Пъ----т -е--- --ян-а-и.
П______ м____ е я______
П-р-и-т м-с-ц е я-у-р-.
-----------------------
Първият месец е януари. 0 P-rvi--t m------ye-yanuar-.P_______ m_____ y_ y_______P-r-i-a- m-s-t- y- y-n-a-i----------------------------Pyrviyat mesets ye yanuari.
В-о---- --с-- е--ев---р-.
В______ м____ е ф________
В-о-и-т м-с-ц е ф-в-у-р-.
-------------------------
Вторият месец е февруари. 0 Vtoriy-t-m---ts -- f--ru-ri.V_______ m_____ y_ f________V-o-i-a- m-s-t- y- f-v-u-r-.----------------------------Vtoriyat mesets ye fevruari.
ап-и-- -ай-и ю--.
а_____ м__ и ю___
а-р-л- м-й и ю-и-
-----------------
април, май и юни. 0 april--may i-yu--.a_____ m__ i y____a-r-l- m-y i y-n-.------------------april, may i yuni.
Седми-т--ес-- е ю--.
С______ м____ е ю___
С-д-и-т м-с-ц е ю-и-
--------------------
Седмият месец е юли. 0 Sedmi-at mese-- y- y-li.S_______ m_____ y_ y____S-d-i-a- m-s-t- y- y-l-.------------------------Sedmiyat mesets ye yuli.
Д---т-я--ме-ец е --п-е-вр-.
Д_______ м____ е с_________
Д-в-т-я- м-с-ц е с-п-е-в-и-
---------------------------
Деветият месец е септември. 0 D-v-ti----m-set- ye-se--e----.D________ m_____ y_ s_________D-v-t-y-t m-s-t- y- s-p-e-v-i-------------------------------Devetiyat mesets ye septemvri.
ок-омв--,------р--- -еке-ври.
о________ н______ и д________
о-т-м-р-, н-е-в-и и д-к-м-р-.
-----------------------------
октомври, ноември и декември. 0 okto-v-i,-n-emv---i----e-vri.o________ n______ i d________o-t-m-r-, n-e-v-i i d-k-m-r-.-----------------------------oktomvri, noemvri i dekemvri.
Матерњи језик је први који учимо.
Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо.
Највећи број људи има само један матерњи језик.
Сви други језици се уче као страни.
Наравно, има и људи који одрастају са више језика.
Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности.
Језици се често користе другачије.
Један језик се, на пример, користи на послу.
Други - код куће.
Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца.
Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо.
Центар за говор најефикасније ради у раним годинама.
Такође је важно и колико често га говоримо.
Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо.
Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро.
Један од њих је увек важнији.
Чини се да је експериментима ова теза и потврђена.
У једној студији су испитивани разни људи.
Половина испитаника је течно говорила два језика.
Кинески је био матерњи, а енглески други језик.
Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик.
Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском.
При томе им је мерена мождана активност.
У мозгу испитаника појавиле су се разлике.
Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга.
Код монојезичких испитаника ове активности није било.
Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке.
Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...