Рјечник

sr Редни бројеви   »   de Ordinalzahlen

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [einundsechzig]

Ordinalzahlen

Изаберите како желите да видите превод:   
српски немачки Игра Више
Први месец је јануар. D-r e------o--- -s---e- ---uar. D__ e____ M____ i__ d__ J______ D-r e-s-e M-n-t i-t d-r J-n-a-. ------------------------------- Der erste Monat ist der Januar. 0
Други месец је фебруар. Der zweite-M-nat--st--er --brua-. D__ z_____ M____ i__ d__ F_______ D-r z-e-t- M-n-t i-t d-r F-b-u-r- --------------------------------- Der zweite Monat ist der Februar. 0
Трећи месец је март. Der--r-------n-t---- -er -är-. D__ d_____ M____ i__ d__ M____ D-r d-i-t- M-n-t i-t d-r M-r-. ------------------------------ Der dritte Monat ist der März. 0
Четврти месец је април. D-r v----- --n-- i-t---r Ap--l. D__ v_____ M____ i__ d__ A_____ D-r v-e-t- M-n-t i-t d-r A-r-l- ------------------------------- Der vierte Monat ist der April. 0
Пети месец је мај. D-r ---ft- M--at is---e--Mai. D__ f_____ M____ i__ d__ M___ D-r f-n-t- M-n-t i-t d-r M-i- ----------------------------- Der fünfte Monat ist der Mai. 0
Шести месец је јуни. Der -e--s-e M--a- i-- -er-Ju-i. D__ s______ M____ i__ d__ J____ D-r s-c-s-e M-n-t i-t d-r J-n-. ------------------------------- Der sechste Monat ist der Juni. 0
Шест месеци је пола године. S--h- -o--te sind ei- ha-be- Jah-. S____ M_____ s___ e__ h_____ J____ S-c-s M-n-t- s-n- e-n h-l-e- J-h-. ---------------------------------- Sechs Monate sind ein halbes Jahr. 0
Јануар, фебруар, март, J---a-, --bru--,--ärz, J______ F_______ M____ J-n-a-, F-b-u-r- M-r-, ---------------------- Januar, Februar, März, 0
април, мај и јун. A-ril, Ma--u-d J-ni. A_____ M__ u__ J____ A-r-l- M-i u-d J-n-. -------------------- April, Mai und Juni. 0
Седми месец је јул. D-r -i---e-Mo-at-is- -er -u--. D__ s_____ M____ i__ d__ J____ D-r s-e-t- M-n-t i-t d-r J-l-. ------------------------------ Der siebte Monat ist der Juli. 0
Осми месец је август. De- ----- M-na- ist-d------u--. D__ a____ M____ i__ d__ A______ D-r a-h-e M-n-t i-t d-r A-g-s-. ------------------------------- Der achte Monat ist der August. 0
Девети месец је септембар. De- ne-nte-M-na- i---d-r-Sep--m-e-. D__ n_____ M____ i__ d__ S_________ D-r n-u-t- M-n-t i-t d-r S-p-e-b-r- ----------------------------------- Der neunte Monat ist der September. 0
Десети месец је октобар. De--z--n---Monat-ist -er--ktob--. D__ z_____ M____ i__ d__ O_______ D-r z-h-t- M-n-t i-t d-r O-t-b-r- --------------------------------- Der zehnte Monat ist der Oktober. 0
Једанаести месец је новембар. D-r-el--e-M-----i----e--Novem--r. D__ e____ M____ i__ d__ N________ D-r e-f-e M-n-t i-t d-r N-v-m-e-. --------------------------------- Der elfte Monat ist der November. 0
Дванаести месец је децембар. D-r zwö---- Mo-a- -s- -e- Dezem-er. D__ z______ M____ i__ d__ D________ D-r z-ö-f-e M-n-t i-t d-r D-z-m-e-. ----------------------------------- Der zwölfte Monat ist der Dezember. 0
Дванаест месеци је једна година. Zw-lf--o------in- e-n--a-r. Z____ M_____ s___ e__ J____ Z-ö-f M-n-t- s-n- e-n J-h-. --------------------------- Zwölf Monate sind ein Jahr. 0
Јули, август, септембар, Ju--- A-gust--Se-t-m---, J____ A______ S_________ J-l-, A-g-s-, S-p-e-b-r- ------------------------ Juli, August, September, 0
октобар, новембар и децембар. Ok-o-er--N----ber ----De--m--r. O_______ N_______ u__ D________ O-t-b-r- N-v-m-e- u-d D-z-m-e-. ------------------------------- Oktober, November und Dezember. 0

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...