Рјечник

sr требати – хтети   »   et vajama – tahtma

69 [шездесет и девет]

требати – хтети

требати – хтети

69 [kuuskümmend üheksa]

vajama – tahtma

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Ја требам кревет. M-l -n----a voo--t. Mul on vaja voodit. M-l o- v-j- v-o-i-. ------------------- Mul on vaja voodit. 0
Ја хоћу спавати. Ma ---a- -a----. Ma tahan magada. M- t-h-n m-g-d-. ---------------- Ma tahan magada. 0
Има ли овде кревет? K-s s-in o- v--di-? Kas siin on voodit? K-s s-i- o- v-o-i-? ------------------- Kas siin on voodit? 0
Ја требам лампу. Mul on ---a lamp-. Mul on vaja lampi. M-l o- v-j- l-m-i- ------------------ Mul on vaja lampi. 0
Ја хоћу читати. M- t-h-n--u----. Ma tahan lugeda. M- t-h-n l-g-d-. ---------------- Ma tahan lugeda. 0
Има ли овде лампа? K-----in o- lam--? Kas siin on lampi? K-s s-i- o- l-m-i- ------------------ Kas siin on lampi? 0
Ја требам телефон. M-l -n v--------f---. Mul on vaja telefoni. M-l o- v-j- t-l-f-n-. --------------------- Mul on vaja telefoni. 0
Ја желим телефонирати. M---ah-n-hel--t-da. Ma tahan helistada. M- t-h-n h-l-s-a-a- ------------------- Ma tahan helistada. 0
Има ли овде телефон? K-s---in--n t-l-fo-i? Kas siin on telefoni? K-s s-i- o- t-l-f-n-? --------------------- Kas siin on telefoni? 0
Ја требам једну камеру. Mul -n----- ----k-ame---. Mul on vaja fotokaamerat. M-l o- v-j- f-t-k-a-e-a-. ------------------------- Mul on vaja fotokaamerat. 0
Ја хоћу фотографисати. Ma--aha- --l-is-ad-. Ma tahan pildistada. M- t-h-n p-l-i-t-d-. -------------------- Ma tahan pildistada. 0
Има ли овде камера? Ka--si-n--n--o-o-a--e-at? Kas siin on fotokaamerat? K-s s-i- o- f-t-k-a-e-a-? ------------------------- Kas siin on fotokaamerat? 0
Ја требам компјутер. Mul o- -aj---rv--i-. Mul on vaja arvutit. M-l o- v-j- a-v-t-t- -------------------- Mul on vaja arvutit. 0
Ја хоћу да пошаљем е-маил. Ma tahan -eili s-a--. Ma tahan meili saata. M- t-h-n m-i-i s-a-a- --------------------- Ma tahan meili saata. 0
Има ли овде компјутер? K-s-s--n-on -r-----? Kas siin on arvutit? K-s s-i- o- a-v-t-t- -------------------- Kas siin on arvutit? 0
Ја требам хемијску оловку. M-l-on -a-a--as-aka-. Mul on vaja pastakat. M-l o- v-j- p-s-a-a-. --------------------- Mul on vaja pastakat. 0
Ја хоћу да пишем нешто. Ma --h-n -id-gi -ir--ta--. Ma tahan midagi kirjutada. M- t-h-n m-d-g- k-r-u-a-a- -------------------------- Ma tahan midagi kirjutada. 0
Има ли овде лист папира и хемијска оловка? Ka---ii--o- pabe--le-t- j--pa-tak--? Kas siin on paberilehte ja pastakat? K-s s-i- o- p-b-r-l-h-e j- p-s-a-a-? ------------------------------------ Kas siin on paberilehte ja pastakat? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Машински преводи

Особа која жели да јој се преведу текстови мора за то издвојити доста новца. Професионални преводиоци су скупи. Ипак је све важније разумети стране језике. Информатичари и компјутерски лингвисти покушавају да реше овај проблем. Они већ дуже времена раде на проналажењу алата за превођење. У данашње време постоји више таквих програма. Али, квалитет машинских превода није добар. То, разуме се, није кривица програмера. Језици су врло комплексне структуре. Компјутер се, с дурге стране, заснива на простим математичким принципима. Зато и није у стању да увек понуди добар превод. Програм за превођење би морао у целости савладати један језик. Да би то било могуће, информатичари га морају научити бројне речи и правила. Ово је практично немогуће. Компјутеру је ипак лакше да рачуна. За то је одличан. Компјутер је у стању да израчуна које су комбинације честе. Он, на пример препознаје које речи често стоје једна поред друге. За то је потребно да се пуни текстовима на разним језицима. Он на тај начин учи шта је типично за поједине језике. Овај статистички метод ће побољшати аутоматско превођење. Па ипак, компјутери никада неће заменити човека. Када је у питању језик, ни једна машина није у стању да имитира људски мозак. Е зато преводиоци још дуго неће остати без посла. Извесно је да ће у будућности компјутер моћи да преводи једноставне текстове. Песмама, поезији и књижевности, с друге стране, потребан је живи елеменат. Оне зависе од људског осећаја за језик. А тако и треба ...