М---- ли-------- ---у--ш-с-- ----м--- чу-бина?
М____ л_ в___ д_ п______ с__ / с___ в ч_______
М-ж-ш л- в-ч- д- п-т-в-ш с-м / с-м- в ч-ж-и-а-
----------------------------------------------
Можеш ли вече да пътуваш сам / сама в чужбина? 0 Mozhesh ---ve-h---a p-tuvas--s-------m- - c---hb--a?M______ l_ v____ d_ p_______ s__ / s___ v c_________M-z-e-h l- v-c-e d- p-t-v-s- s-m / s-m- v c-u-h-i-a-----------------------------------------------------Mozhesh li veche da pytuvash sam / sama v chuzhbina?
Више језика
Кликните на заставу!
Смеш ли већ сам путовати у иностранство?
Можеш ли вече да пътуваш сам / сама в чужбина?
Mozhesh li veche da pytuvash sam / sama v chuzhbina?
М-же -- д- -е --аща -----д-т-- ка-т-?
М___ л_ д_ с_ п____ с к_______ к_____
М-ж- л- д- с- п-а-а с к-е-и-н- к-р-а-
-------------------------------------
Може ли да се плаща с кредитна карта? 0 Mo--- ----- ---p----c-a s--r-ditna----ta?M____ l_ d_ s_ p_______ s k_______ k_____M-z-e l- d- s- p-a-h-h- s k-e-i-n- k-r-a------------------------------------------Mozhe li da se plashcha s kreditna karta?
М--е-л- да се--л--- --ч-к?
М___ л_ д_ с_ п____ с ч___
М-ж- л- д- с- п-а-а с ч-к-
--------------------------
Може ли да се плаща с чек? 0 Mo--e--i da s- pl-shc-- -----k?M____ l_ d_ s_ p_______ s c____M-z-e l- d- s- p-a-h-h- s c-e-?-------------------------------Mozhe li da se plashcha s chek?
М-ж--л--да----п--------о-в---о-?
М___ л_ д_ с_ п____ с___ в б____
М-ж- л- д- с- п-а-а с-м- в б-о-?
--------------------------------
Може ли да се плаща само в брой? 0 Mo-h- l- da se --ash-ha-s-m--v b-oy?M____ l_ d_ s_ p_______ s___ v b____M-z-e l- d- s- p-a-h-h- s-m- v b-o-?------------------------------------Mozhe li da se plashcha samo v broy?
Мо-е ли д--попи--м---щ-?
М___ л_ д_ п______ н____
М-ж- л- д- п-п-т-м н-щ-?
------------------------
Може ли да попитам нещо? 0 Mo--e-l- da --pi--m----hcho?M____ l_ d_ p______ n_______M-z-e l- d- p-p-t-m n-s-c-o-----------------------------Mozhe li da popitam neshcho?
То- -е--ож---а-с-- в-па--а.
Т__ н_ м___ д_ с__ в п_____
Т-й н- м-ж- д- с-и в п-р-а-
---------------------------
Той не може да спи в парка. 0 To--n--mozh--d---pi v pa---.T__ n_ m____ d_ s__ v p_____T-y n- m-z-e d- s-i v p-r-a-----------------------------Toy ne mozhe da spi v parka.
Т-й -е-м--- -а--пи-- ---а-а.
Т__ н_ м___ д_ с__ в к______
Т-й н- м-ж- д- с-и в к-л-т-.
----------------------------
Той не може да спи в колата. 0 To--ne -ozh- d---p- v-kola--.T__ n_ m____ d_ s__ v k______T-y n- m-z-e d- s-i v k-l-t-.-----------------------------Toy ne mozhe da spi v kolata.
Той-не----- да --и-н----ра--.
Т__ н_ м___ д_ с__ н_ г______
Т-й н- м-ж- д- с-и н- г-р-т-.
-----------------------------
Той не може да спи на гарата. 0 T---n- mozhe-da---i na -a----.T__ n_ m____ d_ s__ n_ g______T-y n- m-z-e d- s-i n- g-r-t-.------------------------------Toy ne mozhe da spi na garata.
Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје.
Учење успева само ако се научено стално понавља.
Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца.
Најважније је редовно понављати научене речи.
Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене.
Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике.
Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна.
И мајмуни могу научити да
читају
речи уколико их виде довољан број пута.
Иако их не разумеју, они их препознају по форми.
Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи.
За то речник мора бити добро организован.
Јер наша меморија функционише као архива.
Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи.
Зато је боље учити речи у одређеном контексту.
Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”.
Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити.
Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију.
Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно.
На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари.
Зато је неопходно да знање редовно активирамо.
Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено.
Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити.
Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше.
Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије.
Јер сви ми се занимамо за нешто.
Зато се углавном бавимо истим стварима.
Али, језик се састоји од много различитих семантичких области.
Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!