Рјечник

sr нешто смети   »   sv få något

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [sjuttiotre]

få något

Изаберите како желите да видите превод:   
српски шведски Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? Få--d--red-n----a bi-? Får du redan köra bil? F-r d- r-d-n k-r- b-l- ---------------------- Får du redan köra bil? 0
Смеш ли већ пити алкохол? F-r-----ed-n-dr--k- --koho-? Får du redan dricka alkohol? F-r d- r-d-n d-i-k- a-k-h-l- ---------------------------- Får du redan dricka alkohol? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? F---du ----n -k- ens---utom---ds? Får du redan åka ensam utomlands? F-r d- r-d-n å-a e-s-m u-o-l-n-s- --------------------------------- Får du redan åka ensam utomlands? 0
смети f- få f- -- få 0
Смемо ли овде пушити? F-r ---röka-här? Får vi röka här? F-r v- r-k- h-r- ---------------- Får vi röka här? 0
Сме ли се овде пушити? F-r --- -öka----? Får man röka här? F-r m-n r-k- h-r- ----------------- Får man röka här? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? F-r---- --t--a--ed-kontok-rt? Får man betala med kontokort? F-r m-n b-t-l- m-d k-n-o-o-t- ----------------------------- Får man betala med kontokort? 0
Сме ли се платити чеком? Få- man--e-a---me--c-e--? Får man betala med check? F-r m-n b-t-l- m-d c-e-k- ------------------------- Får man betala med check? 0
Сме ли се платити само готовином? Får m-n--ara --tal- k--t--t? Får man bara betala kontant? F-r m-n b-r- b-t-l- k-n-a-t- ---------------------------- Får man bara betala kontant? 0
Смем ли телефонирати? Ka--jag få r-----hä-? Kan jag få ringa här? K-n j-g f- r-n-a h-r- --------------------- Kan jag få ringa här? 0
Смем ли нешто питати? F---ja- -ara--rå----m n---t? Får jag bara fråga om något? F-r j-g b-r- f-å-a o- n-g-t- ---------------------------- Får jag bara fråga om något? 0
Смем ли нешто рећи? F------ b-r-----a -å--t? Får jag bara säga något? F-r j-g b-r- s-g- n-g-t- ------------------------ Får jag bara säga något? 0
Он не сме спавати у парку. H---f---i-----ov--i--a---n. Han får inte sova i parken. H-n f-r i-t- s-v- i p-r-e-. --------------------------- Han får inte sova i parken. 0
Он не сме спавати у ауту. Han --- -nte-s-v- i--i---. Han får inte sova i bilen. H-n f-r i-t- s-v- i b-l-n- -------------------------- Han får inte sova i bilen. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. Ha--får---t- -ova på -t--ion--. Han får inte sova på stationen. H-n f-r i-t- s-v- p- s-a-i-n-n- ------------------------------- Han får inte sova på stationen. 0
Смемо ли сести? F-r--i--a pla-s? Får vi ta plats? F-r v- t- p-a-s- ---------------- Får vi ta plats? 0
Смемо ли добити јеловник? Kan-v- få--e--n? Kan vi få menyn? K-n v- f- m-n-n- ---------------- Kan vi få menyn? 0
Можемо ли платити одвојено? Får----betal- va- fö- -ig? Får vi betala var för sig? F-r v- b-t-l- v-r f-r s-g- -------------------------- Får vi betala var för sig? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!