Рјечник

sr нешто смети   »   pl móc coś / wolno (mieć pozwolenie)

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [siedemdziesiąt trzy]

móc coś / wolno (mieć pozwolenie)

Изаберите како желите да видите превод:   
српски пољски Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? W-l----- już j-źdz---s-mo-h-d-m? Wolno ci już jeździć samochodem? W-l-o c- j-ż j-ź-z-ć s-m-c-o-e-? -------------------------------- Wolno ci już jeździć samochodem? 0
Смеш ли већ пити алкохол? W--no-c---uż -ić ----h-l? Wolno ci już pić alkohol? W-l-o c- j-ż p-ć a-k-h-l- ------------------------- Wolno ci już pić alkohol? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? W--no ci --- sa------ --mej-----a- -- -ra-i--? Wolno ci już samemu / samej jechać za granicę? W-l-o c- j-ż s-m-m- / s-m-j j-c-a- z- g-a-i-ę- ---------------------------------------------- Wolno ci już samemu / samej jechać za granicę? 0
смети mo-n---wo-no -mieć-po-wo--n--) można, wolno (mieć pozwolenie) m-ż-a- w-l-o (-i-ć p-z-o-e-i-) ------------------------------ można, wolno (mieć pozwolenie) 0
Смемо ли овде пушити? Wol-- ----t----lić? Wolno nam tu palić? W-l-o n-m t- p-l-ć- ------------------- Wolno nam tu palić? 0
Сме ли се овде пушити? Wo--- -u p----? Wolno tu palić? W-l-o t- p-l-ć- --------------- Wolno tu palić? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? (---- ----a pł-c-ć-k---ą-k--dyt-----/ W---o ---c-ć-k-rtą -----t--ą? (Czy) Można płacić kartą kredytową? / Wolno płacić kartą kredytową? (-z-) M-ż-a p-a-i- k-r-ą k-e-y-o-ą- / W-l-o p-a-i- k-r-ą k-e-y-o-ą- ------------------------------------------------------------------- (Czy) Można płacić kartą kredytową? / Wolno płacić kartą kredytową? 0
Сме ли се платити чеком? (-zy- ---na-------ić --ek-e-----W--no--ł-ci--cze-i-m? (Czy) Można zapłacić czekiem? / Wolno płacić czekiem? (-z-) M-ż-a z-p-a-i- c-e-i-m- / W-l-o p-a-i- c-e-i-m- ----------------------------------------------------- (Czy) Można zapłacić czekiem? / Wolno płacić czekiem? 0
Сме ли се платити само готовином? (C--)--o-n----ac----yl-o g-t-w--? - W---o -ł-----t-lk- g-t-w--? (Czy) Można płacić tylko gotówką? / Wolno płacić tylko gotówką? (-z-) M-ż-a p-a-i- t-l-o g-t-w-ą- / W-l-o p-a-i- t-l-o g-t-w-ą- --------------------------------------------------------------- (Czy) Można płacić tylko gotówką? / Wolno płacić tylko gotówką? 0
Смем ли телефонирати? (C------gę --dzw--ić? (Czy) Mogę zadzwonić? (-z-) M-g- z-d-w-n-ć- --------------------- (Czy) Mogę zadzwonić? 0
Смем ли нешто питати? (C--) -------co-----y---? (Czy) Mogę o coś zapytać? (-z-) M-g- o c-ś z-p-t-ć- ------------------------- (Czy) Mogę o coś zapytać? 0
Смем ли нешто рећи? (C--- Mo-ę-coś powi----e-? (Czy) Mogę coś powiedzieć? (-z-) M-g- c-ś p-w-e-z-e-? -------------------------- (Czy) Mogę coś powiedzieć? 0
Он не сме спавати у парку. On n-e--oż----a- w ----u. On nie może spać w parku. O- n-e m-ż- s-a- w p-r-u- ------------------------- On nie może spać w parku. 0
Он не сме спавати у ауту. O- ni- -o----p-ć - sam--ho----. On nie może spać w samochodzie. O- n-e m-ż- s-a- w s-m-c-o-z-e- ------------------------------- On nie może spać w samochodzie. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. On-nie-m-------- n- dw--c-. On nie może spać na dworcu. O- n-e m-ż- s-a- n- d-o-c-. --------------------------- On nie może spać na dworcu. 0
Смемо ли сести? (Czy) Możemy ----ść? (Czy) Możemy usiąść? (-z-) M-ż-m- u-i-ś-? -------------------- (Czy) Możemy usiąść? 0
Смемо ли добити јеловник? (Czy)--ożemy d--t-- k--t- -ań? (Czy) Możemy dostać kartę dań? (-z-) M-ż-m- d-s-a- k-r-ę d-ń- ------------------------------ (Czy) Możemy dostać kartę dań? 0
Можемо ли платити одвојено? (--y)-Mo---- -a-łac-ć --o-no? (Czy) Możemy zapłacić osobno? (-z-) M-ż-m- z-p-a-i- o-o-n-? ----------------------------- (Czy) Możemy zapłacić osobno? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!