Рјечник

sr Редни бројеви   »   et Järgarvud

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [kuuskümmend üks]

Järgarvud

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Први месец је јануар. E---ene k-u--------u-r. E______ k__ o_ j_______ E-i-e-e k-u o- j-a-u-r- ----------------------- Esimene kuu on jaanuar. 0
Други месец је фебруар. Tei-e k-u ---ve-b-uar. T____ k__ o_ v________ T-i-e k-u o- v-e-r-a-. ---------------------- Teine kuu on veebruar. 0
Трећи месец је март. Kolmas k-- -- m----. K_____ k__ o_ m_____ K-l-a- k-u o- m-r-s- -------------------- Kolmas kuu on märts. 0
Четврти месец је април. Ne--a- -u--on--p----. N_____ k__ o_ a______ N-l-a- k-u o- a-r-l-. --------------------- Neljas kuu on aprill. 0
Пети месец је мај. Vi--s-kuu on---i. V____ k__ o_ m___ V-i-s k-u o- m-i- ----------------- Viies kuu on mai. 0
Шести месец је јуни. Kuu-s --- o- -uuni. K____ k__ o_ j_____ K-u-s k-u o- j-u-i- ------------------- Kuues kuu on juuni. 0
Шест месеци је пола године. Kuu- -u-- on p-o--a-----. K___ k___ o_ p___ a______ K-u- k-u- o- p-o- a-s-a-. ------------------------- Kuus kuud on pool aastat. 0
Јануар, фебруар, март, J----ar, --e-r-a-- mär--, J_______ v________ m_____ J-a-u-r- v-e-r-a-, m-r-s- ------------------------- Jaanuar, veebruar, märts, 0
април, мај и јун. ap---l, -a- ja j--ni. a______ m__ j_ j_____ a-r-l-, m-i j- j-u-i- --------------------- aprill, mai ja juuni. 0
Седми месец је јул. Seits-e- k-u on ju-li. S_______ k__ o_ j_____ S-i-s-e- k-u o- j-u-i- ---------------------- Seitsmes kuu on juuli. 0
Осми месец је август. K-he-s-s -uu------g-s-. K_______ k__ o_ a______ K-h-k-a- k-u o- a-g-s-. ----------------------- Kaheksas kuu on august. 0
Девети месец је септембар. Ü--ks-- -uu ---sep---b--. Ü______ k__ o_ s_________ Ü-e-s-s k-u o- s-p-e-b-r- ------------------------- Üheksas kuu on september. 0
Десети месец је октобар. K-mn---k-u -- ok-o-be-. K_____ k__ o_ o________ K-m-e- k-u o- o-t-o-e-. ----------------------- Kümnes kuu on oktoober. 0
Једанаести месец је новембар. Ü---ei-tküm-e----u-----ove----. Ü_____________ k__ o_ n________ Ü-e-e-s-k-m-e- k-u o- n-v-m-e-. ------------------------------- Üheteistkümnes kuu on november. 0
Дванаести месец је децембар. K-h---i--kü-nes -uu on--et--mb--. K______________ k__ o_ d_________ K-h-t-i-t-ü-n-s k-u o- d-t-e-b-r- --------------------------------- Kaheteistkümnes kuu on detsember. 0
Дванаест месеци је једна година. K-ks--i---k--d -n aas--. K________ k___ o_ a_____ K-k-t-i-t k-u- o- a-s-a- ------------------------ Kaksteist kuud on aasta. 0
Јули, август, септембар, J--li,-----s-, s--t--b--, J_____ a______ s_________ J-u-i- a-g-s-, s-p-e-b-r- ------------------------- Juuli, august, september, 0
октобар, новембар и децембар. o-toob--, -o-emb-r ---d-tsemb-r. o________ n_______ j_ d_________ o-t-o-e-, n-v-m-e- j- d-t-e-b-r- -------------------------------- oktoober, november ja detsember. 0

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...