Рјечник

sr Редни бројеви   »   fr Les nombres ordinaux

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [soixante et un]

Les nombres ordinaux

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Први месец је јануар. Le pr---e- mo-s-e-- --nv-er. L_ p______ m___ e__ j_______ L- p-e-i-r m-i- e-t j-n-i-r- ---------------------------- Le premier mois est janvier. 0
Други месец је фебруар. Le -eux-è-e -o-s-e-- --v-ier. L_ d_______ m___ e__ f_______ L- d-u-i-m- m-i- e-t f-v-i-r- ----------------------------- Le deuxième mois est février. 0
Трећи месец је март. L----o-sièm- m--- -st mar-. L_ t________ m___ e__ m____ L- t-o-s-è-e m-i- e-t m-r-. --------------------------- Le troisième mois est mars. 0
Четврти месец је април. L- --at--èm- -o-- e-- a-ril. L_ q________ m___ e__ a_____ L- q-a-r-è-e m-i- e-t a-r-l- ---------------------------- Le quatrième mois est avril. 0
Пети месец је мај. L- --n--i-me -oi----- --i. L_ c________ m___ e__ m___ L- c-n-u-è-e m-i- e-t m-i- -------------------------- Le cinquième mois est mai. 0
Шести месец је јуни. L--sixiè-e -oi--e-t -ui-. L_ s______ m___ e__ j____ L- s-x-è-e m-i- e-t j-i-. ------------------------- Le sixième mois est juin. 0
Шест месеци је пола године. I- y a -----ois-d--- u-e d-m--a-né-. I_ y a s__ m___ d___ u__ d__________ I- y a s-x m-i- d-n- u-e d-m---n-é-. ------------------------------------ Il y a six mois dans une demi-année. 0
Јануар, фебруар, март, Ja-vier, fé-r--r, m---, J_______ f_______ m____ J-n-i-r- f-v-i-r- m-r-, ----------------------- Janvier, février, mars, 0
април, мај и јун. a-r----mai, j-in. a_____ m___ j____ a-r-l- m-i- j-i-. ----------------- avril, mai, juin. 0
Седми месец је јул. L--sep--èm- --is est--u--l-t. L_ s_______ m___ e__ j_______ L- s-p-i-m- m-i- e-t j-i-l-t- ----------------------------- Le septième mois est juillet. 0
Осми месец је август. L--hu--ième-mo-s-e-- -oût. L_ h_______ m___ e__ a____ L- h-i-i-m- m-i- e-t a-û-. -------------------------- Le huitième mois est août. 0
Девети месец је септембар. Le--e---è-- m--s--s- --pt---re. L_ n_______ m___ e__ s_________ L- n-u-i-m- m-i- e-t s-p-e-b-e- ------------------------------- Le neuvième mois est septembre. 0
Десети месец је октобар. Le --xi--e-mois -st --to--e. L_ d______ m___ e__ o_______ L- d-x-è-e m-i- e-t o-t-b-e- ---------------------------- Le dixième mois est octobre. 0
Једанаести месец је новембар. Le o-ziè-e-m--- ----nove-bre. L_ o______ m___ e__ n________ L- o-z-è-e m-i- e-t n-v-m-r-. ----------------------------- Le onzième mois est novembre. 0
Дванаести месец је децембар. Le-dou-iè-e-m-is-e-t-d--e-b--. L_ d_______ m___ e__ d________ L- d-u-i-m- m-i- e-t d-c-m-r-. ------------------------------ Le douzième mois est décembre. 0
Дванаест месеци је једна година. Il --- --u-e-m----d--s un- -----. I_ y a d____ m___ d___ u__ a_____ I- y a d-u-e m-i- d-n- u-e a-n-e- --------------------------------- Il y a douze mois dans une année. 0
Јули, август, септембар, Ju--l-t,-a---,--ept-mbr-, J_______ a____ s_________ J-i-l-t- a-û-, s-p-e-b-e- ------------------------- Juillet, août, septembre, 0
октобар, новембар и децембар. octob--,-no--------t déc-----. o_______ n_______ e_ d________ o-t-b-e- n-v-m-r- e- d-c-m-r-. ------------------------------ octobre, novembre et décembre. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + француски (1-100) МП3 француски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...