Рјечник

sr нешто смети   »   no ha lov til noe / kunne noe

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [syttitre]

ha lov til noe / kunne noe

Изаберите како желите да видите превод:   
српски норвешки Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? Har-d- --- til-- kjør--b--? H__ d_ l__ t__ å k____ b___ H-r d- l-v t-l å k-ø-e b-l- --------------------------- Har du lov til å kjøre bil? 0
Смеш ли већ пити алкохол? H-r du --v t-l - d-i--e alk-hol? H__ d_ l__ t__ å d_____ a_______ H-r d- l-v t-l å d-i-k- a-k-h-l- -------------------------------- Har du lov til å drikke alkohol? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? Ha- du-l-- --- --re-se---en--t---utland--? H__ d_ l__ t__ å r____ a____ t__ u________ H-r d- l-v t-l å r-i-e a-e-e t-l u-l-n-e-? ------------------------------------------ Har du lov til å reise alene til utlandet? 0
смети ha / -- lo-,-ku-ne h_ / f_ l___ k____ h- / f- l-v- k-n-e ------------------ ha / få lov, kunne 0
Смемо ли овде пушити? Kan--i -øyke-h--? K__ v_ r____ h___ K-n v- r-y-e h-r- ----------------- Kan vi røyke her? 0
Сме ли се овде пушити? E--d-t---v-- rø-ke-h-r? E_ d__ l__ å r____ h___ E- d-t l-v å r-y-e h-r- ----------------------- Er det lov å røyke her? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? Ka---a--b-t------- k--d-ttko--? K__ m__ b_____ m__ k___________ K-n m-n b-t-l- m-d k-e-i-t-o-t- ------------------------------- Kan man betale med kredittkort? 0
Сме ли се платити чеком? K-n--a- b--ale me- -je--? K__ m__ b_____ m__ s_____ K-n m-n b-t-l- m-d s-e-k- ------------------------- Kan man betale med sjekk? 0
Сме ли се платити само готовином? K-n --n-bar---eta-- k-n----? K__ m__ b___ b_____ k_______ K-n m-n b-r- b-t-l- k-n-a-t- ---------------------------- Kan man bare betale kontant? 0
Смем ли телефонирати? F-r-jeg -ov ti- ---in-- -oen? F__ j__ l__ t__ å r____ n____ F-r j-g l-v t-l å r-n-e n-e-? ----------------------------- Får jeg lov til å ringe noen? 0
Смем ли нешто питати? Får--e- l-v t---å ---r-- --e? F__ j__ l__ t__ å s_____ n___ F-r j-g l-v t-l å s-ø-r- n-e- ----------------------------- Får jeg lov til å spørre noe? 0
Смем ли нешто рећи? F-r---g---- t-- --s- ---? F__ j__ l__ t__ å s_ n___ F-r j-g l-v t-l å s- n-e- ------------------------- Får jeg lov til å si noe? 0
Он не сме спавати у парку. H----ar-i-k---o------å s----i--a-ke-. H__ h__ i___ l__ t__ å s___ i p______ H-n h-r i-k- l-v t-l å s-v- i p-r-e-. ------------------------------------- Han har ikke lov til å sove i parken. 0
Он не сме спавати у ауту. H-n h----kke---- t-l-- -ove - bi-en. H__ h__ i___ l__ t__ å s___ i b_____ H-n h-r i-k- l-v t-l å s-v- i b-l-n- ------------------------------------ Han har ikke lov til å sove i bilen. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. Ha--har -kke--ov t-l å --ve -- t-gst-sj-n-n. H__ h__ i___ l__ t__ å s___ p_ t____________ H-n h-r i-k- l-v t-l å s-v- p- t-g-t-s-o-e-. -------------------------------------------- Han har ikke lov til å sove på togstasjonen. 0
Смемо ли сести? F----i l----i--å -e-t- -ss? F__ v_ l__ t__ å s____ o___ F-r v- l-v t-l å s-t-e o-s- --------------------------- Får vi lov til å sette oss? 0
Смемо ли добити јеловник? K---vi -------e-? K__ v_ f_ m______ K-n v- f- m-n-e-? ----------------- Kan vi få menyen? 0
Можемо ли платити одвојено? K----i ---al--h-e--for-oss? K__ v_ b_____ h___ f__ o___ K-n v- b-t-l- h-e- f-r o-s- --------------------------- Kan vi betale hver for oss? 0

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!