Рјечник

sr Редни бројеви   »   ro Numere ordinale

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [şaizeci şi unu]

Numere ordinale

Изаберите како желите да видите превод:   
српски румунски Игра Више
Први месец је јануар. P---a lu-- --t----n-a--e. P____ l___ e___ i________ P-i-a l-n- e-t- i-n-a-i-. ------------------------- Prima lună este ianuarie. 0
Други месец је фебруар. A do-- ------s-e-f-b--ar--. A d___ l___ e___ f_________ A d-u- l-n- e-t- f-b-u-r-e- --------------------------- A doua lună este februarie. 0
Трећи месец је март. A-t---a -u-ă---te --r-ie. A t____ l___ e___ m______ A t-e-a l-n- e-t- m-r-i-. ------------------------- A treia lună este martie. 0
Четврти месец је април. A-pat-a lună-e--- a-ril-e. A p____ l___ e___ a_______ A p-t-a l-n- e-t- a-r-l-e- -------------------------- A patra lună este aprilie. 0
Пети месец је мај. A --ncea -----e----mai. A c_____ l___ e___ m___ A c-n-e- l-n- e-t- m-i- ----------------------- A cincea lună este mai. 0
Шести месец је јуни. A -ase--lu-- este-iun--. A ş____ l___ e___ i_____ A ş-s-a l-n- e-t- i-n-e- ------------------------ A şasea lună este iunie. 0
Шест месеци је пола године. Şa-e l--i î-s-mea-------mă---e-d- --. Ş___ l___ î________ o j_______ d_ a__ Ş-s- l-n- î-s-m-a-ă o j-m-t-t- d- a-. ------------------------------------- Şase luni însumează o jumătate de an. 0
Јануар, фебруар, март, ia-ua---,-f---u--ie---a---e, i________ f_________ m______ i-n-a-i-, f-b-u-r-e- m-r-i-, ---------------------------- ianuarie, februarie, martie, 0
април, мај и јун. apr---e,-mai -----n--. a_______ m__ ş_ i_____ a-r-l-e- m-i ş- i-n-e- ---------------------- aprilie, mai şi iunie. 0
Седми месец је јул. A --pt-----n- est--i-li-. A ş_____ l___ e___ i_____ A ş-p-e- l-n- e-t- i-l-e- ------------------------- A şaptea lună este iulie. 0
Осми месец је август. A op---l-n- -s----ug---. A o___ l___ e___ a______ A o-t- l-n- e-t- a-g-s-. ------------------------ A opta lună este august. 0
Девети месец је септембар. A -o----un- este-sep--mbri-. A n___ l___ e___ s__________ A n-u- l-n- e-t- s-p-e-b-i-. ---------------------------- A noua lună este septembrie. 0
Десети месец је октобар. A-zecea----ă-e----o-to--r-e. A z____ l___ e___ o_________ A z-c-a l-n- e-t- o-t-m-r-e- ---------------------------- A zecea lună este octombrie. 0
Једанаести месец је новембар. A-----re--ce- l-nă-e----noi--br--. A u__________ l___ e___ n_________ A u-s-r-z-c-a l-n- e-t- n-i-m-r-e- ---------------------------------- A unsprezecea lună este noiembrie. 0
Дванаести месец је децембар. A -ou-s----e--- lu--------d--e--r--. A d____________ l___ e___ d_________ A d-u-s-r-z-c-a l-n- e-t- d-c-m-r-e- ------------------------------------ A douăsprezecea lună este decembrie. 0
Дванаест месеци је једна година. D-i-p--z--e -uni---s--e-ză -n---. D__________ l___ î________ u_ a__ D-i-p-e-e-e l-n- î-s-m-a-ă u- a-. --------------------------------- Doisprezece luni însumează un an. 0
Јули, август, септембар, i-l-e,-----s----e-----r--, i_____ a______ s__________ i-l-e- a-g-s-, s-p-e-b-i-, -------------------------- iulie, august, septembrie, 0
октобар, новембар и децембар. oct-mb--e--n-iem----, -e-em---e. o_________ n_________ d_________ o-t-m-r-e- n-i-m-r-e- d-c-m-r-e- -------------------------------- octombrie, noiembrie, decembrie. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + румунски (1-100) МП3 румунски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...