Рјечник

sr Редни бројеви   »   be Парадкавыя лічэбнікі

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [шэсцьдзесят адзін]

61 [shests’dzesyat adzіn]

Парадкавыя лічэбнікі

[Paradkavyya lіchebnіkі]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Први месец је јануар. Пер-ы-месяц – сту--е--. Першы месяц – студзень. П-р-ы м-с-ц – с-у-з-н-. ----------------------- Першы месяц – студзень. 0
P-rs-y ---y--- –--t-----’. Pershy mesyats – studzen’. P-r-h- m-s-a-s – s-u-z-n-. -------------------------- Pershy mesyats – studzen’.
Други месец је фебруар. Д-у-і --с-- – л--ы. Другі месяц – люты. Д-у-і м-с-ц – л-т-. ------------------- Другі месяц – люты. 0
Dru-і-me--ats - l--t-. Drugі mesyats – lyuty. D-u-і m-s-a-s – l-u-y- ---------------------- Drugі mesyats – lyuty.
Трећи месец је март. Т-эц- ---яц – с-ка-і-. Трэці месяц – сакавік. Т-э-і м-с-ц – с-к-в-к- ---------------------- Трэці месяц – сакавік. 0
Tre-s- me-ya-s – ----vіk. Tretsі mesyats – sakavіk. T-e-s- m-s-a-s – s-k-v-k- ------------------------- Tretsі mesyats – sakavіk.
Четврти месец је април. Ч--вё-ты --с-ц – -ра-ав--. Чацвёрты месяц – красавік. Ч-ц-ё-т- м-с-ц – к-а-а-і-. -------------------------- Чацвёрты месяц – красавік. 0
C-a-s--rty me-yats –-k--sav--. Chatsverty mesyats – krasavіk. C-a-s-e-t- m-s-a-s – k-a-a-і-. ------------------------------ Chatsverty mesyats – krasavіk.
Пети месец је мај. Пяты-ме-я--– май. Пяты месяц – май. П-т- м-с-ц – м-й- ----------------- Пяты месяц – май. 0
Py--y ---yat- - m-y. Pyaty mesyats – may. P-a-y m-s-a-s – m-y- -------------------- Pyaty mesyats – may.
Шести месец је јуни. Шо--- м-ся- -------н-. Шосты месяц – чэрвень. Ш-с-ы м-с-ц – ч-р-е-ь- ---------------------- Шосты месяц – чэрвень. 0
Shos-y-mesy----- che--en’. Shosty mesyats – cherven’. S-o-t- m-s-a-s – c-e-v-n-. -------------------------- Shosty mesyats – cherven’.
Шест месеци је пола године. Шэ-------яца--– гэ-----ло-а---да. Шэсць месяцаў – гэта палова года. Ш-с-ь м-с-ц-ў – г-т- п-л-в- г-д-. --------------------------------- Шэсць месяцаў – гэта палова года. 0
S---t-- -e-yat--u-– -e------o-a-g--a. Shests’ mesyatsau – geta palova goda. S-e-t-’ m-s-a-s-u – g-t- p-l-v- g-d-. ------------------------------------- Shests’ mesyatsau – geta palova goda.
Јануар, фебруар, март, С-уд-ень--л-ты, сак-в--, Студзень, люты, сакавік, С-у-з-н-, л-т-, с-к-в-к- ------------------------ Студзень, люты, сакавік, 0
S-udzen’,-l-u--, ----vі-, Studzen’, lyuty, sakavіk, S-u-z-n-, l-u-y- s-k-v-k- ------------------------- Studzen’, lyuty, sakavіk,
април, мај и јун. к-асав-к,---- і чэ-----. красавік, май і чэрвень. к-а-а-і-, м-й і ч-р-е-ь- ------------------------ красавік, май і чэрвень. 0
kr-s-vіk----y - che-v---. krasavіk, may і cherven’. k-a-a-і-, m-y і c-e-v-n-. ------------------------- krasavіk, may і cherven’.
Седми месец је јул. С--- -е-я--- л-п--ь. Сёмы месяц – ліпень. С-м- м-с-ц – л-п-н-. -------------------- Сёмы месяц – ліпень. 0
