Рјечник

sr нешто смети   »   he ‫מותר משהו ‬

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

‫73 [שבעים ושלוש]‬

73 [shiv'im w'shalosh]

‫מותר משהו ‬

mutar mashehu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? ‫כ-- מותר-ל- ל--ו- --כ-----‬ ‫___ מ___ ל_ ל____ ב________ ‫-ב- מ-ת- ל- ל-ה-ג ב-כ-נ-ת-‬ ---------------------------- ‫כבר מותר לך לנהוג במכונית?‬ 0
kv-r mut-r-le-h-/---- l-n-o---a-ekhon--? k___ m____ l_________ l_____ b__________ k-a- m-t-r l-k-a-l-k- l-n-o- b-m-k-o-i-? ---------------------------------------- kvar mutar lekha/lakh linhog bamekhonit?
Смеш ли већ пити алкохол? ‫כב----ת- -------ת א-כ---ל-‬ ‫___ מ___ ל_ ל____ א________ ‫-ב- מ-ת- ל- ל-ת-ת א-כ-ה-ל-‬ ---------------------------- ‫כבר מותר לך לשתות אלכוהול?‬ 0
k-ar-mu--r ------lakh l-sht-t a-koh--? k___ m____ l_________ l______ a_______ k-a- m-t-r l-k-a-l-k- l-s-t-t a-k-h-l- -------------------------------------- kvar mutar lekha/lakh lishtot alkohol?
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? ‫כ-ר מו-ר-לך-לנ-וע-ל-- ---ל-‬ ‫___ מ___ ל_ ל____ ל__ ל_____ ‫-ב- מ-ת- ל- ל-ס-ע ל-ד ל-ו-?- ----------------------------- ‫כבר מותר לך לנסוע לבד לחול?‬ 0
kvar---ta---ekha-l-----in--’a --v---le-u-? k___ m____ l_________ l______ l____ l_____ k-a- m-t-r l-k-a-l-k- l-n-o-a l-v-d l-x-l- ------------------------------------------ kvar mutar lekha/lakh linso’a levad lexul?
смети ‫---ר‬ ‫_____ ‫-ו-ר- ------ ‫מותר‬ 0
m-tar m____ m-t-r ----- mutar
Смемо ли овде пушити? ‫--ת--לנ- -ע-- -א--‬ ‫____ ל__ ל___ כ____ ‫-ו-ר ל-ו ל-ש- כ-ן-‬ -------------------- ‫מותר לנו לעשן כאן?‬ 0
mu--r--anu --'a-h---k---? m____ l___ l_______ k____ m-t-r l-n- l-'-s-e- k-'-? ------------------------- mutar lanu le'ashen ka'n?
Сме ли се овде пушити? ‫מ-תר-לעש- כאן?‬ ‫____ ל___ כ____ ‫-ו-ר ל-ש- כ-ן-‬ ---------------- ‫מותר לעשן כאן?‬ 0
m-tar ------en-k--n? m____ l_______ k____ m-t-r l-'-s-e- k-'-? -------------------- mutar le'ashen ka'n?
Сме ли се платити кредитном картицом? ‫-פ-- --ל--ב-ר---------?‬ ‫____ ל___ ב_____ א______ ‫-פ-ר ל-ל- ב-ר-י- א-ר-י-‬ ------------------------- ‫אפשר לשלם בכרטיס אשראי?‬ 0
e-s--r-l--ha--- ---ar-is-ash----? e_____ l_______ b_______ a_______ e-s-a- l-s-a-e- b-k-r-i- a-h-a-i- --------------------------------- efshar leshalem bekartis ashra'i?
Сме ли се платити чеком? ‫-פשר--ש-ם -צ’--‬ ‫____ ל___ ב_____ ‫-פ-ר ל-ל- ב-’-?- ----------------- ‫אפשר לשלם בצ’ק?‬ 0
ef-h-r-le---lem b--h-q? e_____ l_______ b______ e-s-a- l-s-a-e- b-c-e-? ----------------------- efshar leshalem b'cheq?
Сме ли се платити само готовином? ‫מות- ל-ל--ב-זומ- בל--?‬ ‫____ ל___ ב_____ ב_____ ‫-ו-ר ל-ל- ב-ז-מ- ב-ב-?- ------------------------ ‫מותר לשלם במזומן בלבד?‬ 0
