Рјечник

sr нешто смети   »   af om iets te mag

73 [седамдесет и три]

нешто смети

нешто смети

73 [drie en sewentig]

om iets te mag

Изаберите како желите да видите превод:   
српски африкански Игра Више
Смеш ли већ возити ауто? M---j- -- --s-u-r? Mag jy al bestuur? M-g j- a- b-s-u-r- ------------------ Mag jy al bestuur? 0
Смеш ли већ пити алкохол? Ma- j-------k--o- -----? Mag jy al alkohol drink? M-g j- a- a-k-h-l d-i-k- ------------------------ Mag jy al alkohol drink? 0
Смеш ли већ сам путовати у иностранство? M-- j---- a-l--- buit----d-t-e g-a-? Mag jy al alleen buiteland toe gaan? M-g j- a- a-l-e- b-i-e-a-d t-e g-a-? ------------------------------------ Mag jy al alleen buiteland toe gaan? 0
смети m-g mag m-g --- mag 0
Смемо ли овде пушити? Ma---n- -i-r-r--k? Mag ons hier rook? M-g o-s h-e- r-o-? ------------------ Mag ons hier rook? 0
Сме ли се овде пушити? Ma--m-ns hier ---k? Mag mens hier rook? M-g m-n- h-e- r-o-? ------------------- Mag mens hier rook? 0
Сме ли се платити кредитном картицом? Ma--mens--et -- -re-i--ka--- be-a-l? Mag mens met ’n kredietkaart betaal? M-g m-n- m-t ’- k-e-i-t-a-r- b-t-a-? ------------------------------------ Mag mens met ’n kredietkaart betaal? 0
Сме ли се платити чеком? Ma- -e----et -- t-e- --taa-? Mag mens met ’n tjek betaal? M-g m-n- m-t ’- t-e- b-t-a-? ---------------------------- Mag mens met ’n tjek betaal? 0
Сме ли се платити само готовином? M-g -e-s net--on-an--be--al? Mag mens net kontant betaal? M-g m-n- n-t k-n-a-t b-t-a-? ---------------------------- Mag mens net kontant betaal? 0
Смем ли телефонирати? M-------a-- -el? Mag ek maar bel? M-g e- m-a- b-l- ---------------- Mag ek maar bel? 0
Смем ли нешто питати? M----- --a- iet--v--? Mag ek maar iets vra? M-g e- m-a- i-t- v-a- --------------------- Mag ek maar iets vra? 0
Смем ли нешто рећи? Mag-ek---a- i----s-? Mag ek maar iets sê? M-g e- m-a- i-t- s-? -------------------- Mag ek maar iets sê? 0
Он не сме спавати у парку. Hy ma--nie i- -i- p-r--sl-ap---e. Hy mag nie in die park slaap nie. H- m-g n-e i- d-e p-r- s-a-p n-e- --------------------------------- Hy mag nie in die park slaap nie. 0
Он не сме спавати у ауту. H--mag -ie in-d---mo--r -la-- n-e. Hy mag nie in die motor slaap nie. H- m-g n-e i- d-e m-t-r s-a-p n-e- ---------------------------------- Hy mag nie in die motor slaap nie. 0
Он не сме спавати на железничкој станици. H- -ag--ie i- d-- st--i- --a-p-n--. Hy mag nie in die stasie slaap nie. H- m-g n-e i- d-e s-a-i- s-a-p n-e- ----------------------------------- Hy mag nie in die stasie slaap nie. 0
Смемо ли сести? Ma----- --t? Mag ons sit? M-g o-s s-t- ------------ Mag ons sit? 0
Смемо ли добити јеловник? Mag-o-- ’n -p-skaart --y? Mag ons ’n spyskaart kry? M-g o-s ’- s-y-k-a-t k-y- ------------------------- Mag ons ’n spyskaart kry? 0
Можемо ли платити одвојено? Mag on- -par--bet-a-? Mag ons apart betaal? M-g o-s a-a-t b-t-a-? --------------------- Mag ons apart betaal? 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Како мозак учи нове речи

Кад учимо нове речи, језик меморише нове садржаје. Учење успева само ако се научено стално понавља. Колико добро мозак похрањује речи зависи од више чинилаца. Најважније је редовно понављати научене речи. Само речи које често пишемо или употребљвамо су добро похрањене. Могло би се рећи да се речи ахивирају као слике. Овај принцим важи и кад је у питању учење мајмуна. И мајмуни могу научити да читају речи уколико их виде довољан број пута. Иако их не разумеју, они их препознају по форми. Да би један језик говорили течно, неопходно нам је много речи. За то речник мора бити добро организован. Јер наша меморија функционише као архива. Да би брзо пронашла потребну реч,мора знати где да је тражи. Зато је боље учити речи у одређеном контексту. Тако ће мозак увек бити у стању да одмах отвори потребну “фасциклу”. Чак и оно што смо добро научили можемо заборавити. Знање у том случају силази из активне у пасивну меморију. Заборављајући се ослобађамо знања које нам није потребно. На тај начин мозак прави места за нове и важне ствари. Зато је неопходно да знање редовно активирамо. Оно што се налази у пасивној меморији није изгубљено. Када видимо реч коју смо заборавили опет ћемо је се сетити. Оно што смо већ знали, по други пут савладавамо много лакше. Ко жели да прошири свој речник треба да прошири и своје хобије. Јер сви ми се занимамо за нешто. Зато се углавном бавимо истим стварима. Али, језик се састоји од много различитих семантичких области. Особа која се занима за политику треба да повремено прочита и спортску страну у новини!