S--y m---a-s – -і-en-. Semy mesyats – lіpen’. S-m- m-s-a-s – l-p-n-. ---------------------- Semy mesyats – lіpen’.
Осми месец је август. Во---ы-м-ся- – ---вень. Восьмы месяц – жнівень. В-с-м- м-с-ц – ж-і-е-ь- ----------------------- Восьмы месяц – жнівень. 0
Vos’-y m-syats - z-------. Vos’my mesyats – zhnіven’. V-s-m- m-s-a-s – z-n-v-n-. -------------------------- Vos’my mesyats – zhnіven’.
Девети месец је септембар. Д-ев--ы -еся- --в-рас-нь. Дзевяты месяц – верасень. Д-е-я-ы м-с-ц – в-р-с-н-. ------------------------- Дзевяты месяц – верасень. 0
D----a---me-y--s –----a----. Dzevyaty mesyats – verasen’. D-e-y-t- m-s-a-s – v-r-s-n-. ---------------------------- Dzevyaty mesyats – verasen’.
Десети месец је октобар. Дзес-т- м-ся--–--а--р--н--. Дзесяты месяц – кастрычнік. Д-е-я-ы м-с-ц – к-с-р-ч-і-. --------------------------- Дзесяты месяц – кастрычнік. 0
D----a-- -e----- – -a-tryc-nіk. Dzesyaty mesyats – kastrychnіk. D-e-y-t- m-s-a-s – k-s-r-c-n-k- ------------------------------- Dzesyaty mesyats – kastrychnіk.
Једанаести месец је новембар. Адзін----т- м--я--– ліс---а-. Адзінаццаты месяц – лістапад. А-з-н-ц-а-ы м-с-ц – л-с-а-а-. ----------------------------- Адзінаццаты месяц – лістапад. 0
A-z-n--s--aty-----at- –----t----. Adzіnatstsaty mesyats – lіstapad. A-z-n-t-t-a-y m-s-a-s – l-s-a-a-. --------------------------------- Adzіnatstsaty mesyats – lіstapad.
Дванаести месец је децембар. Дв--а-ца-----ся------е--н-. Дванаццаты месяц – снежань. Д-а-а-ц-т- м-с-ц – с-е-а-ь- --------------------------- Дванаццаты месяц – снежань. 0
D-ana-sts-ty-m--yat- - sn-z-an-. Dvanatstsaty mesyats – snezhan’. D-a-a-s-s-t- m-s-a-s – s-e-h-n-. -------------------------------- Dvanatstsaty mesyats – snezhan’.
Дванаест месеци је једна година. Д-а---ц-ц- -е-яца--– гэ-а-го-. Дванаццаць месяцаў – гэта год. Д-а-а-ц-ц- м-с-ц-ў – г-т- г-д- ------------------------------ Дванаццаць месяцаў – гэта год. 0
D-a-a-stsats- mes-a--a--–-ge-- go-. Dvanatstsats’ mesyatsau – geta god. D-a-a-s-s-t-’ m-s-a-s-u – g-t- g-d- ----------------------------------- Dvanatstsats’ mesyatsau – geta god.
Јули, август, септембар, Л--ень- ж--ве-ь- -----е--, Ліпень, жнівень, верасень, Л-п-н-, ж-і-е-ь- в-р-с-н-, -------------------------- Ліпень, жнівень, верасень, 0
Lі-en-,------e-’--ver-sen-, Lіpen’, zhnіven’, verasen’, L-p-n-, z-n-v-n-, v-r-s-n-, --------------------------- Lіpen’, zhnіven’, verasen’,
октобар, новембар и децембар. ка--р--ні---л--тап---і -не--н-. кастрычнік, лістапад і снежань. к-с-р-ч-і-, л-с-а-а- і с-е-а-ь- ------------------------------- кастрычнік, лістапад і снежань. 0
k---r--h-----l-s--p---- sn-zhan-. kastrychnіk, lіstapad і snezhan’. k-s-r-c-n-k- l-s-a-a- і s-e-h-n-. --------------------------------- kastrychnіk, lіstapad і snezhan’.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...