Рјечник

sr нешто смети   »   sq mund

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [shtatёdhjetёetre]

mund

Изаберите како желите да видите превод:   
српски албански Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? A-m----t’- jap-s--ma------tashmё? A m___ t__ j_____ m______ t______ A m-n- t-i j-p-s- m-k-n-s t-s-m-? --------------------------------- A mund t’i japёsh makinёs tashmё? 0
Смеш ли већ пити алкохол? A--u---t--pi-h--lk-ol -a--? A m___ t_ p___ a_____ t____ A m-n- t- p-s- a-k-o- t-n-? --------------------------- A mund tё pish alkool tani? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? A -u---t--u-hёto--------ё -h--ti----ni? A m___ t_ u_______ j_____ s______ t____ A m-n- t- u-h-t-s- j-s-t- s-t-t-t t-n-? --------------------------------------- A mund tё udhёtosh jashtё shtetit tani? 0
смети m--d m___ m-n- ---- mund 0
Смемо ли овде пушити? A-mun--t---i-----han-kёtu? A m___ t_ p___ d____ k____ A m-n- t- p-m- d-h-n k-t-? -------------------------- A mund tё pimё duhan kёtu? 0
Сме ли се овде пушити? A mu-d--- -- du-a- ---u? A m___ t_ p_ d____ k____ A m-n- t- p- d-h-n k-t-? ------------------------ A mund tё pi duhan kёtu? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? A-m-nd t- p--ua- m---a-tё kred-ti? A m___ t_ p_____ m_ k____ k_______ A m-n- t- p-g-a- m- k-r-ё k-e-i-i- ---------------------------------- A mund tё paguaj me kartё krediti? 0
Сме ли се платити чеком? A---n- t- p---a- m--çek? A m___ t_ p_____ m_ ç___ A m-n- t- p-g-a- m- ç-k- ------------------------ A mund tё paguaj me çek? 0
Сме ли се платити само готовином? A--un---ё-p----j-m---e-ё ----o--? A m___ t_ p_____ m_ l___ n_ d____ A m-n- t- p-g-a- m- l-k- n- d-r-? --------------------------------- A mund tё paguaj me lekё nё dorё? 0
Смем ли телефонирати? A m-n--t-------on-- n-ё-erё? A m___ t_ t________ n_______ A m-n- t- t-l-f-n-j n-ё-e-ё- ---------------------------- A mund tё telefonoj njёherё? 0
Смем ли нешто питати? A-mund--- p-es --r d--k-? A m___ t_ p___ p__ d_____ A m-n- t- p-e- p-r d-ç-a- ------------------------- A mund tё pyes pёr diçka? 0
Смем ли нешто рећи? A--und--ё-the- d-çka? A m___ t_ t___ d_____ A m-n- t- t-e- d-ç-a- --------------------- A mund tё them diçka? 0
Он не сме спавати у парку. Ai--u- -un--t- f-ejё--ё --rk. A_ n__ m___ t_ f____ n_ p____ A- n-k m-n- t- f-e-ё n- p-r-. ----------------------------- Ai nuk mund tё flejё nё park. 0
Он не сме спавати у ауту. A----- -u-d-tё --ej--------inё. A_ n__ m___ t_ f____ n_ m______ A- n-k m-n- t- f-e-ё n- m-k-n-. ------------------------------- Ai nuk mund tё flejё nё makinё. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. A- --- mu-- t- --e-ё -ё st--io-in e -r-n-t. A_ n__ m___ t_ f____ n_ s________ e t______ A- n-k m-n- t- f-e-ё n- s-a-i-n-n e t-e-i-. ------------------------------------------- Ai nuk mund tё flejё nё stacionin e trenit. 0
Смемо ли сести? A---n--tё-ul-m-? A m___ t_ u_____ A m-n- t- u-e-i- ---------------- A mund tё ulemi? 0
Смемо ли добити јеловник? A m--d-tё na -e-ni-m-ny-ё? A m___ t_ n_ j____ m______ A m-n- t- n- j-p-i m-n-n-? -------------------------- A mund tё na jepni menynё? 0
Можемо ли платити одвојено? A-mund tё pa----m--v--------? A m___ t_ p_______ v__ e v___ A m-n- t- p-g-a-m- v-ç e v-ç- ----------------------------- A mund tё paguajmё veç e veç? 0

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!