Рјечник

sr нешто смети   »   ad Хъущт (фитын)

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [тIокIищрэ пшIыкIущырэ]

73 [tIokIishhrje pshIykIushhyrje]

Хъущт (фитын)

Hushht (fityn)

Изаберите како желите да видите превод:   
српски адигхе Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? О ---ин--зе---н---- ---уг--? О м_____ з_____ ф__ у_______ О м-ш-н- з-п-э- ф-т у-ъ-г-а- ---------------------------- О машинэ зепфэн фит ухъугъа? 0
O --sh--je zep--en f-t --uga? O m_______ z______ f__ u_____ O m-s-i-j- z-p-j-n f-t u-u-a- ----------------------------- O mashinje zepfjen fit uhuga?
Смеш ли већ пити алкохол? О шъон кI-ач-э у-шъо--- фи- у-ъу-ъа? О ш___ к______ у_______ ф__ у_______ О ш-о- к-у-ч-э у-ш-о-э- ф-т у-ъ-г-а- ------------------------------------ О шъон кIуачIэ уешъонэу фит ухъугъа? 0
O-sh---k-----Ij-----ho---- f-t-u-u-a? O s___ k________ u________ f__ u_____ O s-o- k-u-c-I-e u-s-o-j-u f-t u-u-a- ------------------------------------- O shon kIuachIje ueshonjeu fit uhuga?
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? О---закъ---хэ-ъ-гум--и-----у-фи---хъуг--? О у_______ х_______ у_______ ф__ у_______ О у-з-к-о- х-г-э-у- у-к-ы-э- ф-т у-ъ-г-а- ----------------------------------------- О уизакъоу хэгъэгум уикIынэу фит ухъугъа? 0
O---zak-- -je-j--u------ynj-- -i-----g-? O u______ h________ u________ f__ u_____ O u-z-k-u h-e-j-g-m u-k-y-j-u f-t u-u-a- ---------------------------------------- O uizakou hjegjegum uikIynjeu fit uhuga?
смети фит----ъу-т ф__ / х____ ф-т / х-у-т ----------- фит / хъущт 0
fit / h-sh-t f__ / h_____ f-t / h-s-h- ------------ fit / hushht
Смемо ли овде пушити? М---ту-ын--ыще-ъ---ъ-щта? М__ т____ т______ х______ М-щ т-т-н т-щ-ш-о х-у-т-? ------------------------- Мыщ тутын тыщешъо хъущта? 0
M--hh--uty- -y-hhes-- hush--a? M____ t____ t________ h_______ M-s-h t-t-n t-s-h-s-o h-s-h-a- ------------------------------ Myshh tutyn tyshhesho hushhta?
Сме ли се овде пушити? Мы----тын-уще--о --ущ--? М__ т____ у_____ х______ М-щ т-т-н у-е-ъ- х-у-т-? ------------------------ Мыщ тутын ущешъо хъущта? 0
M-s-- tu-y- --h-esh---us-h--? M____ t____ u_______ h_______ M-s-h t-t-n u-h-e-h- h-s-h-a- ----------------------------- Myshh tutyn ushhesho hushhta?
Сме ли се платити кредитном картицом? Кре--- -арткIэ -п-I- ----х-у---? К_____ к______ ы____ п__ х______ К-е-и- к-р-к-э ы-к-э п-ы х-у-т-? -------------------------------- Кредит карткIэ ыпкIэ пты хъущта? 0
K--d-t-ka-t---- yp-I-e -t--h-shht-? K_____ k_______ y_____ p__ h_______ K-e-i- k-r-k-j- y-k-j- p-y h-s-h-a- ----------------------------------- Kredit kartkIje ypkIje pty hushhta?
Сме ли се платити чеком? Ч--кI---пк-э--т--х-ущта? Ч_____ ы____ п__ х______ Ч-к-I- ы-к-э п-ы х-у-т-? ------------------------ ЧеккIэ ыпкIэ пты хъущта? 0
Ch--k-je y--I-e -ty-h--h--a? C_______ y_____ p__ h_______ C-e-k-j- y-k-j- p-y h-s-h-a- ---------------------------- ChekkIje ypkIje pty hushhta?
Сме ли се платити само готовином? Ахъщэ-I-рыл-х-э ---дый-ар- --к-э -т--э---э-э---ыр? А____ I________ к_____ а__ ы____ п_____ з_________ А-ъ-э I-р-л-х-э к-о-ы- а-а ы-к-э п-ы-э- з-р-щ-т-р- -------------------------------------------------- Ахъщэ Iэрылъхьэ къодый ара ыпкIэ птынэу зэрэщытыр? 0
A---hj- -------'j- ko-y--a-a--p---e--tynjeu -je-jesh--t-r? A______ I_________ k____ a__ y_____ p______ z_____________ A-s-h-e I-e-y-h-j- k-d-j a-a y-k-j- p-y-j-u z-e-j-s-h-t-r- ---------------------------------------------------------- Ahshhje Ijerylh'je kodyj ara ypkIje ptynjeu zjerjeshhytyr?
