Рјечник

sr нешто смети   »   cs smět něco

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [sedmdesát tři]

smět něco

Изаберите како желите да видите превод:   
српски чешки Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? Sm-š -- --di- -uto? S___ u_ ř____ a____ S-í- u- ř-d-t a-t-? ------------------- Smíš už řídit auto? 0
Смеш ли већ пити алкохол? S--š u- p-t-a---h--? S___ u_ p__ a_______ S-í- u- p-t a-k-h-l- -------------------- Smíš už pít alkohol? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? Sm-š-u- sám-/ -a-a c-s-------o -------č-? S___ u_ s__ / s___ c_______ d_ z_________ S-í- u- s-m / s-m- c-s-o-a- d- z-h-a-i-í- ----------------------------------------- Smíš už sám / sama cestovat do zahraničí? 0
смети sm-t s___ s-ě- ---- smět 0
Смемо ли овде пушити? S-í------y ko-ř--? S____ t___ k______ S-í-e t-d- k-u-i-? ------------------ Smíme tady kouřit? 0
Сме ли се овде пушити? S-í--- ---k-uřit? S__ s_ t_ k______ S-í s- t- k-u-i-? ----------------- Smí se tu kouřit? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? Lz--p-at-t k-e--t-í---r---? L__ p_____ k_______ k______ L-e p-a-i- k-e-i-n- k-r-o-? --------------------------- Lze platit kreditní kartou? 0
Сме ли се платити чеком? Lze p----t -eke-? L__ p_____ š_____ L-e p-a-i- š-k-m- ----------------- Lze platit šekem? 0
Сме ли се платити само готовином? Lze---a-it hot--ě? L__ p_____ h______ L-e p-a-i- h-t-v-? ------------------ Lze platit hotově? 0
Смем ли телефонирати? M--------a-el-fo-ov-t? M___ s_ z_____________ M-h- s- z-t-l-f-n-v-t- ---------------------- Mohu si zatelefonovat? 0
Смем ли нешто питати? M-hu s--n- n--o---p---? M___ s_ n_ n___ z______ M-h- s- n- n-c- z-p-a-? ----------------------- Mohu se na něco zeptat? 0
Смем ли нешто рећи? M--- něco -íci? M___ n___ ř____ M-h- n-c- ř-c-? --------------- Mohu něco říci? 0
Он не сме спавати у парку. O----sm--s--t----a--u. O_ n____ s___ v p_____ O- n-s-í s-á- v p-r-u- ---------------------- On nesmí spát v parku. 0
Он не сме спавати у ауту. O---es-í-spá- v---tě. O_ n____ s___ v a____ O- n-s-í s-á- v a-t-. --------------------- On nesmí spát v autě. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. O--n--m- spá- -a --draží. O_ n____ s___ n_ n_______ O- n-s-í s-á- n- n-d-a-í- ------------------------- On nesmí spát na nádraží. 0
Смемо ли сести? Mů--me--e---sad-t? M_____ s_ p_______ M-ž-m- s- p-s-d-t- ------------------ Můžeme se posadit? 0
Смемо ли добити јеловник? M-že-e-d-s-at -----n---ís--k? M_____ d_____ j______ l______ M-ž-m- d-s-a- j-d-l-í l-s-e-? ----------------------------- Můžeme dostat jídelní lístek? 0
Можемо ли платити одвојено? M--e-e z--lati- zv-áš-? M_____ z_______ z______ M-ž-m- z-p-a-i- z-l-š-? ----------------------- Můžeme zaplatit zvlášť? 0

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!