П---ия--------е--нуари.
П______ м____ е я______
П-р-и-т м-с-ц е я-у-р-.
-----------------------
Първият месец е януари. 0 P--v-y-t---s-t------an-a--.P_______ m_____ y_ y_______P-r-i-a- m-s-t- y- y-n-a-i----------------------------Pyrviyat mesets ye yanuari.
В--р-ят-м-с-- - ф-в-у-ри.
В______ м____ е ф________
В-о-и-т м-с-ц е ф-в-у-р-.
-------------------------
Вторият месец е февруари. 0 V-ori-a- m-s--s-y--f-v-uari.V_______ m_____ y_ f________V-o-i-a- m-s-t- y- f-v-u-r-.----------------------------Vtoriyat mesets ye fevruari.
а-р------й-и юн-.
а_____ м__ и ю___
а-р-л- м-й и ю-и-
-----------------
април, май и юни. 0 ap-i-, -ay-i y-n-.a_____ m__ i y____a-r-l- m-y i y-n-.------------------april, may i yuni.
Е--на-се-ия--ме--- е -ое---и.
Е___________ м____ е н_______
Е-и-а-с-т-я- м-с-ц е н-е-в-и-
-----------------------------
Единайсетият месец е ноември. 0 Edinayset-ya---esets-ye --em---.E____________ m_____ y_ n_______E-i-a-s-t-y-t m-s-t- y- n-e-v-i---------------------------------Edinaysetiyat mesets ye noemvri.
ок--м-ри- ноем-ри - --кем-р-.
о________ н______ и д________
о-т-м-р-, н-е-в-и и д-к-м-р-.
-----------------------------
октомври, ноември и декември. 0 o-tomv--, -----r- i------vri.o________ n______ i d________o-t-m-r-, n-e-v-i i d-k-m-r-.-----------------------------oktomvri, noemvri i dekemvri.
Матерњи језик је први који учимо.
Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо.
Највећи број људи има само један матерњи језик.
Сви други језици се уче као страни.
Наравно, има и људи који одрастају са више језика.
Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности.
Језици се често користе другачије.
Један језик се, на пример, користи на послу.
Други - код куће.
Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца.
Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо.
Центар за говор најефикасније ради у раним годинама.
Такође је важно и колико често га говоримо.
Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо.
Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро.
Један од њих је увек важнији.
Чини се да је експериментима ова теза и потврђена.
У једној студији су испитивани разни људи.
Половина испитаника је течно говорила два језика.
Кинески је био матерњи, а енглески други језик.
Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик.
Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском.
При томе им је мерена мождана активност.
У мозгу испитаника појавиле су се разлике.
Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга.
Код монојезичких испитаника ове активности није било.
Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке.
Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...