Рјечник

sr требати – хтети   »   be мець патрэбу – хацець

69 [шездесет и девет]

требати – хтети

требати – хтети

69 [шэсцьдзесят дзевяць]

69 [shests’dzesyat dzevyats’]

мець патрэбу – хацець

[mets’ patrebu – khatsets’]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Ја требам кревет. Мн- патр---ы --жа-. Мне патрэбны ложак. М-е п-т-э-н- л-ж-к- ------------------- Мне патрэбны ложак. 0
M-e--atr-bny-l-z-ak. Mne patrebny lozhak. M-e p-t-e-n- l-z-a-. -------------------- Mne patrebny lozhak.
Ја хоћу спавати. Я-хачу спа--. Я хачу спаць. Я х-ч- с-а-ь- ------------- Я хачу спаць. 0
Y---hachu --ats-. Ya khachu spats’. Y- k-a-h- s-a-s-. ----------------- Ya khachu spats’.
Има ли овде кревет? Тут ё-ць---ж--? Тут ёсць ложак? Т-т ё-ц- л-ж-к- --------------- Тут ёсць ложак? 0
Tut y-s--’ l-z--k? Tut yosts’ lozhak? T-t y-s-s- l-z-a-? ------------------ Tut yosts’ lozhak?
Ја требам лампу. Мн- ----эбна- -ямп-. Мне патрэбная лямпа. М-е п-т-э-н-я л-м-а- -------------------- Мне патрэбная лямпа. 0
Mn----------y- --ampa. Mne patrebnaya lyampa. M-e p-t-e-n-y- l-a-p-. ---------------------- Mne patrebnaya lyampa.
Ја хоћу читати. Я -а-у чыта-ь. Я хачу чытаць. Я х-ч- ч-т-ц-. -------------- Я хачу чытаць. 0
Ya kha-hu-c-y--t--. Ya khachu chytats’. Y- k-a-h- c-y-a-s-. ------------------- Ya khachu chytats’.
Има ли овде лампа? Т-т ёс----ям-а? Тут ёсць лямпа? Т-т ё-ц- л-м-а- --------------- Тут ёсць лямпа? 0
Tu- -o---’ --a-pa? Tut yosts’ lyampa? T-t y-s-s- l-a-p-? ------------------ Tut yosts’ lyampa?
Ја требам телефон. М------рэ-н- -э--ф--. Мне патрэбны тэлефон. М-е п-т-э-н- т-л-ф-н- --------------------- Мне патрэбны тэлефон. 0
M---pa-r-b---t-l--on. Mne patrebny telefon. M-e p-t-e-n- t-l-f-n- --------------------- Mne patrebny telefon.
Ја желим телефонирати. Я-ха-- п----еф--а-ац-. Я хачу патэлефанаваць. Я х-ч- п-т-л-ф-н-в-ц-. ---------------------- Я хачу патэлефанаваць. 0
Y- khach- -at--ef-n--a-s-. Ya khachu patelefanavats’. Y- k-a-h- p-t-l-f-n-v-t-’- -------------------------- Ya khachu patelefanavats’.
Има ли овде телефон? Т-т-ёсц---элеф--? Тут ёсць тэлефон? Т-т ё-ц- т-л-ф-н- ----------------- Тут ёсць тэлефон? 0
Tu--yos-s- tele---? Tut yosts’ telefon? T-t y-s-s- t-l-f-n- ------------------- Tut yosts’ telefon?
Ја требам једну камеру. Мн------э--- ф-та---рат. Мне патрэбны фотаапарат. М-е п-т-э-н- ф-т-а-а-а-. ------------------------ Мне патрэбны фотаапарат. 0
Mne ---reb-y f--a--a---. Mne patrebny fotaaparat. M-e p-t-e-n- f-t-a-a-a-. ------------------------ Mne patrebny fotaaparat.
Ја хоћу фотографисати. Я-х-------аг-афа----. Я хачу фатаграфаваць. Я х-ч- ф-т-г-а-а-а-ь- --------------------- Я хачу фатаграфаваць. 0
Ya k------fa-a-ra-a--ts’. Ya khachu fatagrafavats’. Y- k-a-h- f-t-g-a-a-a-s-. ------------------------- Ya khachu fatagrafavats’.
Има ли овде камера? Т-т --ць -о-а-пара-? Тут ёсць фотаапарат? Т-т ё-ц- ф-т-а-а-а-? -------------------- Тут ёсць фотаапарат? 0
Tu--y-sts’--o---par-t? Tut yosts’ fotaaparat? T-t y-s-s- f-t-a-a-a-? ---------------------- Tut yosts’ fotaaparat?
Ја требам компјутер. М-е--а--э-ны-----’ютэ-. Мне патрэбны камп’ютэр. М-е п-т-э-н- к-м-’-т-р- ----------------------- Мне патрэбны камп’ютэр. 0
M--------bny-kamp---t--. Mne patrebny kamp'yuter. M-e p-t-e-n- k-m-'-u-e-. ------------------------ Mne patrebny kamp'yuter.
Ја хоћу да пошаљем е-маил. Я -а-у--асл--ь-эл---р-н-- лі-т. Я хачу даслаць электронны ліст. Я х-ч- д-с-а-ь э-е-т-о-н- л-с-. ------------------------------- Я хачу даслаць электронны ліст. 0
Ya-kha------sla-s’--lek---nny l--t. Ya khachu daslats’ elektronny lіst. Y- k-a-h- d-s-a-s- e-e-t-o-n- l-s-. ----------------------------------- Ya khachu daslats’ elektronny lіst.
Има ли овде компјутер? Т-т-ёс-- -амп’----? Тут ёсць камп’ютэр? Т-т ё-ц- к-м-’-т-р- ------------------- Тут ёсць камп’ютэр? 0
Tut-----s- -a----ut--? Tut yosts’ kamp'yuter? T-t y-s-s- k-m-'-u-e-? ---------------------- Tut yosts’ kamp'yuter?
Ја требам хемијску оловку. Мне-п-т--бна- -у-к-. Мне патрэбная ручка. М-е п-т-э-н-я р-ч-а- -------------------- Мне патрэбная ручка. 0
M-e---tr-bn-----uc---. Mne patrebnaya ruchka. M-e p-t-e-n-y- r-c-k-. ---------------------- Mne patrebnaya ruchka.
Ја хоћу да пишем нешто. Я --чу шт-с--і на-ісац-. Я хачу штосьці напісаць. Я х-ч- ш-о-ь-і н-п-с-ц-. ------------------------ Я хачу штосьці напісаць. 0
Ya ---ch--shtos’t-і napіsats-. Ya khachu shtos’tsі napіsats’. Y- k-a-h- s-t-s-t-і n-p-s-t-’- ------------------------------ Ya khachu shtos’tsі napіsats’.
Има ли овде лист папира и хемијска оловка? Тут --ц--а---- пап--ы і------? Тут ёсць аркуш паперы і ручка? Т-т ё-ц- а-к-ш п-п-р- і р-ч-а- ------------------------------ Тут ёсць аркуш паперы і ручка? 0
Tu- y---s--a-k--- --per- --ru-h-a? Tut yosts’ arkush papery і ruchka? T-t y-s-s- a-k-s- p-p-r- і r-c-k-? ---------------------------------- Tut yosts’ arkush papery і ruchka?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Машински преводи

