Рјечник

sr Редни бројеви   »   sv Ordningstal

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [sextioett]

Ordningstal

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Први месец је јануар. D---f--s-- ---a-e--ä--ja-u---. D__ f_____ m______ ä_ j_______ D-n f-r-t- m-n-d-n ä- j-n-a-i- ------------------------------ Den första månaden är januari. 0
Други месец је фебруар. Den-andr--m-n-d-n ä- -ebr---i. D__ a____ m______ ä_ f________ D-n a-d-a m-n-d-n ä- f-b-u-r-. ------------------------------ Den andra månaden är februari. 0
Трећи месец је март. D-- tred-e-må--d-- ---ma--. D__ t_____ m______ ä_ m____ D-n t-e-j- m-n-d-n ä- m-r-. --------------------------- Den tredje månaden är mars. 0
Четврти месец је април. Den-f--rd--m-naden ä- a-ri-. D__ f_____ m______ ä_ a_____ D-n f-ä-d- m-n-d-n ä- a-r-l- ---------------------------- Den fjärde månaden är april. 0
Пети месец је мај. D-n-fem-e--å-a-en ä- maj. D__ f____ m______ ä_ m___ D-n f-m-e m-n-d-n ä- m-j- ------------------------- Den femte månaden är maj. 0
Шести месец је јуни. D-----ät-e -ån--en--- ju-i. D__ s_____ m______ ä_ j____ D-n s-ä-t- m-n-d-n ä- j-n-. --------------------------- Den sjätte månaden är juni. 0
Шест месеци је пола године. S-x-m----er-ä----t-h--v--. S__ m______ ä_ e__ h______ S-x m-n-d-r ä- e-t h-l-å-. -------------------------- Sex månader är ett halvår. 0
Јануар, фебруар, март, J-nuari, f--r-a-i- m---, J_______ f________ m____ J-n-a-i- f-b-u-r-, m-r-, ------------------------ Januari, februari, mars, 0
април, мај и јун. ap-il, m-j --h ---i. a_____ m__ o__ j____ a-r-l- m-j o-h j-n-. -------------------- april, maj och juni. 0
Седми месец је јул. D-- -----e-må----n ä- j---. D__ s_____ m______ ä_ j____ D-n s-u-d- m-n-d-n ä- j-l-. --------------------------- Den sjunde månaden är juli. 0
Осми месец је август. De---t--n-e-m-n------r --gu-ti. D__ å______ m______ ä_ a_______ D-n å-t-n-e m-n-d-n ä- a-g-s-i- ------------------------------- Den åttonde månaden är augusti. 0
Девети месец је септембар. Den -io-d- måna-en ä- sept---e-. D__ n_____ m______ ä_ s_________ D-n n-o-d- m-n-d-n ä- s-p-e-b-r- -------------------------------- Den nionde månaden är september. 0
Десети месец је октобар. De------de----a--------k----r. D__ t_____ m______ ä_ o_______ D-n t-o-d- m-n-d-n ä- o-t-b-r- ------------------------------ Den tionde månaden är oktober. 0
Једанаести месец је новембар. Den-e---e m-na-en--r--o-e-ber. D__ e____ m______ ä_ n________ D-n e-f-e m-n-d-n ä- n-v-m-e-. ------------------------------ Den elfte månaden är november. 0
Дванаести месец је децембар. De--t---t--må-ad---är------b-r. D__ t_____ m______ ä_ d________ D-n t-l-t- m-n-d-n ä- d-c-m-e-. ------------------------------- Den tolfte månaden är december. 0
Дванаест месеци је једна година. To-- ----d-- -r-----å-. T___ m______ ä_ e__ å__ T-l- m-n-d-r ä- e-t å-. ----------------------- Tolv månader är ett år. 0
Јули, август, септембар, Ju-i,-a-g-s--, -e-t---er, J____ a_______ s_________ J-l-, a-g-s-i- s-p-e-b-r- ------------------------- Juli, augusti, september, 0
октобар, новембар и децембар. o-t-b--- --v-m-er o-- -ec----r. o_______ n_______ o__ d________ o-t-b-r- n-v-m-e- o-h d-c-m-e-. ------------------------------- oktober, november och december. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + шведски (1-100) МП3 шведски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...