Рјечник

sr Редни бројеви   »   ru Порядковые номера

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [шестьдесят один]

61 [shestʹdesyat odin]

Порядковые номера

Poryadkovyye nomera

Изаберите како желите да видите превод:   
српски руски Игра Више
Први месец је јануар. Пе---- м-сяц---я-в-рь. П_____ м____ - я______ П-р-ы- м-с-ц - я-в-р-. ---------------------- Первый месяц - январь. 0
P-rv-y me-yat- - yan-ar-. P_____ m______ - y_______ P-r-y- m-s-a-s - y-n-a-ʹ- ------------------------- Pervyy mesyats - yanvarʹ.
Други месец је фебруар. В---ой мес-ц - фе-р-л-. В_____ м____ - ф_______ В-о-о- м-с-ц - ф-в-а-ь- ----------------------- Второй месяц - февраль. 0
V-or---me-y--- - fe--al-. V_____ m______ - f_______ V-o-o- m-s-a-s - f-v-a-ʹ- ------------------------- Vtoroy mesyats - fevralʹ.
Трећи месец је март. Тр--и- ме-я- - м---. Т_____ м____ - м____ Т-е-и- м-с-ц - м-р-. -------------------- Третий месяц - март. 0
T--tiy me-ya---- -art. T_____ m______ - m____ T-e-i- m-s-a-s - m-r-. ---------------------- Tretiy mesyats - mart.
Четврти месец је април. Ч--в--т-- ме--ц-- а-----. Ч________ м____ - а______ Ч-т-ё-т-й м-с-ц - а-р-л-. ------------------------- Четвёртый месяц - апрель. 0
C--tv-r-yy----yat- - ------. C_________ m______ - a______ C-e-v-r-y- m-s-a-s - a-r-l-. ---------------------------- Chetvërtyy mesyats - aprelʹ.
Пети месец је мај. Пя----ме-яц-- -ай. П____ м____ - м___ П-т-й м-с-ц - м-й- ------------------ Пятый месяц - май. 0
P---yy -e-ya-- -----. P_____ m______ - m___ P-a-y- m-s-a-s - m-y- --------------------- Pyatyy mesyats - may.
Шести месец је јуни. Шес-о---еся--- --нь. Ш_____ м____ - и____ Ш-с-о- м-с-ц - и-н-. -------------------- Шестой месяц - июнь. 0
S-e-t-- mesy-ts---i-un-. S______ m______ - i_____ S-e-t-y m-s-a-s - i-u-ʹ- ------------------------ Shestoy mesyats - iyunʹ.
Шест месеци је пола године. Ш--ть---ся--- --эт- пол-о-а. Ш____ м______ – э__ п_______ Ш-с-ь м-с-ц-в – э-о п-л-о-а- ---------------------------- Шесть месяцев – это полгода. 0
S--s-ʹ--e----sev --e-o p-l--d-. S_____ m________ – e__ p_______ S-e-t- m-s-a-s-v – e-o p-l-o-a- ------------------------------- Shestʹ mesyatsev – eto polgoda.
Јануар, фебруар, март, Янв-рь- фе----ь- м-рт, Я______ ф_______ м____ Я-в-р-, ф-в-а-ь- м-р-, ---------------------- Январь, февраль, март, 0
Yan-a-ʹ--f--r-lʹ- mar-, Y_______ f_______ m____ Y-n-a-ʹ- f-v-a-ʹ- m-r-, ----------------------- Yanvarʹ, fevralʹ, mart,
април, мај и јун. а-р--ь- м---и-и-нь. а______ м__ и и____ а-р-л-, м-й и и-н-. ------------------- апрель, май и июнь. 0
a-relʹ------i iyu-ʹ. a______ m__ i i_____ a-r-l-, m-y i i-u-ʹ- -------------------- aprelʹ, may i iyunʹ.
Седми месец је јул. Седь----ме--- --и---. С______ м____ - и____ С-д-м-й м-с-ц - и-л-. --------------------- Седьмой месяц - июль. 0