mut------hal-- bi--u------l-a-? m____ l_______ b_______ b______ m-t-r l-s-a-e- b-m-u-a- b-l-a-? ------------------------------- mutar leshalem bimzuman bilvad?
Смем ли телефонирати? ‫מ--- ל- ל--פן-‬ ‫____ ל_ ל______ ‫-ו-ר ל- ל-ל-ן-‬ ---------------- ‫מותר לי לטלפן?‬ 0
mu--r li-le-a--en? m____ l_ l________ m-t-r l- l-t-l-e-? ------------------ mutar li letalpen?
Смем ли нешто питати? ‫-פשר ל---- --ה--‬ ‫____ ל____ מ_____ ‫-פ-ר ל-א-ל מ-ה-?- ------------------ ‫אפשר לשאול משהו?‬ 0
efs--r--i----l--as--hu? e_____ l______ m_______ e-s-a- l-s-'-l m-s-e-u- ----------------------- efshar lish'ol mashehu?
Смем ли нешто рећи? ‫אפ---ל-----שה--‬ ‫____ ל___ מ_____ ‫-פ-ר ל-מ- מ-ה-?- ----------------- ‫אפשר לומר משהו?‬ 0
e---ar -o-a--m---eh-? e_____ l____ m_______ e-s-a- l-m-r m-s-e-u- --------------------- efshar lomar mashehu?
Он не сме спавати у парку. ‫--ו---- ל-----בפ--ק-‬ ‫____ ל_ ל____ ב______ ‫-ס-ר ל- ל-ש-ן ב-א-ק-‬ ---------------------- ‫אסור לו לישון בפארק.‬ 0
asur lo --s-o--b-pa'r-. a___ l_ l_____ b_______ a-u- l- l-s-o- b-p-'-q- ----------------------- asur lo lishon bapa'rq.
Он не сме спавати у ауту. ‫---ר ---ל--ו- ב-כ-נ--.‬ ‫____ ל_ ל____ ב________ ‫-ס-ר ל- ל-ש-ן ב-כ-נ-ת-‬ ------------------------ ‫אסור לו לישון במכונית.‬ 0
a----lo l-sho- --me-h--it. a___ l_ l_____ b__________ a-u- l- l-s-o- b-m-k-o-i-. -------------------------- asur lo lishon bamekhonit.
Он не сме спавати на железничкој станици. ‫-ס-ר ----------תחנ- ה-כ-ת.‬ ‫____ ל_ ל____ ב____ ה______ ‫-ס-ר ל- ל-ש-ן ב-ח-ת ה-כ-ת-‬ ---------------------------- ‫אסור לו לישון בתחנת הרכבת.‬ 0
a--- lo---sh-n-be----na- ---ake-et. a___ l_ l_____ b________ h_________ a-u- l- l-s-o- b-t-x-n-t h-r-k-v-t- ----------------------------------- asur lo lishon betaxanat harakevet.
Смемо ли сести? ‫-נ--ו--כול---לש---‬ ‫_____ י_____ ל_____ ‫-נ-נ- י-ו-י- ל-ב-?- -------------------- ‫אנחנו יכולים לשבת?‬ 0
an-x-- y'k-olim l----v--? a_____ y_______ l________ a-a-n- y-k-o-i- l-s-e-e-? ------------------------- anaxnu y'kholim lashevet?
Смемо ли добити јеловник? ‫א-ש----ב--את -תפר---‬ ‫____ ל___ א_ ה_______ ‫-פ-ר ל-ב- א- ה-פ-י-?- ---------------------- ‫אפשר לקבל את התפריט?‬ 0
ef--a- le----l------t-fri-? e_____ l______ e_ h________ e-s-a- l-q-b-l e- h-t-f-i-? --------------------------- efshar leqabel et hatafrit?
Можемо ли платити одвојено? ‫-פש- לשל--בנ--ד-‬ ‫____ ל___ ב______ ‫-פ-ר ל-ל- ב-פ-ד-‬ ------------------ ‫אפשר לשלם בנפרד?‬ 0
e--h---l-s---em -eni-r--? e_____ l_______ b________ e-s-a- l-s-a-e- b-n-f-a-? ------------------------- efshar leshalem benifrad?

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!