Рјечник

sr требати – хтети   »   hy to need – to want to

69 [шездесет и девет]

требати – хтети

требати – хтети

69 [վաթսունինը]

69 [vat’suniny]

to need – to want to

[karik’ unenal yev ts’ankanal]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Ја требам кревет. Ե---նկո-ն-- -ար-ք --նե-: Ես անկողնու կարիք ունեմ: Ե- ա-կ-ղ-ո- կ-ր-ք ո-ն-մ- ------------------------ Ես անկողնու կարիք ունեմ: 0
Ye--a--og-nu --rik’ u-em Yes ankoghnu karik’ unem Y-s a-k-g-n- k-r-k- u-e- ------------------------ Yes ankoghnu karik’ unem
Ја хоћу спавати. Ե--ո-զ------ քն-լ: Ես ուզում եմ քնել: Ե- ո-զ-ւ- ե- ք-ե-: ------------------ Ես ուզում եմ քնել: 0
Ye- uz-- --m----el Yes uzum yem k’nel Y-s u-u- y-m k-n-l ------------------ Yes uzum yem k’nel
Има ли овде кревет? Ա---ե--մա-ճակա- -ա՞: Այստեղ մահճակալ կա՞: Ա-ս-ե- մ-հ-ա-ա- կ-՞- -------------------- Այստեղ մահճակալ կա՞: 0
A-s-e---mah-hakal -a՞ Aystegh mahchakal ka՞ A-s-e-h m-h-h-k-l k-՞ --------------------- Aystegh mahchakal ka՞
Ја требам лампу. Ես -ր-գի կ-րի- -ւ---: Ես ճրագի կարիք ունեմ: Ե- ճ-ա-ի կ-ր-ք ո-ն-մ- --------------------- Ես ճրագի կարիք ունեմ: 0
Y-s -------k-r-k- -nem Yes chragi karik’ unem Y-s c-r-g- k-r-k- u-e- ---------------------- Yes chragi karik’ unem
Ја хоћу читати. Ե- ո---ւ---մ----դալ: Ես ուզում եմ կարդալ: Ե- ո-զ-ւ- ե- կ-ր-ա-: -------------------- Ես ուզում եմ կարդալ: 0
Y-s----m --- k--dal Yes uzum yem kardal Y-s u-u- y-m k-r-a- ------------------- Yes uzum yem kardal
Има ли овде лампа? Այ-----ճրագ--ա-: Այստեղ ճրագ կա՞: Ա-ս-ե- ճ-ա- կ-՞- ---------------- Այստեղ ճրագ կա՞: 0
A--t--- -h--- --՞ Aystegh chrag ka՞ A-s-e-h c-r-g k-՞ ----------------- Aystegh chrag ka՞
Ја требам телефон. Ե-----ա--ս--կարի- -ւնեմ: Ես հեռախոսի կարիք ունեմ: Ե- հ-ռ-խ-ս- կ-ր-ք ո-ն-մ- ------------------------ Ես հեռախոսի կարիք ունեմ: 0
Y-s -e-rakho---ka---- u-em Yes herrakhosi karik’ unem Y-s h-r-a-h-s- k-r-k- u-e- -------------------------- Yes herrakhosi karik’ unem
Ја желим телефонирати. Ե----զու--ե- զ-ն-ա-ար-լ: Ես ուզում եմ զանգահարել: Ե- ո-զ-ւ- ե- զ-ն-ա-ա-ե-: ------------------------ Ես ուզում եմ զանգահարել: 0
Ye- u-u- -----a-g---r-l Yes uzum yem zangaharel Y-s u-u- y-m z-n-a-a-e- ----------------------- Yes uzum yem zangaharel
Има ли овде телефон? Այստե--------- -ա-: Այստեղ հեռախոս կա՞: Ա-ս-ե- հ-ռ-խ-ս կ-՞- ------------------- Այստեղ հեռախոս կա՞: 0
Ay--e-h-herr-kh-s-k-՞ Aystegh herrakhos ka՞ A-s-e-h h-r-a-h-s k-՞ --------------------- Aystegh herrakhos ka՞
Ја требам једну камеру. Ին------խց-- է--ա-կ-վո-: Ինձ ֆոտոխցիկ է հարկավոր: Ի-ձ ֆ-տ-խ-ի- է հ-ր-ա-ո-: ------------------------ Ինձ ֆոտոխցիկ է հարկավոր: 0
In-- -ot-k-t---k - --rk-v-r Indz fotokhts’ik e harkavor I-d- f-t-k-t-’-k e h-r-a-o- --------------------------- Indz fotokhts’ik e harkavor
Ја хоћу фотографисати. Ես --զու--ե--լուս-նկ---լ: Ես ուզում եմ լուսանկարել: Ե- ո-զ-ւ- ե- լ-ւ-ա-կ-ր-լ- ------------------------- Ես ուզում եմ լուսանկարել: 0
Ye--uzu- ye- --sank---l Yes uzum yem lusankarel Y-s u-u- y-m l-s-n-a-e- ----------------------- Yes uzum yem lusankarel
Има ли овде камера? Այստ-ղ-ֆոտոխցի- կ--: Այստեղ ֆոտոխցիկ կա՞: Ա-ս-ե- ֆ-տ-խ-ի- կ-՞- -------------------- Այստեղ ֆոտոխցիկ կա՞: 0
A--t--- fo--kh-s’ik--a՞ Aystegh fotokhts’ik ka՞ A-s-e-h f-t-k-t-’-k k-՞ ----------------------- Aystegh fotokhts’ik ka՞
Ја требам компјутер. Ի-ձ համա--ր-ի- է -ն--աժե--: Ինձ համակարգիչ է անհրաժեշտ: Ի-ձ հ-մ-կ-ր-ի- է ա-հ-ա-ե-տ- --------------------------- Ինձ համակարգիչ է անհրաժեշտ: 0
I-d- ----karg---’ - anh-azh-s-t Indz hamakargich’ e anhrazhesht I-d- h-m-k-r-i-h- e a-h-a-h-s-t ------------------------------- Indz hamakargich’ e anhrazhesht
Ја хоћу да пошаљем е-маил. Ե- -ւ---մ--մ ---ail ուղար-ել: Ես ուզում եմ E-Mail ուղարկել: Ե- ո-զ-ւ- ե- E-M-i- ո-ղ-ր-ե-: ----------------------------- Ես ուզում եմ E-Mail ուղարկել: 0
Y---uz---yem------l -gha-kel Yes uzum yem E-Mail ugharkel Y-s u-u- y-m E-M-i- u-h-r-e- ---------------------------- Yes uzum yem E-Mail ugharkel
Има ли овде компјутер? Այ-տ---հ-մ--արգ-չ-կա-: Այստեղ համակարգիչ կա՞: Ա-ս-ե- հ-մ-կ-ր-ի- կ-՞- ---------------------- Այստեղ համակարգիչ կա՞: 0
A-----h --makar-i-h’ k-՞ Aystegh hamakargich’ ka՞ A-s-e-h h-m-k-r-i-h- k-՞ ------------------------ Aystegh hamakargich’ ka՞
Ја требам хемијску оловку. Ի-ձ-գ-իչ---հար-ավ--: Ինձ գրիչ է հարկավոր: Ի-ձ գ-ի- է հ-ր-ա-ո-: -------------------- Ինձ գրիչ է հարկավոր: 0
Indz gr-ch--e h-rk-vor Indz grich’ e harkavor I-d- g-i-h- e h-r-a-o- ---------------------- Indz grich’ e harkavor
Ја хоћу да пишем нешто. Ե--ո--ո-մ եմ-ինչ-ո- բան-գ-ե-: Ես ուզում եմ ինչ որ բան գրել: Ե- ո-զ-ւ- ե- ի-չ ո- բ-ն գ-ե-: ----------------------------- Ես ուզում եմ ինչ որ բան գրել: 0
Y-s u-um ye---n-h’ vo- ban --el Yes uzum yem inch’ vor ban grel Y-s u-u- y-m i-c-’ v-r b-n g-e- ------------------------------- Yes uzum yem inch’ vor ban grel
Има ли овде лист папира и хемијска оловка? Այ-տ---թուղ- և-գր-չ---՞: Այստեղ թուղթ և գրիչ կա՞: Ա-ս-ե- թ-ւ-թ և գ-ի- կ-՞- ------------------------ Այստեղ թուղթ և գրիչ կա՞: 0
A---e-h-t’u-h-’ y-------h’---՞ Aystegh t’ught’ yev grich’ ka՞ A-s-e-h t-u-h-’ y-v g-i-h- k-՞ ------------------------------ Aystegh t’ught’ yev grich’ ka՞

