Рјечник

sr Редни бројеви   »   be Парадкавыя лічэбнікі

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [шэсцьдзесят адзін]

61 [shests’dzesyat adzіn]

Парадкавыя лічэбнікі

Paradkavyya lіchebnіkі

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Први месец је јануар. П-р-ы ме--- - --удз-нь. П____ м____ – с________ П-р-ы м-с-ц – с-у-з-н-. ----------------------- Першы месяц – студзень. 0
Pe-s-- -e--a-s –-s-u--en-. P_____ m______ – s________ P-r-h- m-s-a-s – s-u-z-n-. -------------------------- Pershy mesyats – studzen’.
Други месец је фебруар. Д-уг----с-ц - л-ты. Д____ м____ – л____ Д-у-і м-с-ц – л-т-. ------------------- Другі месяц – люты. 0
Dru-- -esy-ts – ---ty. D____ m______ – l_____ D-u-і m-s-a-s – l-u-y- ---------------------- Drugі mesyats – lyuty.
Трећи месец је март. Т-э-і меся- - -ак-в--. Т____ м____ – с_______ Т-э-і м-с-ц – с-к-в-к- ---------------------- Трэці месяц – сакавік. 0
Tr---- me-y--s –-s-kavі-. T_____ m______ – s_______ T-e-s- m-s-a-s – s-k-v-k- ------------------------- Tretsі mesyats – sakavіk.
Четврти месец је април. Ч-цвё--ы ме--ц-------а-ік. Ч_______ м____ – к________ Ч-ц-ё-т- м-с-ц – к-а-а-і-. -------------------------- Чацвёрты месяц – красавік. 0
Cha----rty -e---ts - krasav-k. C_________ m______ – k________ C-a-s-e-t- m-s-a-s – k-a-a-і-. ------------------------------ Chatsverty mesyats – krasavіk.
Пети месец је мај. П--ы ----ц-–-ма-. П___ м____ – м___ П-т- м-с-ц – м-й- ----------------- Пяты месяц – май. 0
Py--y-me---t- ----y. P____ m______ – m___ P-a-y m-s-a-s – m-y- -------------------- Pyaty mesyats – may.
Шести месец је јуни. Ш-ст--м-с-- --ч--вень. Ш____ м____ – ч_______ Ш-с-ы м-с-ц – ч-р-е-ь- ---------------------- Шосты месяц – чэрвень. 0
S--sty-m-syat----c-e---n’. S_____ m______ – c________ S-o-t- m-s-a-s – c-e-v-n-. -------------------------- Shosty mesyats – cherven’.
Шест месеци је пола године. Шэ-ц- меся-аў-- гэта-п--о-а го--. Ш____ м______ – г___ п_____ г____ Ш-с-ь м-с-ц-ў – г-т- п-л-в- г-д-. --------------------------------- Шэсць месяцаў – гэта палова года. 0
She---’-me--ats-u –----a --lo---g--a. S______ m________ – g___ p_____ g____ S-e-t-’ m-s-a-s-u – g-t- p-l-v- g-d-. ------------------------------------- Shests’ mesyatsau – geta palova goda.
Јануар, фебруар, март, Ст-дзень--люты, --к--і-, С________ л____ с_______ С-у-з-н-, л-т-, с-к-в-к- ------------------------ Студзень, люты, сакавік, 0
S--dze--, l----, ---av--, S________ l_____ s_______ S-u-z-n-, l-u-y- s-k-v-k- ------------------------- Studzen’, lyuty, sakavіk,
април, мај и јун. кр----ік- ----і ч-----ь. к________ м__ і ч_______ к-а-а-і-, м-й і ч-р-е-ь- ------------------------ красавік, май і чэрвень. 0
kr-sa-----ma- - c--rve-’. k________ m__ і c________ k-a-a-і-, m-y і c-e-v-n-. ------------------------- krasavіk, may і cherven’.
Седми месец је јул. С-м---есяц - ліпен-. С___ м____ – л______ С-м- м-с-ц – л-п-н-. -------------------- Сёмы месяц – ліпень. 0
