Рјечник

sr нешто смети   »   da måtte noget

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [treoghalvfjerds]

måtte noget

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? M- -u a--er-d- kø----i-? Må du allerede køre bil? M- d- a-l-r-d- k-r- b-l- ------------------------ Må du allerede køre bil? 0
Смеш ли већ пити алкохол? M- ---a-l--ede dr-kke--l-----? Må du allerede drikke alkohol? M- d- a-l-r-d- d-i-k- a-k-h-l- ------------------------------ Må du allerede drikke alkohol? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? Må-----lle-ed----ge ale-e til --l-n---? Må du allerede tage alene til udlandet? M- d- a-l-r-d- t-g- a-e-e t-l u-l-n-e-? --------------------------------------- Må du allerede tage alene til udlandet? 0
смети m-tte måtte m-t-e ----- måtte 0
Смемо ли овде пушити? M- -i --ge-he-? Må vi ryge her? M- v- r-g- h-r- --------------- Må vi ryge her? 0
Сме ли се овде пушити? M---a- -yge he-? Må man ryge her? M- m-n r-g- h-r- ---------------- Må man ryge her? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? Må-m------a-- -ed--r-ditko--? Må man betale med kreditkort? M- m-n b-t-l- m-d k-e-i-k-r-? ----------------------------- Må man betale med kreditkort? 0
Сме ли се платити чеком? M- m-n b-ta----e--c-e--? Må man betale med check? M- m-n b-t-l- m-d c-e-k- ------------------------ Må man betale med check? 0
Сме ли се платити само готовином? M--man -u--beta-- kon----? Må man kun betale kontant? M- m-n k-n b-t-l- k-n-a-t- -------------------------- Må man kun betale kontant? 0
Смем ли телефонирати? Må---g ---e -i--e-til n-gen? Må jeg lige ringe til nogen? M- j-g l-g- r-n-e t-l n-g-n- ---------------------------- Må jeg lige ringe til nogen? 0
Смем ли нешто питати? M---eg ---- spørg- om n-ge-? Må jeg lige spørge om noget? M- j-g l-g- s-ø-g- o- n-g-t- ---------------------------- Må jeg lige spørge om noget? 0
Смем ли нешто рећи? M--j---l-ge si-- -og-t? Må jeg lige sige noget? M- j-g l-g- s-g- n-g-t- ----------------------- Må jeg lige sige noget? 0
Он не сме спавати у парку. H---må i--- s-v--- pa-ke-. Han må ikke sove i parken. H-n m- i-k- s-v- i p-r-e-. -------------------------- Han må ikke sove i parken. 0
Он не сме спавати у ауту. Han -å i--- --ve-i -----. Han må ikke sove i bilen. H-n m- i-k- s-v- i b-l-n- ------------------------- Han må ikke sove i bilen. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. Han--å-------o----å s-a--o--n. Han må ikke sove på stationen. H-n m- i-k- s-v- p- s-a-i-n-n- ------------------------------ Han må ikke sove på stationen. 0
Смемо ли сести? M---- s--t- -s -ed? Må vi sætte os ned? M- v- s-t-e o- n-d- ------------------- Må vi sætte os ned? 0
Смемо ли добити јеловник? M- v- få--pi---or---? Må vi få spisekortet? M- v- f- s-i-e-o-t-t- --------------------- Må vi få spisekortet? 0
Можемо ли платити одвојено? M--vi---t-l--hv-r-fo- s--? Må vi betale hver for sig? M- v- b-t-l- h-e- f-r s-g- -------------------------- Må vi betale hver for sig? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!