Смем ли телефонирати? Т---фо-к----ы--о-къ-дыем- хъущ-а? Т_________ с____ к_______ х______ Т-л-ф-н-I- с-т-о к-о-ы-м- х-у-т-? --------------------------------- ТелефонкIэ сытео къодыемэ хъущта? 0
T----onkIje -yt-o-----em-------hta? T__________ s____ k_______ h_______ T-l-f-n-I-e s-t-o k-d-e-j- h-s-h-a- ----------------------------------- TelefonkIje syteo kodyemje hushhta?
Смем ли нешто питати? З----э- --къык---пч-э-къ--ыем- сл-э-I-щ-а? З______ с____________ к_______ с__________ З-г-р-м с-к-ы-I-у-ч-э к-о-ы-м- с-ъ-к-ы-т-? ------------------------------------------ Зыгорэм сыкъыкIэупчIэ къодыемэ слъэкIыщта? 0
Z-gorjem s-ky--j-u-chI-e-k-d--mje-sl-e--y-hh--? Z_______ s______________ k_______ s____________ Z-g-r-e- s-k-k-j-u-c-I-e k-d-e-j- s-j-k-y-h-t-? ----------------------------------------------- Zygorjem sykykIjeupchIje kodyemje sljekIyshhta?
Смем ли нешто рећи? Зы---э к---Iо к-о----э -ъ---а? З_____ к_____ к_______ х______ З-г-р- к-а-I- к-о-ы-м- х-у-т-? ------------------------------ Зыгорэ къасIо къодыемэ хъущта? 0
Z-gor-e--a-I- ko-yemje--u--h--? Z______ k____ k_______ h_______ Z-g-r-e k-s-o k-d-e-j- h-s-h-a- ------------------------------- Zygorje kasIo kodyemje hushhta?
Он не сме спавати у парку. Ар----у-ъфы------ркым -ы-ъ--- ф--эп. А_ (__________ п_____ щ______ ф_____ А- (-ъ-л-ф-г-) п-р-ы- щ-ч-ы-н ф-т-п- ------------------------------------ Ар (хъулъфыгъ) паркым щычъыен фитэп. 0
Ar -h--f--)-p------shhy-h--n-f-tjep. A_ (_______ p_____ s________ f______ A- (-u-f-g- p-r-y- s-h-c-y-n f-t-e-. ------------------------------------ Ar (hulfyg) parkym shhychyen fitjep.
Он не сме спавати у ауту. Ар (х-----ы-ъ)-м-ши-эм ---ыи--а--ф--э-. А_ (__________ м______ и________ ф_____ А- (-ъ-л-ф-г-) м-ш-н-м и-ъ-и-ь-н ф-т-п- --------------------------------------- Ар (хъулъфыгъ) машинэм ичъыихьан фитэп. 0
A- (h--f-g- mash--je---c-y--'an -it-e-. A_ (_______ m________ i________ f______ A- (-u-f-g- m-s-i-j-m i-h-i-'-n f-t-e-. --------------------------------------- Ar (hulfyg) mashinjem ichyih'an fitjep.
Он не сме спавати на железничкој станици. Ар--хъу--ф-гъ- -----л---щ--ъы------эп. А_ (__________ в_______ щ______ ф_____ А- (-ъ-л-ф-г-) в-к-а-ы- щ-ч-ы-н ф-т-п- -------------------------------------- Ар (хъулъфыгъ) вокзалым щычъыен фитэп. 0
Ar (h-l--g) v--zalym------hyen --tjep. A_ (_______ v_______ s________ f______ A- (-u-f-g- v-k-a-y- s-h-c-y-n f-t-e-. -------------------------------------- Ar (hulfyg) vokzalym shhychyen fitjep.
Смемо ли сести? ТытIы-мэ------а? Т_______ х______ Т-т-ы-м- х-у-т-? ---------------- ТытIысмэ хъущта? 0
T-t-y-------s-h-a? T________ h_______ T-t-y-m-e h-s-h-a- ------------------ TytIysmje hushhta?
Смемо ли добити јеловник? М-ню--т-х--лъ- -ъ-щт-? М____ т_______ х______ М-н-м т-х-п-ъ- х-у-т-? ---------------------- Менюм тыхаплъэ хъущта? 0
Me--u--tyh-p----h--h-t-? M_____ t_______ h_______ M-n-u- t-h-p-j- h-s-h-a- ------------------------ Menjum tyhaplje hushhta?
Можемо ли платити одвојено? Ш--------х-а--у--пк-э к--тт- х---та? Ш______________ ы____ к_____ х______ Ш-х-а---ъ-ь-ф-у ы-к-э к-э-т- х-у-т-? ------------------------------------ Шъхьаф-шъхьафэу ыпкIэ къэтты хъущта? 0
Shh'af-s-h-a--e---p---e kje----h---h-a? S_______________ y_____ k_____ h_______ S-h-a---h-'-f-e- y-k-j- k-e-t- h-s-h-a- --------------------------------------- Shh'af-shh'afjeu ypkIje kjetty hushhta?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + адигхе (1-100) МП3 адигхе (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!