Пъ-в-------ец---я---ри.
П______ м____ е я______
П-р-и-т м-с-ц е я-у-р-.
-----------------------
Първият месец е януари. 0 Pyr----- ----ts -e y-nua--.P_______ m_____ y_ y_______P-r-i-a- m-s-t- y- y-n-a-i----------------------------Pyrviyat mesets ye yanuari.
В--ри-т ме--- ---е-руар-.
В______ м____ е ф________
В-о-и-т м-с-ц е ф-в-у-р-.
-------------------------
Вторият месец е февруари. 0 Vt-r-y-- --s--s-ye-f-v--ari.V_______ m_____ y_ f________V-o-i-a- m-s-t- y- f-v-u-r-.----------------------------Vtoriyat mesets ye fevruari.
Трет--- м-сец е ма--.
Т______ м____ е м____
Т-е-и-т м-с-ц е м-р-.
---------------------
Третият месец е март. 0 Treti--t--e---s--e-ma--.T_______ m_____ y_ m____T-e-i-a- m-s-t- y- m-r-.------------------------Tretiyat mesets ye mart.
Шест ---еца са -ол-ви- година.
Ш___ м_____ с_ п______ г______
Ш-с- м-с-ц- с- п-л-в-н г-д-н-.
------------------------------
Шест месеца са половин година. 0 S-est --set-a s--pol-v------in-.S____ m______ s_ p______ g______S-e-t m-s-t-a s- p-l-v-n g-d-n-.--------------------------------Shest mesetsa sa polovin godina.
ап--л, -ай-и----.
а_____ м__ и ю___
а-р-л- м-й и ю-и-
-----------------
април, май и юни. 0 a-r-l, ma--- yuni.a_____ m__ i y____a-r-l- m-y i y-n-.------------------april, may i yuni.
Ос-----ме--- --а-гу-т.
О_____ м____ е а______
О-м-я- м-с-ц е а-г-с-.
----------------------
Осмият месец е август. 0 O---yat--e-e-s ye a--us-.O______ m_____ y_ a______O-m-y-t m-s-t- y- a-g-s-.-------------------------Osmiyat mesets ye avgust.
окто---и,--о-мври-- де--мв--.
о________ н______ и д________
о-т-м-р-, н-е-в-и и д-к-м-р-.
-----------------------------
октомври, ноември и декември. 0 o-t-m---, n-e---i-i d--em-ri.o________ n______ i d________o-t-m-r-, n-e-v-i i d-k-m-r-.-----------------------------oktomvri, noemvri i dekemvri.
Матерњи језик је први који учимо.
Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо.
Највећи број људи има само један матерњи језик.
Сви други језици се уче као страни.
Наравно, има и људи који одрастају са више језика.
Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности.
Језици се често користе другачије.
Један језик се, на пример, користи на послу.
Други - код куће.
Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца.
Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо.
Центар за говор најефикасније ради у раним годинама.
Такође је важно и колико често га говоримо.
Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо.
Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро.
Један од њих је увек важнији.
Чини се да је експериментима ова теза и потврђена.
У једној студији су испитивани разни људи.
Половина испитаника је течно говорила два језика.
Кинески је био матерњи, а енглески други језик.
Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик.
Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском.
При томе им је мерена мождана активност.
У мозгу испитаника појавиле су се разлике.
Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга.
Код монојезичких испитаника ове активности није било.
Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке.
Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...