Рјечник

sr Редни бројеви   »   nn Ordenstal

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [sekstiein / ein og seksti]

Ordenstal

Изаберите како желите да видите превод:   
српски нинорск Игра Више
Први месец је јануар. Den ---s-- -ån-d----r----ua-. D__ f_____ m______ e_ j______ D-n f-r-t- m-n-d-n e- j-n-a-. ----------------------------- Den fyrste månaden er januar. 0
Други месец је фебруар. D-- ----- mån--en-----eb----. D__ a____ m______ e_ f_______ D-n a-d-e m-n-d-n e- f-b-u-r- ----------------------------- Den andre månaden er februar. 0
Трећи месец је март. D-n t-ed-- m-nad-- e---ars. D__ t_____ m______ e_ m____ D-n t-e-j- m-n-d-n e- m-r-. --------------------------- Den tredje månaden er mars. 0
Четврти месец је април. De- f--------nad-- e- -p-il. D__ f_____ m______ e_ a_____ D-n f-e-d- m-n-d-n e- a-r-l- ---------------------------- Den fjerde månaden er april. 0
Пети месец је мај. De--fem-e --na------ --i. D__ f____ m______ e_ m___ D-n f-m-e m-n-d-n e- m-i- ------------------------- Den femte månaden er mai. 0
Шести месец је јуни. Den ---t---må---e- e- j---. D__ s_____ m______ e_ j____ D-n s-e-t- m-n-d-n e- j-n-. --------------------------- Den sjette månaden er juni. 0
Шест месеци је пола године. Se-- -å-ad---er eit ha--t---. S___ m______ e_ e__ h____ å__ S-k- m-n-d-r e- e-t h-l-t å-. ----------------------------- Seks månader er eit halvt år. 0
Јануар, фебруар, март, Janu-------r-ar---ar-, J______ f_______ m____ J-n-a-, f-b-u-r- m-r-, ---------------------- Januar, februar, mars, 0
април, мај и јун. a----,--a--og-j-ni. a_____ m__ o_ j____ a-r-l- m-i o- j-n-. ------------------- april, mai og juni. 0
Седми месец је јул. De- s--and- m-nad----r-j---. D__ s______ m______ e_ j____ D-n s-u-n-e m-n-d-n e- j-l-. ---------------------------- Den sjuande månaden er juli. 0
Осми месец је август. D-- å-ta-de mån-----er -u----. D__ å______ m______ e_ a______ D-n å-t-n-e m-n-d-n e- a-g-s-. ------------------------------ Den åttande månaden er august. 0
Девети месец је септембар. D-- nia--e m-na-e- e---ept-mb-r. D__ n_____ m______ e_ s_________ D-n n-a-d- m-n-d-n e- s-p-e-b-r- -------------------------------- Den niande månaden er september. 0
Десети месец је октобар. D-n t--n-e-m-n-d------oktobe-. D__ t_____ m______ e_ o_______ D-n t-a-d- m-n-d-n e- o-t-b-r- ------------------------------ Den tiande månaden er oktober. 0
Једанаести месец је новембар. D-- e-levt---åna--n -r ----m-e-. D__ e______ m______ e_ n________ D-n e-l-v-e m-n-d-n e- n-v-m-e-. -------------------------------- Den ellevte månaden er november. 0
Дванаести месец је децембар. Den---l-te-m--------- de-e-b-r. D__ t_____ m______ e_ d________ D-n t-l-t- m-n-d-n e- d-s-m-e-. ------------------------------- Den tolvte månaden er desember. 0
Дванаест месеци је једна година. T-l--månader e- eit--år. T___ m______ e_ e___ å__ T-l- m-n-d-r e- e-t- å-. ------------------------ Tolv månader er eitt år. 0
Јули, август, септембар, Ju-i- augus-- ---t-m-e-, J____ a______ s_________ J-l-, a-g-s-, s-p-e-b-r- ------------------------ Juli, august, september, 0
октобар, новембар и децембар. o------- no-e-b----------m--r. o_______ n_______ o_ d________ o-t-b-r- n-v-m-e- o- d-s-m-e-. ------------------------------ oktober, november og desember. 0

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...