Рјечник

sr нешто смети   »   pl móc coś / wolno (mieć pozwolenie)

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [siedemdziesiąt trzy]

móc coś / wolno (mieć pozwolenie)

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? W-l-o--- j-ż ---dzi- --m--hode-? W____ c_ j__ j______ s__________ W-l-o c- j-ż j-ź-z-ć s-m-c-o-e-? -------------------------------- Wolno ci już jeździć samochodem? 0
Смеш ли већ пити алкохол? Wo--o--i ju- --ć al--h--? W____ c_ j__ p__ a_______ W-l-o c- j-ż p-ć a-k-h-l- ------------------------- Wolno ci już pić alkohol? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? W-----c---u- sa-e-u-/--a-ej---chać-za gr--icę? W____ c_ j__ s_____ / s____ j_____ z_ g_______ W-l-o c- j-ż s-m-m- / s-m-j j-c-a- z- g-a-i-ę- ---------------------------------------------- Wolno ci już samemu / samej jechać za granicę? 0
смети moż----w--n- ----- p---olenie) m_____ w____ (____ p__________ m-ż-a- w-l-o (-i-ć p-z-o-e-i-) ------------------------------ można, wolno (mieć pozwolenie) 0
Смемо ли овде пушити? W------a---u-pa-i-? W____ n__ t_ p_____ W-l-o n-m t- p-l-ć- ------------------- Wolno nam tu palić? 0
Сме ли се овде пушити? W-l-- tu ---i-? W____ t_ p_____ W-l-o t- p-l-ć- --------------- Wolno tu palić? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? (C-y--M------ł-c-ć-k--tą k---y--wą? --------płacić-k-r-ą kr--y-ow-? (____ M____ p_____ k____ k_________ / W____ p_____ k____ k_________ (-z-) M-ż-a p-a-i- k-r-ą k-e-y-o-ą- / W-l-o p-a-i- k-r-ą k-e-y-o-ą- ------------------------------------------------------------------- (Czy) Można płacić kartą kredytową? / Wolno płacić kartą kredytową? 0
Сме ли се платити чеком? (-zy--M-żn- --pł--i--cz---e-- - --lno--ła-ić czeki-m? (____ M____ z_______ c_______ / W____ p_____ c_______ (-z-) M-ż-a z-p-a-i- c-e-i-m- / W-l-o p-a-i- c-e-i-m- ----------------------------------------------------- (Czy) Można zapłacić czekiem? / Wolno płacić czekiem? 0
Сме ли се платити само готовином? (Cz---Moż-a---ac-ć t--k- -o--wk-? /--o--o pła-ić ty--- gotó---? (____ M____ p_____ t____ g_______ / W____ p_____ t____ g_______ (-z-) M-ż-a p-a-i- t-l-o g-t-w-ą- / W-l-o p-a-i- t-l-o g-t-w-ą- --------------------------------------------------------------- (Czy) Można płacić tylko gotówką? / Wolno płacić tylko gotówką? 0
Смем ли телефонирати? (Czy----g- za-zwo---? (____ M___ z_________ (-z-) M-g- z-d-w-n-ć- --------------------- (Czy) Mogę zadzwonić? 0
Смем ли нешто питати? (-z-- M--ę-o c-- z-p---ć? (____ M___ o c__ z_______ (-z-) M-g- o c-ś z-p-t-ć- ------------------------- (Czy) Mogę o coś zapytać? 0
Смем ли нешто рећи? (C-y)--og- c---p-wi-d----? (____ M___ c__ p__________ (-z-) M-g- c-ś p-w-e-z-e-? -------------------------- (Czy) Mogę coś powiedzieć? 0
Он не сме спавати у парку. O----e--o---s-a- w park-. O_ n__ m___ s___ w p_____ O- n-e m-ż- s-a- w p-r-u- ------------------------- On nie może spać w parku. 0
Он не сме спавати у ауту. On-ni--mo-e s-a--w s--ochod---. O_ n__ m___ s___ w s___________ O- n-e m-ż- s-a- w s-m-c-o-z-e- ------------------------------- On nie może spać w samochodzie. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. O- ni---o-- -pa-----------. O_ n__ m___ s___ n_ d______ O- n-e m-ż- s-a- n- d-o-c-. --------------------------- On nie może spać na dworcu. 0
Смемо ли сести? (---) M-ż--- ----ś-? (____ M_____ u______ (-z-) M-ż-m- u-i-ś-? -------------------- (Czy) Możemy usiąść? 0
Смемо ли добити јеловник? (--y)--ożemy-do-t-ć kartę -ań? (____ M_____ d_____ k____ d___ (-z-) M-ż-m- d-s-a- k-r-ę d-ń- ------------------------------ (Czy) Możemy dostać kartę dań? 0
Можемо ли платити одвојено? (Czy--Moż-my --p-a--- o-obno? (____ M_____ z_______ o______ (-z-) M-ż-m- z-p-a-i- o-o-n-? ----------------------------- (Czy) Możemy zapłacić osobno? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + пољски (1-100) МП3 пољски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!