Рјечник

sr нешто смети   »   be штосьці магчы

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [семдзесят тры]

73 [semdzesyat try]

штосьці магчы

[shtos’tsі magchy]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски белоруски Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? Т-б- --- можн---і---ац--а-тама-----? Табе ўжо можна кіраваць аўтамабілем? Т-б- ў-о м-ж-а к-р-в-ц- а-т-м-б-л-м- ------------------------------------ Табе ўжо можна кіраваць аўтамабілем? 0
T-b------ -------k-ra-a--’ a-t-ma---e-? Tabe uzho mozhna kіravats’ autamabіlem? T-b- u-h- m-z-n- k-r-v-t-’ a-t-m-b-l-m- --------------------------------------- Tabe uzho mozhna kіravats’ autamabіlem?
Смеш ли већ пити алкохол? Т-б---ж---о-----і-ь-а-к--о-ь-ыя напо-? Табе ўжо можна піць алкагольныя напоі? Т-б- ў-о м-ж-а п-ц- а-к-г-л-н-я н-п-і- -------------------------------------- Табе ўжо можна піць алкагольныя напоі? 0
Ta-e --ho --zh-a-p-t-- alkag-l-n--- na-oі? Tabe uzho mozhna pіts’ alkagol’nyya napoі? T-b- u-h- m-z-n- p-t-’ a-k-g-l-n-y- n-p-і- ------------------------------------------ Tabe uzho mozhna pіts’ alkagol’nyya napoі?
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? Т--е -ж---о--а --наму ез-з-ц- з----ж-? Табе ўжо можна аднаму ездзіць за мяжу? Т-б- ў-о м-ж-а а-н-м- е-д-і-ь з- м-ж-? -------------------------------------- Табе ўжо можна аднаму ездзіць за мяжу? 0
Tabe u-ho moz--a a---m------z--s’ za --azhu? Tabe uzho mozhna adnamu yezdzіts’ za myazhu? T-b- u-h- m-z-n- a-n-m- y-z-z-t-’ z- m-a-h-? -------------------------------------------- Tabe uzho mozhna adnamu yezdzіts’ za myazhu?
смети маг-ы магчы м-г-ы ----- магчы 0
magchy magchy m-g-h- ------ magchy
Смемо ли овде пушити? Нам-м---- -ут -ур--ь? Нам можна тут курыць? Н-м м-ж-а т-т к-р-ц-? --------------------- Нам можна тут курыць? 0
N-- -o--n- tu- ku-----? Nam mozhna tut kuryts’? N-m m-z-n- t-t k-r-t-’- ----------------------- Nam mozhna tut kuryts’?
Сме ли се овде пушити? Ту--можн--к-ры--? Тут можна курыць? Т-т м-ж-а к-р-ц-? ----------------- Тут можна курыць? 0
T-- --z--a --r-t-’? Tut mozhna kuryts’? T-t m-z-n- k-r-t-’- ------------------- Tut mozhna kuryts’?
Сме ли се платити кредитном картицом? М--н- з--лаці-- -рэдыт--й -----й? Можна заплаціць крэдытнай картай? М-ж-а з-п-а-і-ь к-э-ы-н-й к-р-а-? --------------------------------- Можна заплаціць крэдытнай картай? 0
M----a -a-l-tsіts- kre-y-na- kartay? Mozhna zaplatsіts’ kredytnay kartay? M-z-n- z-p-a-s-t-’ k-e-y-n-y k-r-a-? ------------------------------------ Mozhna zaplatsіts’ kredytnay kartay?
Сме ли се платити чеком? Мо-н--за-л-ці-ь чэ-а-? Можна заплаціць чэкам? М-ж-а з-п-а-і-ь ч-к-м- ---------------------- Можна заплаціць чэкам? 0
Mo---a zaplat--t-’--hek-m? Mozhna zaplatsіts’ chekam? M-z-n- z-p-a-s-t-’ c-e-a-? -------------------------- Mozhna zaplatsіts’ chekam?
Сме ли се платити само готовином? Мо-------лац------л-к- га-о--а-? Можна заплаціць толькі гатоўкай? М-ж-а з-п-а-і-ь т-л-к- г-т-ў-а-? -------------------------------- Можна заплаціць толькі гатоўкай? 0