S--- m--yat--–---pen’. S___ m______ – l______ S-m- m-s-a-s – l-p-n-. ---------------------- Semy mesyats – lіpen’.
Осми месец је август. Восьм--месяц –-ж-і----. В_____ м____ – ж_______ В-с-м- м-с-ц – ж-і-е-ь- ----------------------- Восьмы месяц – жнівень. 0
V-s’my----yats --zhn-v--’. V_____ m______ – z________ V-s-m- m-s-a-s – z-n-v-n-. -------------------------- Vos’my mesyats – zhnіven’.
Девети месец је септембар. Д---я-ы-мес-ц – в-ра---ь. Д______ м____ – в________ Д-е-я-ы м-с-ц – в-р-с-н-. ------------------------- Дзевяты месяц – верасень. 0
D--v-a------y--- - ve-a---’. D_______ m______ – v________ D-e-y-t- m-s-a-s – v-r-s-n-. ---------------------------- Dzevyaty mesyats – verasen’.
Десети месец је октобар. Дзе-яты----яц --к-ст---н-к. Д______ м____ – к__________ Д-е-я-ы м-с-ц – к-с-р-ч-і-. --------------------------- Дзесяты месяц – кастрычнік. 0
Dz---a-y-m---a-s – --stryc--і-. D_______ m______ – k___________ D-e-y-t- m-s-a-s – k-s-r-c-n-k- ------------------------------- Dzesyaty mesyats – kastrychnіk.
Једанаести месец је новембар. Адз-нац--ты-м--я- ---істап--. А__________ м____ – л________ А-з-н-ц-а-ы м-с-ц – л-с-а-а-. ----------------------------- Адзінаццаты месяц – лістапад. 0
A-zі--t--s--y---sya-s-–-lіs---a-. A____________ m______ – l________ A-z-n-t-t-a-y m-s-a-s – l-s-a-a-. --------------------------------- Adzіnatstsaty mesyats – lіstapad.
Дванаести месец је децембар. Дв--ац--т--ме-яц---сне-ан-. Д_________ м____ – с_______ Д-а-а-ц-т- м-с-ц – с-е-а-ь- --------------------------- Дванаццаты месяц – снежань. 0
Dvana--ts-t- m--ya---- sn----n-. D___________ m______ – s________ D-a-a-s-s-t- m-s-a-s – s-e-h-n-. -------------------------------- Dvanatstsaty mesyats – snezhan’.
Дванаест месеци је једна година. Дван--ц--ь ----ц---- --та г-д. Д_________ м______ – г___ г___ Д-а-а-ц-ц- м-с-ц-ў – г-т- г-д- ------------------------------ Дванаццаць месяцаў – гэта год. 0
Dv-na--t-at-- me-yat-a--–----a g-d. D____________ m________ – g___ g___ D-a-a-s-s-t-’ m-s-a-s-u – g-t- g-d- ----------------------------------- Dvanatstsats’ mesyatsau – geta god.
Јули, август, септембар, Л-п--ь,---і-е----в--ас-н-, Л______ ж_______ в________ Л-п-н-, ж-і-е-ь- в-р-с-н-, -------------------------- Ліпень, жнівень, верасень, 0
L-----, -hnіv--’,---rase-’, L______ z________ v________ L-p-n-, z-n-v-n-, v-r-s-n-, --------------------------- Lіpen’, zhnіven’, verasen’,
октобар, новембар и децембар. к-с---ч-і-,-л--тапа- - с-е-ань. к__________ л_______ і с_______ к-с-р-ч-і-, л-с-а-а- і с-е-а-ь- ------------------------------- кастрычнік, лістапад і снежань. 0
k-s----h-іk- l--t-p-d-і--ne-ha--. k___________ l_______ і s________ k-s-r-c-n-k- l-s-a-a- і s-e-h-n-. --------------------------------- kastrychnіk, lіstapad і snezhan’.

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...