Пъ-в--т -е-е- ---н--ри.
П______ м____ е я______
П-р-и-т м-с-ц е я-у-р-.
-----------------------
Първият месец е януари. 0 P--viya- -e-e-- -e-------i.P_______ m_____ y_ y_______P-r-i-a- m-s-t- y- y-n-a-i----------------------------Pyrviyat mesets ye yanuari.
В-о-------се--- фе--у-ри.
В______ м____ е ф________
В-о-и-т м-с-ц е ф-в-у-р-.
-------------------------
Вторият месец е февруари. 0 V-o-iyat--es-t- -e---v--ar-.V_______ m_____ y_ f________V-o-i-a- m-s-t- y- f-v-u-r-.----------------------------Vtoriyat mesets ye fevruari.
Тре-и-т--ес-ц е --р-.
Т______ м____ е м____
Т-е-и-т м-с-ц е м-р-.
---------------------
Третият месец е март. 0 T--t--------et-----ma-t.T_______ m_____ y_ m____T-e-i-a- m-s-t- y- m-r-.------------------------Tretiyat mesets ye mart.
ап--л- май-- -ни.
а_____ м__ и ю___
а-р-л- м-й и ю-и-
-----------------
април, май и юни. 0 a-r-l,-may i --n-.a_____ m__ i y____a-r-l- m-y i y-n-.------------------april, may i yuni.
Девет-ят--е-е- е --пте---и.
Д_______ м____ е с_________
Д-в-т-я- м-с-ц е с-п-е-в-и-
---------------------------
Деветият месец е септември. 0 Devet---t-m--e-s--- -e--emvri.D________ m_____ y_ s_________D-v-t-y-t m-s-t- y- s-p-e-v-i-------------------------------Devetiyat mesets ye septemvri.
Е-инайсет-я- м-с-- е -------.
Е___________ м____ е н_______
Е-и-а-с-т-я- м-с-ц е н-е-в-и-
-----------------------------
Единайсетият месец е ноември. 0 Ed-n-yse-iyat me--t- ye-n-emvr-.E____________ m_____ y_ n_______E-i-a-s-t-y-t m-s-t- y- n-e-v-i---------------------------------Edinaysetiyat mesets ye noemvri.
окт------ -о-мври - де--м---.
о________ н______ и д________
о-т-м-р-, н-е-в-и и д-к-м-р-.
-----------------------------
октомври, ноември и декември. 0 o-to-v-i- -o---ri-- dek--v-i.o________ n______ i d________o-t-m-r-, n-e-v-i i d-k-m-r-.-----------------------------oktomvri, noemvri i dekemvri.
Матерњи језик је први који учимо.
Ово се догађа аутоматски те то и не примећујемо.
Највећи број људи има само један матерњи језик.
Сви други језици се уче као страни.
Наравно, има и људи који одрастају са више језика.
Ипак, они ове језике углавном говоре различитим степеном течности.
Језици се често користе другачије.
Један језик се, на пример, користи на послу.
Други - код куће.
Колико добро говоримо један језик зависи од бројних чинилаца.
Уколико га учимо као мали, углавном га одлично научимо.
Центар за говор најефикасније ради у раним годинама.
Такође је важно и колико често га говоримо.
Што га чешће употребљавамо, то га боље и говоримо.
Ипак, научници верују да никада не можемо два језика говорити подједнако добро.
Један од њих је увек важнији.
Чини се да је експериментима ова теза и потврђена.
У једној студији су испитивани разни људи.
Половина испитаника је течно говорила два језика.
Кинески је био матерњи, а енглески други језик.
Друга половина испитаника је само говорила енглески и то као матерњи језик.
Требало је да испитаници реше простије задатке на енглеском.
При томе им је мерена мождана активност.
У мозгу испитаника појавиле су се разлике.
Код вишејезичних особа је посебно био активан један предео мозга.
Код монојезичких испитаника ове активности није било.
Обе групе су једнако брзо и једнако добро решиле задатке.
Упркос свему, Кинези су све преводили на матерњи кинески...