Първи-- ---ец-е-януари.
П______ м____ е я______
П-р-и-т м-с-ц е я-у-р-.
-----------------------
Първият месец е януари. 0 P--viy-t--esets-ye-ya-uar-.P_______ m_____ y_ y_______P-r-i-a- m-s-t- y- y-n-a-i----------------------------Pyrviyat mesets ye yanuari.
В---ият-ме--ц --ф-----ри.
В______ м____ е ф________
В-о-и-т м-с-ц е ф-в-у-р-.
-------------------------
Вторият месец е февруари. 0 Vto--ya- me--t- -- --v--a--.V_______ m_____ y_ f________V-o-i-a- m-s-t- y- f-v-u-r-.----------------------------Vtoriyat mesets ye fevruari.
Трети-т ме-е- --м--т.
Т______ м____ е м____
Т-е-и-т м-с-ц е м-р-.
---------------------
Третият месец е март. 0 T---iy-t--e---s ye -art.T_______ m_____ y_ m____T-e-i-a- m-s-t- y- m-r-.------------------------Tretiyat mesets ye mart.
Пе-и-- ----------й.
П_____ м____ е м___
П-т-я- м-с-ц е м-й-
-------------------
Петият месец е май. 0 Pe-i-a--m-s--- ye ma-.P______ m_____ y_ m___P-t-y-t m-s-t- y- m-y-----------------------Petiyat mesets ye may.
април,---й-и --и.
а_____ м__ и ю___
а-р-л- м-й и ю-и-
-----------------
април, май и юни. 0 apri-- may---y---.a_____ m__ i y____a-r-l- m-y i y-n-.------------------april, may i yuni.
Дес--ия---есе- е --томври.
Д_______ м____ е о________
Д-с-т-я- м-с-ц е о-т-м-р-.
--------------------------
Десетият месец е октомври. 0 D-s-ti-at m--ets -e--kto--ri.D________ m_____ y_ o________D-s-t-y-t m-s-t- y- o-t-m-r-.-----------------------------Desetiyat mesets ye oktomvri.
ок-----и,--ое---- ----ке-в--.
о________ н______ и д________
о-т-м-р-, н-е-в-и и д-к-м-р-.
-----------------------------
октомври, ноември и декември. 0 o-to-v-i,-noe-------de-em-r-.o________ n______ i d________o-t-m-r-, n-e-v-i i d-k-m-r-.-----------------------------oktomvri, noemvri i dekemvri.
Матерњи језик је први који учимо.
Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо.
Највећи број људи има само један матерњи језик.
Сви други језици се уче као страни.
Наравно, има и људи који одрастају са више језика.
Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности.
Језици се често користе другачије.
Један језик се, на пример, користи на послу.
Други - код куће.
Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца.
Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо.
Центар за говор најефикасније ради у раним годинама.
Такође је важно и колико често га говоримо.
Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо.
Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро.
Један од њих је увек важнији.
Чини се да је експериментима ова теза и потврђена.
У једној студији су испитивани разни људи.
Половина испитаника је течно говорила два језика.
Кинески је био матерњи, а енглески други језик.
Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик.
Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском.
При томе им је мерена мождана активност.
У мозгу испитаника појавиле су се разлике.
Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга.
Код монојезичких испитаника ове активности није било.
Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке.
Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...