Рјечник

sr нешто смети   »   ca poder fer alguna cosa

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [setanta-tres]

poder fer alguna cosa

Изаберите како желите да видите превод:   
српски каталонски Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? Q---ja--ot---on-ui--u- c-t--? Q__ j_ p___ c______ u_ c_____ Q-e j- p-t- c-n-u-r u- c-t-e- ----------------------------- Que ja pots conduir un cotxe? 0
Смеш ли већ пити алкохол? Q----a pots-be-re -l--hol? Q__ j_ p___ b____ a_______ Q-e j- p-t- b-u-e a-c-h-l- -------------------------- Que ja pots beure alcohol? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? Que-ja--ots --ts-an---s-l a---e-t-ang-r? Q__ j_ p___ p___ a___ s__ a l___________ Q-e j- p-t- p-t- a-a- s-l a l-e-t-a-g-r- ---------------------------------------- Que ja pots pots anar sol a l’estranger? 0
смети p--er p____ p-d-r ----- poder 0
Смемо ли овде пушити? P--e--fu--r--q-í? P____ f____ a____ P-d-m f-m-r a-u-? ----------------- Podem fumar aquí? 0
Сме ли се овде пушити? Es--o-----a- aq--? E_ p__ f____ a____ E- p-t f-m-r a-u-? ------------------ Es pot fumar aquí? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? Es --t pag-r-am--target--d- crèd-t? E_ p__ p____ a__ t______ d_ c______ E- p-t p-g-r a-b t-r-e-a d- c-è-i-? ----------------------------------- Es pot pagar amb targeta de crèdit? 0
Сме ли се платити чеком? E- pot -aga--------c? E_ p__ p____ a__ x___ E- p-t p-g-r a-b x-c- --------------------- Es pot pagar amb xec? 0
Сме ли се платити само готовином? E--po---ag-r no--- e- ---c-iu? E_ p__ p____ n____ e_ e_______ E- p-t p-g-r n-m-s e- e-e-t-u- ------------------------------ Es pot pagar només en efectiu? 0
Смем ли телефонирати? Q-----c-t-----? Q__ p__ t______ Q-e p-c t-u-a-? --------------- Que puc trucar? 0
Смем ли нешто питати? Q-e pu--f----n----eg----? Q__ p__ f__ u__ p________ Q-e p-c f-r u-a p-e-u-t-? ------------------------- Que puc fer una pregunta? 0
Смем ли нешто рећи? Qu--p-c --- a---n- c--a? Q__ p__ d__ a_____ c____ Q-e p-c d-r a-g-n- c-s-? ------------------------ Que puc dir alguna cosa? 0
Он не сме спавати у парку. (E----n- p-t d---i---- par-. (____ n_ p__ d_____ a_ p____ (-l-) n- p-t d-r-i- a- p-r-. ---------------------------- (Ell) no pot dormir al parc. 0
Он не сме спавати у ауту. (Ell- ----o--d--m-- -- --t-e. (____ n_ p__ d_____ a_ c_____ (-l-) n- p-t d-r-i- a- c-t-e- ----------------------------- (Ell) no pot dormir al cotxe. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. (El-)-n- --t dor-i- a-l’---a-i-. (____ n_ p__ d_____ a l_________ (-l-) n- p-t d-r-i- a l-e-t-c-ó- -------------------------------- (Ell) no pot dormir a l’estació. 0
Смемо ли сести? Podem---ur-? P____ s_____ P-d-m s-u-e- ------------ Podem seure? 0
Смемо ли добити јеловник? P--em r-----la--a-t-? P____ r____ l_ c_____ P-d-m r-b-e l- c-r-a- --------------------- Podem rebre la carta? 0
Можемо ли платити одвојено? P---m ----- ----r--a-en-? P____ p____ s____________ P-d-m p-g-r s-p-r-d-m-n-? ------------------------- Podem pagar separadament? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + каталонски (1-100) МП3 каталонски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!