M-z-n----pla-s-t-’ -ol-kі---t-----? Mozhna zaplatsіts’ tol’kі gatoukay? M-z-n- z-p-a-s-t-’ t-l-k- g-t-u-a-? ----------------------------------- Mozhna zaplatsіts’ tol’kі gatoukay?
Смем ли телефонирати? М---а--- ----з----эл--а-ую? Можна, я зараз патэлефаную? М-ж-а- я з-р-з п-т-л-ф-н-ю- --------------------------- Можна, я зараз патэлефаную? 0
M--hn---ya-----z-pat-l-fan-yu? Mozhna, ya zaraz patelefanuyu? M-z-n-, y- z-r-z p-t-l-f-n-y-? ------------------------------ Mozhna, ya zaraz patelefanuyu?
Смем ли нешто питати? Мо---- - -ешт---а----ю-я? Можна, я нешта запытаюся? М-ж-а- я н-ш-а з-п-т-ю-я- ------------------------- Можна, я нешта запытаюся? 0
M-z--a--y----sh-a -ap---yusy-? Mozhna, ya neshta zapytayusya? M-z-n-, y- n-s-t- z-p-t-y-s-a- ------------------------------ Mozhna, ya neshta zapytayusya?
Смем ли нешто рећи? М-ж--,-я ---т---каж-? Можна, я нешта скажу? М-ж-а- я н-ш-а с-а-у- --------------------- Можна, я нешта скажу? 0
Mozh-a,--a-nesh-a-s--zhu? Mozhna, ya neshta skazhu? M-z-n-, y- n-s-t- s-a-h-? ------------------------- Mozhna, ya neshta skazhu?
Он не сме спавати у парку. Ям--н-льг--спа-ь ---ар-у. Яму нельга спаць у парку. Я-у н-л-г- с-а-ь у п-р-у- ------------------------- Яму нельга спаць у парку. 0
Y--u n-l’-- s-a--- - -a-k-. Yamu nel’ga spats’ u parku. Y-m- n-l-g- s-a-s- u p-r-u- --------------------------- Yamu nel’ga spats’ u parku.
Он не сме спавати у ауту. Я---нел----с---- у а-тама-ілі. Яму нельга спаць у аўтамабілі. Я-у н-л-г- с-а-ь у а-т-м-б-л-. ------------------------------ Яму нельга спаць у аўтамабілі. 0
Ya-- ne---- ---t-- --a--ama-і-і. Yamu nel’ga spats’ u autamabіlі. Y-m- n-l-g- s-a-s- u a-t-m-b-l-. -------------------------------- Yamu nel’ga spats’ u autamabіlі.
Он не сме спавати на железничкој станици. Ям- -е--г---паць-на в----л-. Яму нельга спаць на вакзале. Я-у н-л-г- с-а-ь н- в-к-а-е- ---------------------------- Яму нельга спаць на вакзале. 0
Y-mu--el-ga -p-ts’--a-v----le. Yamu nel’ga spats’ na vakzale. Y-m- n-l-g- s-a-s- n- v-k-a-e- ------------------------------ Yamu nel’ga spats’ na vakzale.
Смемо ли сести? Нам---жн- т-т--есц-? Нам можна тут сесці? Н-м м-ж-а т-т с-с-і- -------------------- Нам можна тут сесці? 0
N-m--o-hna --- -e----? Nam mozhna tut sestsі? N-m m-z-n- t-t s-s-s-? ---------------------- Nam mozhna tut sestsі?
Смемо ли добити јеловник? М--м-жам а-ры--ць мен-? Мы можам атрымаць меню? М- м-ж-м а-р-м-ц- м-н-? ----------------------- Мы можам атрымаць меню? 0
M- mozha- atr-m-------n--? My mozham atrymats’ menyu? M- m-z-a- a-r-m-t-’ m-n-u- -------------------------- My mozham atrymats’ menyu?
Можемо ли платити одвојено? Мы -о-ам -ап----ц- паас---у? Мы можам заплаціць паасобку? М- м-ж-м з-п-а-і-ь п-а-о-к-? ---------------------------- Мы можам заплаціць паасобку? 0
M- --z-a--zap-a---ts’----s-bku? My mozham zaplatsіts’ paasobku? M- m-z-a- z-p-a-s-t-’ p-a-o-k-? ------------------------------- My mozham zaplatsіts’ paasobku?

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!