د___ ی____ ت-س- د-ت- ی-س-. --------------- تاسو دلته یاست. 0
تاس- د--- یاس-. ت___ د___ ی____ ت-س- د-ت- ی-س-. --------------- تاسو دلته یاست.
Он је овде и она је овде. ه-ه دلته--ی او--غ- -لته--ه. ه__ د___ د_ ا_ ه__ د___ د__ ه-ه د-ت- د- ا- ه-ه د-ت- د-. --------------------------- هغه دلته دی او هغه دلته ده. 0
a-a-dl-- d--ā- --a d--- -a a__ d___ d_ ā_ a__ d___ d_ a-a d-t- d- ā- a-a d-t- d- -------------------------- aǧa dlta dy āo aǧa dlta da
Ми смо овде. موږ -----ی-. م__ د___ ی__ م-ږ د-ت- ی-. ------------ موږ دلته یو. 0
موږ -----یو. م__ د___ ی__ م-ږ د-ت- ی-. ------------ موږ دلته یو.
Ви сте овде. ت-سو--------س-. ت___ د___ ی____ ت-س- د-ت- ی-س-. --------------- تاسو دلته یاست. 0
تاس- --ته-ی-ست. ت___ د___ ی____ ت-س- د-ت- ی-س-. --------------- تاسو دلته یاست.
Они су сви овде. د-- -ول-دل-- د-. د__ ټ__ د___ د__ د-ی ټ-ل د-ت- د-. ---------------- دوی ټول دلته دي. 0
د-ی-ټ-- ---- دي. د__ ټ__ د___ د__ د-ی ټ-ل د-ت- د-. ---------------- دوی ټول دلته دي.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 паштунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језицима против Алцхајмерове болести

Људи који желе да до дубоке старости остану ментално агилни, треба да учестране језике. Учење страних језика може нас заштитити од деменције. Ово су доказале бројне научне студије. При томе је старост ученика потпуно небитна. Најважније је да се мозак редовно вежба. Учењем страних речи, у мозгу се активирају различити центри. Ти центри контролишу важне когнитивне процесе. Зато су људи који говоре више језика и много пажљивији. Они такође имају и бољу концентрацију. Али, вишејезичност са собом носи и многе друге предности. Људи који говоре више језика у стању су да лакше доносе одлуке. Или, боље рећи, доносе их брже. Узрок томе је да је њихов мозак научио да бира. Он у сваком тренутку зна барем два појма за једну ствар. Сваки од ових појмова нуди различиту опцију. Зато се људи који говоре више језика непрекидно налазе у процесу одлучивања. Њихов мозак је верзиран у избору једне од више опција. Центар за говор није једини кога овај тренинг унапређује. Вишејезичност позитивно утиче на развој више центара у мозгу. Захваљујући томе, вишејезичност такође омогућава и бољу когнитивну контролу. Разуме се да се дементност не може спречити чињеницом да говоримо стране језике. Ипак, код особа које владају страним језицима, болест напредује много спорије. Изгледа да њихов мозак лакше излази на крај са последицама болести. Код оних који уче језике, симптоми дементности су изражени у блажој форми. Збуњеност и заборавност су много мање изражени. Зато је учење страних језика од користи и старијим и млађим људима. И: са сваким савладаним језиком, све је лакше научити још један. Према томе: не кљукајте се пилулама - Речник у руке!
Да ли си знао?
Албански спада у индогерманске језике. Али није у сродству ни с једним другим језиком из ове језичке групе. Још се не зна како је тачно албански настао. Данас се овим језиком углавном говори у Албанији и на Косову. За око 6 милиона људи то је матерњи језик. Албански се дели на два велика дијалекта. Река Шкумбин је линија раздвајања између северног и јужној наречја. У неким тачкама се ова два дијалекта значајно међусобно разликују. Писани албански језик је створен тек у 20. вијеку. Албански језик користи латинична слова. Граматика личи делимице граматици грчког и румунског језика. Могу се наћи и паралеле у јужнословенским језицима. Све ове сличности су сигурно резултат контаката између говорника ових језика. Ко се занима за језике, требало би да обавезно учи албански! То је заиста јединствен језик!