Особа која жели да јој се преведу текстови мора за то издвојити доста новца. Професионални преводиоци су скупи. Ипак је све важније разумети стране језике. Информатичари и компјутерски лингвисти покушавају да реше овај проблем. Они већ дуже времена раде на проналажењу алата за превођење. У данашње време постоји више таквих програма. Али, квалитет машинских превода није добар. То, разуме се, није кривица програмера. Језици су врло комплексне структуре. Компјутер се, с дурге стране, заснива на простим математичким принципима. Зато и није у стању да увек понуди добар превод. Програм за превођење би морао у целости савладати један језик. Да би то било могуће, информатичари га морају научити бројне речи и правила. Ово је практично немогуће. Компјутеру је ипак лакше да рачуна. За то је одличан. Компјутер је у стању да израчуна које су комбинације честе. Он, на пример препознаје које речи често стоје једна поред друге. За то је потребно да се пуни текстовима на разним језицима. Он на тај начин учи шта је типично за поједине језике. Овај статистички метод ће побољшати аутоматско превођење. Па ипак, компјутери никада неће заменити човека. Када је у питању језик, ни једна машина није у стању да имитира људски мозак. Е зато преводиоци још дуго неће остати без посла. Извесно је да ће у будућности компјутер моћи да преводи једноставне текстове. Песмама, поезији и књижевности, с друге стране, потребан је живи елеменат. Оне зависе од људског осећаја за језик. А тако и треба ...