Рјечник

sr требати – хтети   »   be мець патрэбу – хацець

69 [шездесет и девет]

требати – хтети

требати – хтети

69 [шэсцьдзесят дзевяць]

69 [shests’dzesyat dzevyats’]

мець патрэбу – хацець

mets’ patrebu – khatsets’

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Ја требам кревет. М-- п--рэб-- лож--. М__ п_______ л_____ М-е п-т-э-н- л-ж-к- ------------------- Мне патрэбны ложак. 0
Mne --t-eb-y--oz-a-. M__ p_______ l______ M-e p-t-e-n- l-z-a-. -------------------- Mne patrebny lozhak.
Ја хоћу спавати. Я-хачу-с----. Я х___ с_____ Я х-ч- с-а-ь- ------------- Я хачу спаць. 0
Y- k---h---pats’. Y_ k_____ s______ Y- k-a-h- s-a-s-. ----------------- Ya khachu spats’.
Има ли овде кревет? Т-- -с-- ----к? Т__ ё___ л_____ Т-т ё-ц- л-ж-к- --------------- Тут ёсць ложак? 0
T-- yo-ts’ lo--a-? T__ y_____ l______ T-t y-s-s- l-z-a-? ------------------ Tut yosts’ lozhak?
Ја требам лампу. Мне-па--эбн-я-ля---. М__ п________ л_____ М-е п-т-э-н-я л-м-а- -------------------- Мне патрэбная лямпа. 0
M-e--at-ebnaya-l--mp-. M__ p_________ l______ M-e p-t-e-n-y- l-a-p-. ---------------------- Mne patrebnaya lyampa.
Ја хоћу читати. Я хачу ---а--. Я х___ ч______ Я х-ч- ч-т-ц-. -------------- Я хачу чытаць. 0
Ya k-ach--c--t---’. Y_ k_____ c________ Y- k-a-h- c-y-a-s-. ------------------- Ya khachu chytats’.
Има ли овде лампа? Т-т--сц- л-мп-? Т__ ё___ л_____ Т-т ё-ц- л-м-а- --------------- Тут ёсць лямпа? 0
Tut y-sts’-l--mp-? T__ y_____ l______ T-t y-s-s- l-a-p-? ------------------ Tut yosts’ lyampa?
Ја требам телефон. М-е -а-р--н- тэ--фо-. М__ п_______ т_______ М-е п-т-э-н- т-л-ф-н- --------------------- Мне патрэбны тэлефон. 0
Mn--p-treb---tele-on. M__ p_______ t_______ M-e p-t-e-n- t-l-f-n- --------------------- Mne patrebny telefon.
Ја желим телефонирати. Я--ачу----э---ана-а--. Я х___ п______________ Я х-ч- п-т-л-ф-н-в-ц-. ---------------------- Я хачу патэлефанаваць. 0
Ya-kha-h--pa-e----n-v-ts’. Y_ k_____ p_______________ Y- k-a-h- p-t-l-f-n-v-t-’- -------------------------- Ya khachu patelefanavats’.
Има ли овде телефон? Т-т-ёс-----лефо-? Т__ ё___ т_______ Т-т ё-ц- т-л-ф-н- ----------------- Тут ёсць тэлефон? 0
Tut-y---s----le---? T__ y_____ t_______ T-t y-s-s- t-l-f-n- ------------------- Tut yosts’ telefon?
Ја требам једну камеру. М------рэбн- фотаа-а-ат. М__ п_______ ф__________ М-е п-т-э-н- ф-т-а-а-а-. ------------------------ Мне патрэбны фотаапарат. 0
M-e -a-r---y----aap-ra-. M__ p_______ f__________ M-e p-t-e-n- f-t-a-a-a-. ------------------------ Mne patrebny fotaaparat.
Ја хоћу фотографисати. Я-х--у-ф-та--а-аваць. Я х___ ф_____________ Я х-ч- ф-т-г-а-а-а-ь- --------------------- Я хачу фатаграфаваць. 0
Ya --a-h----tag-af---t-’. Y_ k_____ f______________ Y- k-a-h- f-t-g-a-a-a-s-. ------------------------- Ya khachu fatagrafavats’.
Има ли овде камера? Т---ё-ц---о-а---р-т? Т__ ё___ ф__________ Т-т ё-ц- ф-т-а-а-а-? -------------------- Тут ёсць фотаапарат? 0
Tu----st-’ fota-----t? T__ y_____ f__________ T-t y-s-s- f-t-a-a-a-? ---------------------- Tut yosts’ fotaaparat?
Ја требам компјутер. М-е-п-тр-бн---ам---тэ-. М__ п_______ к_________ М-е п-т-э-н- к-м-’-т-р- ----------------------- Мне патрэбны камп’ютэр. 0
Mn---------- -a-p-yu---. M__ p_______ k__________ M-e p-t-e-n- k-m-'-u-e-. ------------------------ Mne patrebny kamp'yuter.
Ја хоћу да пошаљем е-маил. Я х--у-д-слац- -лект-о-н--ліс-. Я х___ д______ э_________ л____ Я х-ч- д-с-а-ь э-е-т-о-н- л-с-. ------------------------------- Я хачу даслаць электронны ліст. 0
Y- -----u da-l-ts’---e----nn--lіst. Y_ k_____ d_______ e_________ l____ Y- k-a-h- d-s-a-s- e-e-t-o-n- l-s-. ----------------------------------- Ya khachu daslats’ elektronny lіst.
Има ли овде компјутер? Ту----ць ка-п-----? Т__ ё___ к_________ Т-т ё-ц- к-м-’-т-р- ------------------- Тут ёсць камп’ютэр? 0
T-- -o---’ k-m--y---r? T__ y_____ k__________ T-t y-s-s- k-m-'-u-e-? ---------------------- Tut yosts’ kamp'yuter?
Ја требам хемијску оловку. Мн---атрэ--ая-р--к-. М__ п________ р_____ М-е п-т-э-н-я р-ч-а- -------------------- Мне патрэбная ручка. 0
M------re----- ruch--. M__ p_________ r______ M-e p-t-e-n-y- r-c-k-. ---------------------- Mne patrebnaya ruchka.
Ја хоћу да пишем нешто. Я-ха-у-ш-осьці нап-----. Я х___ ш______ н________ Я х-ч- ш-о-ь-і н-п-с-ц-. ------------------------ Я хачу штосьці напісаць. 0
Y---h-c-u --t--’t-- n---sa---. Y_ k_____ s________ n_________ Y- k-a-h- s-t-s-t-і n-p-s-t-’- ------------------------------ Ya khachu shtos’tsі napіsats’.
Има ли овде лист папира и хемијска оловка? Тут -сць-ар-у- -----ы-- -у---? Т__ ё___ а____ п_____ і р_____ Т-т ё-ц- а-к-ш п-п-р- і р-ч-а- ------------------------------ Тут ёсць аркуш паперы і ручка? 0
T--------- ark-s- pa-er----r---ka? T__ y_____ a_____ p_____ і r______ T-t y-s-s- a-k-s- p-p-r- і r-c-k-? ---------------------------------- Tut yosts’ arkush papery і ruchka?