Машински преводи

Особа која жели да јој се преведу текстови мора за то издвојити доста новца. Професионални преводиоци су скупи. Ипак је све важније разумети стране језике. Информатичари и компјутерски лингвисти покушавају да реше овај проблем. Они већ дуже времена раде на проналажењу алата за превођење. У данашње време постоји више таквих програма. Али, квалитет машинских превода није добар. То, разуме се, није кривица програмера. Језици су врло комплексне структуре. Компјутер се, с дурге стране, заснива на простим математичким принципима. Зато и није у стању да увек понуди добар превод. Програм за превођење би морао у целости савладати један језик. Да би то било могуће, информатичари га морају научити бројне речи и правила. Ово је практично немогуће. Компјутеру је ипак лакше да рачуна. За то је одличан. Компјутер је у стању да израчуна које су комбинације честе. Он, на пример препознаје које речи често стоје једна поред друге. За то је потребно да се пуни текстовима на разним језицима. Он на тај начин учи шта је типично за поједине језике. Овај статистички метод ће побољшати аутоматско превођење. Па ипак, компјутери никада неће заменити човека. Када је у питању језик, ни једна машина није у стању да имитира људски мозак. Е зато преводиоци још дуго неће остати без посла. Извесно је да ће у будућности компјутер моћи да преводи једноставне текстове. Песмама, поезији и књижевности, с друге стране, потребан је живи елеменат. Оне зависе од људског осећаја за језик. А тако и треба ...