Рјечник

sr Редни бројеви   »   sv Ordningstal

61 [шездесет и један]

Редни бројеви

Редни бројеви

61 [sextioett]

Ordningstal

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Први месец је јануар. Den ---st- -å-ad---är --nuari. D__ f_____ m______ ä_ j_______ D-n f-r-t- m-n-d-n ä- j-n-a-i- ------------------------------ Den första månaden är januari. 0
Други месец је фебруар. D-n a--ra--ån-den ----ebr--r-. D__ a____ m______ ä_ f________ D-n a-d-a m-n-d-n ä- f-b-u-r-. ------------------------------ Den andra månaden är februari. 0
Трећи месец је март. D-n------e mån---n-ä--m-rs. D__ t_____ m______ ä_ m____ D-n t-e-j- m-n-d-n ä- m-r-. --------------------------- Den tredje månaden är mars. 0
Четврти месец је април. D-n--j---e må------är-a-ri-. D__ f_____ m______ ä_ a_____ D-n f-ä-d- m-n-d-n ä- a-r-l- ---------------------------- Den fjärde månaden är april. 0
Пети месец је мај. Den-femt---ån-den är m--. D__ f____ m______ ä_ m___ D-n f-m-e m-n-d-n ä- m-j- ------------------------- Den femte månaden är maj. 0
Шести месец је јуни. Den ----te -ån-den-ä- ju-i. D__ s_____ m______ ä_ j____ D-n s-ä-t- m-n-d-n ä- j-n-. --------------------------- Den sjätte månaden är juni. 0
Шест месеци је пола године. Se- m-----r-är---t-ha-v-r. S__ m______ ä_ e__ h______ S-x m-n-d-r ä- e-t h-l-å-. -------------------------- Sex månader är ett halvår. 0
Јануар, фебруар, март, Ja------ ---ruar-,---rs, J_______ f________ m____ J-n-a-i- f-b-u-r-, m-r-, ------------------------ Januari, februari, mars, 0
април, мај и јун. april, m-j-o-h---n-. a_____ m__ o__ j____ a-r-l- m-j o-h j-n-. -------------------- april, maj och juni. 0
Седми месец је јул. D-- -ju-d---å-ade- ----u-i. D__ s_____ m______ ä_ j____ D-n s-u-d- m-n-d-n ä- j-l-. --------------------------- Den sjunde månaden är juli. 0
Осми месец је август. De---t-ond- ---ade- -------sti. D__ å______ m______ ä_ a_______ D-n å-t-n-e m-n-d-n ä- a-g-s-i- ------------------------------- Den åttonde månaden är augusti. 0
Девети месец је септембар. De- ni-n-e må----- är s-ptemb-r. D__ n_____ m______ ä_ s_________ D-n n-o-d- m-n-d-n ä- s-p-e-b-r- -------------------------------- Den nionde månaden är september. 0
Десети месец је октобар. Den -i--de-må-a-e---r-o-t-b-r. D__ t_____ m______ ä_ o_______ D-n t-o-d- m-n-d-n ä- o-t-b-r- ------------------------------ Den tionde månaden är oktober. 0
Једанаести месец је новембар. D-- -l-te m-n---n -------m-e-. D__ e____ m______ ä_ n________ D-n e-f-e m-n-d-n ä- n-v-m-e-. ------------------------------ Den elfte månaden är november. 0
Дванаести месец је децембар. D-n-tolft---å---e---- -e--m--r. D__ t_____ m______ ä_ d________ D-n t-l-t- m-n-d-n ä- d-c-m-e-. ------------------------------- Den tolfte månaden är december. 0
Дванаест месеци је једна година. T-lv--å--d-r-ä- --t -r. T___ m______ ä_ e__ å__ T-l- m-n-d-r ä- e-t å-. ----------------------- Tolv månader är ett år. 0
Јули, август, септембар, Jul-- -----ti, se-t-mbe-, J____ a_______ s_________ J-l-, a-g-s-i- s-p-e-b-r- ------------------------- Juli, augusti, september, 0
октобар, новембар и децембар. okto-e-, no-em--r -c- --c--b-r. o_______ n_______ o__ d________ o-t-b-r- n-v-m-e- o-h d-c-m-e-. ------------------------------- oktober, november och december. 0

Матерњи језик је увек најважнији језик

Матерњи језик је први који учимо. Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо. Највећи број људи има само један матерњи језик. Сви други језици се уче као страни. Наравно, има и људи који одрастају са више језика. Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности. Језици се често користе другачије. Један језик се, на пример, користи на послу. Други - код куће. Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца. Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо. Центар за говор најефикасније ради у раним годинама. Такође је важно и колико често га говоримо. Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо. Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро. Један од њих је увек важнији. Чини се да је експериментима ова теза и потврђена. У једној студији су испитивани разни људи. Половина испитаника је течно говорила два језика. Кинески је био матерњи, а енглески други језик. Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик. Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском. При томе им је мерена мождана активност. У мозгу испитаника појавиле су се разлике. Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга. Код монојезичких испитаника ове активности није било. Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке. Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...