Машински преводи

Особа која жели да јој се преведу текстови мора за то издвојити доста новца. Професионални преводиоци су скупи. Ипак је све важније разумети стране језике. Информатичари и компјутерски лингвисти покушавају да реше овај проблем. Они већ дуже времена раде на проналажењу алата за превођење. У данашње време постоји више таквих програма. Али, квалитет машинских превода није добар. То, разуме се, није кривица програмера. Језици су врло комплексне структуре. Компјутер се, с дурге стране, заснива на простим математичким принципима. Зато и није у стању да увек понуди добар превод. Програм за превођење би морао у целости савладати један језик. Да би то било могуће, информатичари га морају научити бројне речи и правила. Ово је практично немогуће. Компјутеру је ипак лакше да рачуна. За то је одличан. Компјутер је у стању да израчуна које су комбинације честе. Он, на пример препознаје које речи често стоје једна поред друге. За то је потребно да се пуни текстовима на разним језицима. Он на тај начин учи шта је типично за поједине језике. Овај статистички метод ће побољшати аутоматско превођење. Па ипак, компјутери никада неће заменити човека. Када је у питању језик, ни једна машина није у стању да имитира људски мозак. Е зато преводиоци још дуго неће остати без посла. Извесно је да ће у будућности компјутер моћи да преводи једноставне текстове. Песмама, поезији и књижевности, с друге стране, потребан је живи елеменат. Оне зависе од људског осећаја за језик. А тако и треба ...