S--ʹ--y-m-s-a-- ---yu--. S______ m______ - i_____ S-d-m-y m-s-a-s - i-u-ʹ- ------------------------ Sedʹmoy mesyats - iyulʹ.
Осми месец је август. В-с---й-------- -в-уст. В______ м____ - а______ В-с-м-й м-с-ц - а-г-с-. ----------------------- Восьмой месяц - август. 0
V-sʹ--- mes-a-s----vg--t. V______ m______ - a______ V-s-m-y m-s-a-s - a-g-s-. ------------------------- Vosʹmoy mesyats - avgust.
Девети месец је септембар. Де--тый м-ся- - --н--б-ь. Д______ м____ - с________ Д-в-т-й м-с-ц - с-н-я-р-. ------------------------- Девятый месяц - сентябрь. 0
D-v---y- m-s--t--- se-t-ab-ʹ. D_______ m______ - s_________ D-v-a-y- m-s-a-s - s-n-y-b-ʹ- ----------------------------- Devyatyy mesyats - sentyabrʹ.
Десети месец је октобар. Деся-ы- ме-я--- о-т----. Д______ м____ - о_______ Д-с-т-й м-с-ц - о-т-б-ь- ------------------------ Десятый месяц - октябрь. 0
De-y-t-y------t----o----b--. D_______ m______ - o________ D-s-a-y- m-s-a-s - o-t-a-r-. ---------------------------- Desyatyy mesyats - oktyabrʹ.
Једанаести месец је новембар. Од-н-адц-т-й-ме--ц---н----ь. О___________ м____ - н______ О-и-н-д-а-ы- м-с-ц - н-я-р-. ---------------------------- Одиннадцатый месяц - ноябрь. 0
O-i-----sat-- ---ya-s----oy----. O____________ m______ - n_______ O-i-n-d-s-t-y m-s-a-s - n-y-b-ʹ- -------------------------------- Odinnadtsatyy mesyats - noyabrʹ.
Дванаести месец је децембар. Две-----------ся--- декаб-ь. Д__________ м____ - д_______ Д-е-а-ц-т-й м-с-ц - д-к-б-ь- ---------------------------- Двенадцатый месяц - декабрь. 0
Dve---t-a-y--m-----s --d-k-brʹ. D___________ m______ - d_______ D-e-a-t-a-y- m-s-a-s - d-k-b-ʹ- ------------------------------- Dvenadtsatyy mesyats - dekabrʹ.
Дванаест месеци је једна година. Две-а--ать ----ц---– эт--го-. Д_________ м______ – э__ г___ Д-е-а-ц-т- м-с-ц-в – э-о г-д- ----------------------------- Двенадцать месяцев – это год. 0
Dv--ad-s--ʹ mesyat--- --et---od. D__________ m________ – e__ g___ D-e-a-t-a-ʹ m-s-a-s-v – e-o g-d- -------------------------------- Dvenadtsatʹ mesyatsev – eto god.
Јули, август, септембар, И--ь- ав--с-, ---т--р-, И____ а______ с________ И-л-, а-г-с-, с-н-я-р-, ----------------------- Июль, август, сентябрь, 0
Iyu-ʹ, a-g--t,------a---, I_____ a______ s_________ I-u-ʹ- a-g-s-, s-n-y-b-ʹ- ------------------------- Iyulʹ, avgust, sentyabrʹ,
октобар, новембар и децембар. ок--б-ь,-н--брь-и -е--б--. о_______ н_____ и д_______ о-т-б-ь- н-я-р- и д-к-б-ь- -------------------------- октябрь, ноябрь и декабрь. 0
o---abrʹ--n--a--ʹ - -e----ʹ. o________ n______ i d_______ o-t-a-r-, n-y-b-ʹ i d-k-b-ʹ- ---------------------------- oktyabrʹ, noyabrʹ i dekabrʹ.

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...