Рјечник

sr Редни бројеви   »   ru Порядковые номера

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [шестьдесят один]

61 [shestʹdesyat odin]

Порядковые номера

Poryadkovyye nomera

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Први месец је јануар. П----й м-с-- ---н--р-. П_____ м____ - я______ П-р-ы- м-с-ц - я-в-р-. ---------------------- Первый месяц - январь. 0
Pervy- -esya--------var-. P_____ m______ - y_______ P-r-y- m-s-a-s - y-n-a-ʹ- ------------------------- Pervyy mesyats - yanvarʹ.
Други месец је фебруар. Вто-ой -е----- --вр--ь. В_____ м____ - ф_______ В-о-о- м-с-ц - ф-в-а-ь- ----------------------- Второй месяц - февраль. 0
V---o- -e----- ---ev-a-ʹ. V_____ m______ - f_______ V-o-o- m-s-a-s - f-v-a-ʹ- ------------------------- Vtoroy mesyats - fevralʹ.
Трећи месец је март. Трети- ме--ц ----рт. Т_____ м____ - м____ Т-е-и- м-с-ц - м-р-. -------------------- Третий месяц - март. 0
Tret-y----ya-s-- ---t. T_____ m______ - m____ T-e-i- m-s-a-s - m-r-. ---------------------- Tretiy mesyats - mart.
Четврти месец је април. Ч----рты--мес---- а-----. Ч________ м____ - а______ Ч-т-ё-т-й м-с-ц - а-р-л-. ------------------------- Четвёртый месяц - апрель. 0
Che-v----- m-s-a---- a--elʹ. C_________ m______ - a______ C-e-v-r-y- m-s-a-s - a-r-l-. ---------------------------- Chetvërtyy mesyats - aprelʹ.
Пети месец је мај. Пя----м-------май. П____ м____ - м___ П-т-й м-с-ц - м-й- ------------------ Пятый месяц - май. 0
Py--yy --s-at- - ---. P_____ m______ - m___ P-a-y- m-s-a-s - m-y- --------------------- Pyatyy mesyats - may.
Шести месец је јуни. Ш-стой-меся------нь. Ш_____ м____ - и____ Ш-с-о- м-с-ц - и-н-. -------------------- Шестой месяц - июнь. 0
Sh-sto--me--a-- -----n-. S______ m______ - i_____ S-e-t-y m-s-a-s - i-u-ʹ- ------------------------ Shestoy mesyats - iyunʹ.
Шест месеци је пола године. Шес-- м--яцев --это п-л--да. Ш____ м______ – э__ п_______ Ш-с-ь м-с-ц-в – э-о п-л-о-а- ---------------------------- Шесть месяцев – это полгода. 0
S-es-ʹ me----se- - eto p-lgo-a. S_____ m________ – e__ p_______ S-e-t- m-s-a-s-v – e-o p-l-o-a- ------------------------------- Shestʹ mesyatsev – eto polgoda.
Јануар, фебруар, март, Я--а-ь,-ф--р-ль---а--, Я______ ф_______ м____ Я-в-р-, ф-в-а-ь- м-р-, ---------------------- Январь, февраль, март, 0
Y-n-a-ʹ, f-vr-l-,--a--, Y_______ f_______ m____ Y-n-a-ʹ- f-v-a-ʹ- m-r-, ----------------------- Yanvarʹ, fevralʹ, mart,
април, мај и јун. апрел-, май и----ь. а______ м__ и и____ а-р-л-, м-й и и-н-. ------------------- апрель, май и июнь. 0
a--e-ʹ- m-y - iy---. a______ m__ i i_____ a-r-l-, m-y i i-u-ʹ- -------------------- aprelʹ, may i iyunʹ.
Седми месец је јул. Се--м-й--ес---- ----. С______ м____ - и____ С-д-м-й м-с-ц - и-л-. --------------------- Седьмой месяц - июль. 0
S-dʹm-y----yat----iyulʹ. S______ m______ - i_____ S-d-m-y m-s-a-s - i-u-ʹ- ------------------------ Sedʹmoy mesyats - iyulʹ.
Осми месец је август. В--ь-------яц - -в--ст. В______ м____ - а______ В-с-м-й м-с-ц - а-г-с-. ----------------------- Восьмой месяц - август. 0
Vo-ʹm-y m---at--- av-us-. V______ m______ - a______ V-s-m-y m-s-a-s - a-g-s-. ------------------------- Vosʹmoy mesyats - avgust.
Девети месец је септембар. Девяты- -ес-ц --с-н----ь. Д______ м____ - с________ Д-в-т-й м-с-ц - с-н-я-р-. ------------------------- Девятый месяц - сентябрь. 0
D--y-t-y ----a-- - s---y---ʹ. D_______ m______ - s_________ D-v-a-y- m-s-a-s - s-n-y-b-ʹ- ----------------------------- Devyatyy mesyats - sentyabrʹ.
Десети месец је октобар. Де-я-ы- мес-ц --окт--рь. Д______ м____ - о_______ Д-с-т-й м-с-ц - о-т-б-ь- ------------------------ Десятый месяц - октябрь. 0
De---ty--m-s---s --o--yab-ʹ. D_______ m______ - o________ D-s-a-y- m-s-a-s - o-t-a-r-. ---------------------------- Desyatyy mesyats - oktyabrʹ.
Једанаести месец је новембар. О--н--дца-ый ---яц-- -о----. О___________ м____ - н______ О-и-н-д-а-ы- м-с-ц - н-я-р-. ---------------------------- Одиннадцатый месяц - ноябрь. 0
O-i-na-----y- m--yats - noya-r-. O____________ m______ - n_______ O-i-n-d-s-t-y m-s-a-s - n-y-b-ʹ- -------------------------------- Odinnadtsatyy mesyats - noyabrʹ.
Дванаести месец је децембар. Две-а---тый---с---- -е----ь. Д__________ м____ - д_______ Д-е-а-ц-т-й м-с-ц - д-к-б-ь- ---------------------------- Двенадцатый месяц - декабрь. 0
Dv----t--ty--m-s---s-- ---a---. D___________ m______ - d_______ D-e-a-t-a-y- m-s-a-s - d-k-b-ʹ- ------------------------------- Dvenadtsatyy mesyats - dekabrʹ.
Дванаест месеци је једна година. Д---адцать -есяцев - --- г-д. Д_________ м______ – э__ г___ Д-е-а-ц-т- м-с-ц-в – э-о г-д- ----------------------------- Двенадцать месяцев – это год. 0
D-e-a------ m-s---se- –--t--god. D__________ m________ – e__ g___ D-e-a-t-a-ʹ m-s-a-s-v – e-o g-d- -------------------------------- Dvenadtsatʹ mesyatsev – eto god.
Јули, август, септембар, И---, а-гу-т--сен--б--, И____ а______ с________ И-л-, а-г-с-, с-н-я-р-, ----------------------- Июль, август, сентябрь, 0
Iyu-ʹ----gus-, -e--yab--, I_____ a______ s_________ I-u-ʹ- a-g-s-, s-n-y-b-ʹ- ------------------------- Iyulʹ, avgust, sentyabrʹ,
октобар, новембар и децембар. о---б-ь- -оя--- - д-ка---. о_______ н_____ и д_______ о-т-б-ь- н-я-р- и д-к-б-ь- -------------------------- октябрь, ноябрь и декабрь. 0
okt----ʹ,---ya-r- i--e----ʹ. o________ n______ i d_______ o-t-a-r-, n-y-b-ʹ i d-k-b-ʹ- ---------------------------- oktyabrʹ, noyabrʹ i dekabrʹ.

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...