Рјечник

sr нешто смети   »   hy թույլատրել, կարելի է

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [յոթանասուներեք]

73 [yot’anasunerek’]

թույլատրել, կարելի է

[t’uylatrel, kareli e]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски јерменски Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? Քե- ---ե- թ--յ-ատր-ո--մ է --քեն- վ-ր--: Ք__ ա____ թ____________ է մ_____ վ_____ Ք-զ ա-դ-ն թ-ւ-լ-տ-վ-ւ-մ է մ-ք-ն- վ-ր-լ- --------------------------------------- Քեզ արդեն թույլատրվու՞մ է մեքենա վարել: 0
K---z----e- -’-ylat--u՞m---me--yena----el K____ a____ t___________ e m_______ v____ K-y-z a-d-n t-u-l-t-v-՞- e m-k-y-n- v-r-l ----------------------------------------- K’yez arden t’uylatrvu՞m e mek’yena varel
Смеш ли већ пити алкохол? Ք-զ -ր-ե----ւ-լ-տ-վ-ւ-- է -լկոհ-լ-խ-ել: Ք__ ա____ թ____________ է ա______ խ____ Ք-զ ա-դ-ն թ-ւ-լ-տ-վ-ւ-մ է ա-կ-հ-լ խ-ե-: --------------------------------------- Քեզ արդեն թույլատրվու՞մ է ալկոհոլ խմել: 0
K’y---a---n -’-ylatrvu-m-e a-kohol k-m-l K____ a____ t___________ e a______ k____ K-y-z a-d-n t-u-l-t-v-՞- e a-k-h-l k-m-l ---------------------------------------- K’yez arden t’uylatrvu՞m e alkohol khmel
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? Քեզ-արդե----ւյ--տ--ու-մ-է մե-ա- -ր-----մ-- --ա-: Ք__ ա____ թ____________ է մ____ ա_________ գ____ Ք-զ ա-դ-ն թ-ւ-լ-տ-վ-ւ-մ է մ-ն-կ ա-տ-ս-հ-ա- գ-ա-: ------------------------------------------------ Քեզ արդեն թույլատրվու՞մ է մենակ արտասահման գնալ: 0
K--e--a---n t-uy---rv-՞--- -enak --t--ahm-n -n-l K____ a____ t___________ e m____ a_________ g___ K-y-z a-d-n t-u-l-t-v-՞- e m-n-k a-t-s-h-a- g-a- ------------------------------------------------ K’yez arden t’uylatrvu՞m e menak artasahman gnal
смети թո-յ---րե-, ---ե-- է թ__________ կ_____ է թ-ւ-լ-տ-ե-, կ-ր-լ- է -------------------- թույլատրել, կարելի է 0
t-u---t--l- -areli-e t__________ k_____ e t-u-l-t-e-, k-r-l- e -------------------- t’uylatrel, kareli e
Смемо ли овде пушити? Կարո՞- ե---այ--եղ --ե-: Կ_____ ե__ ա_____ ծ____ Կ-ր-՞- ե-ք ա-ս-ե- ծ-ե-: ----------------------- Կարո՞ղ ենք այստեղ ծխել: 0
K--o՞---y--k’ a--t-gh-tskh-l K______ y____ a______ t_____ K-r-՞-h y-n-’ a-s-e-h t-k-e- ---------------------------- Karo՞gh yenk’ aystegh tskhel
Сме ли се овде пушити? Կ---լի- - այս-ե--ծխե-: Կ______ է ա_____ ծ____ Կ-ր-լ-՞ է ա-ս-ե- ծ-ե-: ---------------------- Կարելի՞ է այստեղ ծխել: 0
Kare--- e --s--g- ts--el K______ e a______ t_____ K-r-l-՞ e a-s-e-h t-k-e- ------------------------ Kareli՞ e aystegh tskhel
Сме ли се платити кредитном картицом? Կա-ե-ի՞-է--ա-կ-յին --րտով վճ-րել: Կ______ է վ_______ ք_____ վ______ Կ-ր-լ-՞ է վ-ր-ա-ի- ք-ր-ո- վ-ա-ե-: --------------------------------- Կարելի՞ է վարկային քարտով վճարել: 0
K---li- --va-k-yin-k’a---- -ch-rel K______ e v_______ k______ v______ K-r-l-՞ e v-r-a-i- k-a-t-v v-h-r-l ---------------------------------- Kareli՞ e varkayin k’artov vcharel
Сме ли се платити чеком? Կ-ր-լի- է --կ-ր-- վճ-րե-: Կ______ է չ______ վ______ Կ-ր-լ-՞ է չ-կ-ր-վ վ-ա-ե-: ------------------------- Կարելի՞ է չեկերով վճարել: 0
K-r-li՞ - ch--e-e--v-vch-rel K______ e c_________ v______ K-r-l-՞ e c-’-e-e-o- v-h-r-l ---------------------------- Kareli՞ e ch’yekerov vcharel
Сме ли се платити само готовином? Կա-ելի- --միա-ն-կա-խիկ վ-ա-ել: Կ______ է մ____ կ_____ վ______ Կ-ր-լ-՞ է մ-ա-ն կ-ն-ի- վ-ա-ե-: ------------------------------ Կարելի՞ է միայն կանխիկ վճարել: 0
Ka--l-- e ---yn k--kh-k v-ha--l K______ e m____ k______ v______ K-r-l-՞ e m-a-n k-n-h-k v-h-r-l ------------------------------- Kareli՞ e miayn kankhik vcharel
Смем ли телефонирати? Կա---ի--- զ-ն-----ել: Կ______ է զ__________ Կ-ր-լ-՞ է զ-ն-ա-ա-ե-: --------------------- Կարելի՞ է զանգահարել: 0
Kareli--- z------rel K______ e z_________ K-r-l-՞ e z-n-a-a-e- -------------------- Kareli՞ e zangaharel
Смем ли нешто питати? Կար--ի------չ որ--ա---ա-ց---: Կ______ է ի__ ո_ բ__ հ_______ Կ-ր-լ-՞ է ի-չ ո- բ-ն հ-ր-ն-լ- ----------------------------- Կարելի՞ է ինչ որ բան հարցնել: 0
Ka--l-- --i-ch’ vor-ba--h-r---n-l K______ e i____ v__ b__ h________ K-r-l-՞ e i-c-’ v-r b-n h-r-s-n-l --------------------------------- Kareli՞ e inch’ vor ban harts’nel
Смем ли нешто рећи? Կար--ի- է--նչ------ն-աս--: Կ______ է ի__ ո_ բ__ ա____ Կ-ր-լ-՞ է ի-չ ո- բ-ն ա-ե-: -------------------------- Կարելի՞ է ինչ որ բան ասել: 0
Kar--i՞-e----h’ v-r-b----s-l K______ e i____ v__ b__ a___ K-r-l-՞ e i-c-’ v-r b-n a-e- ---------------------------- Kareli՞ e inch’ vor ban asel
Он не сме спавати у парку. Ն-ա---ի -ա--լի---ե----գ-ւմ: Ն___ չ_ կ_____ ք___ ա______ Ն-ա- չ- կ-ր-լ- ք-ե- ա-գ-ւ-: --------------------------- Նրան չի կարելի քնել այգում: 0
N--n---’----r-li----e- -ygum N___ c___ k_____ k____ a____ N-a- c-’- k-r-l- k-n-l a-g-m ---------------------------- Nran ch’i kareli k’nel aygum
Он не сме спавати у ауту. Նրան----կ--ելի --ե---ե-ենայ--մ: Ն___ չ_ կ_____ ք___ մ__________ Ն-ա- չ- կ-ր-լ- ք-ե- մ-ք-ն-յ-ւ-: ------------------------------- Նրան չի կարելի քնել մեքենայում: 0
N-a--c-’i-kare-i k’-el m--’-e----m N___ c___ k_____ k____ m__________ N-a- c-’- k-r-l- k-n-l m-k-y-n-y-m ---------------------------------- Nran ch’i kareli k’nel mek’yenayum
Он не сме спавати на железничкој станици. Նրա- չ- կ--------ել------ա--ւ-: Ն___ չ_ կ_____ ք___ կ__________ Ն-ա- չ- կ-ր-լ- ք-ե- կ-յ-ր-ն-ւ-: ------------------------------- Նրան չի կարելի քնել կայարանում: 0
N--n-ch’--ka-e-- -’--l ka--ra--m N___ c___ k_____ k____ k________ N-a- c-’- k-r-l- k-n-l k-y-r-n-m -------------------------------- Nran ch’i kareli k’nel kayaranum
Смемо ли сести? Կա-ե-ի--է -ստե-: Կ______ է ն_____ Կ-ր-լ-՞ է ն-տ-լ- ---------------- Կարելի՞ է նստել: 0
K-r-li--e-----l K______ e n____ K-r-l-՞ e n-t-l --------------- Kareli՞ e nstel
Смемо ли добити јеловник? Կարել-- ---են---- ---նա-ք: Կ______ է մ______ ս_______ Կ-ր-լ-՞ է մ-ն-ո-ն ս-ա-ա-ք- -------------------------- Կարելի՞ է մենյուն ստանանք: 0
K-r-li՞ e me------t--a--’ K______ e m_____ s_______ K-r-l-՞ e m-n-u- s-a-a-k- ------------------------- Kareli՞ e menyun stanank’
Можемо ли платити одвојено? Կ--ել-- - առ---ին------նք: Կ______ է ա______ վ_______ Կ-ր-լ-՞ է ա-ա-ձ-ն վ-ա-ե-ք- -------------------------- Կարելի՞ է առանձին վճարենք: 0
Ka-eli՞ - --r--d--n-------n-’ K______ e a________ v________ K-r-l-՞ e a-r-n-z-n v-h-r-n-’ ----------------------------- Kareli՞ e arrandzin vcharenk’

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + јерменски (1-100) МП3 јерменски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!