Knjiga fraza

bs Sati   »   ar ‫التوقيت‬

8 [osam]

Sati

Sati

‫8 [ثمانٍية]‬

8 [thmaniny]

‫التوقيت‬

[altawqit]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski arapski Igra Više
Izvinite! / Oprostite! ‫--ا س--ت- / ع-و-ً-‬ ‫___ س____ / ع_____ ‫-ذ- س-ح-! / ع-و-ً-‬ -------------------- ‫إذا سمحت! / عفواً!‬ 0
'i--ha--am-at--/-efw-an! '_____ s______ / e______ '-i-h- s-m-a-! / e-w-a-! ------------------------ 'iidha samhat! / efwaan!
Molim Vas, koliko je sati? ‫عفو-ً--ك- --س-عة؟‬ ‫_____ ك_ ا_______ ‫-ف-ا-، ك- ا-س-ع-؟- ------------------- ‫عفواً، كم الساعة؟‬ 0
efwaan- ----a---a-a-? e______ k__ a________ e-w-a-, k-m a-s-a-a-? --------------------- efwaan, kam alsaaeat?
Mnogo hvala! ‫شك-ً- ج--ل-ً-‬ ‫____ ج______ ‫-ك-ً- ج-ي-ا-.- --------------- ‫شكرًا جزيلاً.‬ 0
shk-----j--l---. s______ j_______ s-k-a-a j-y-a-n- ---------------- shkrana jzylaan.
Jedan je sat. ‫إن-ا-ال-ا----‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-و-ح-ة-‬ --------------- ‫إنها الواحدة.‬ 0
'--n-h------hi--t-. '______ a__________ '-i-a-a a-w-h-d-t-. ------------------- 'iinaha alwahidata.
Dva su sata. ‫--ها الث--ية-‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ث-ن-ة-‬ --------------- ‫إنها الثانية.‬ 0
'i-ni-- ---ha-----a. '______ a___________ '-i-i-a a-t-a-n-a-a- -------------------- 'iiniha althaaniata.
Tri su sata. ‫إ-ه--الث-لث-.‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ث-ل-ة-‬ --------------- ‫إنها الثالثة.‬ 0
'---aha a---aal-tha-a. '______ a_____________ '-i-a-a a-t-a-l-t-a-a- ---------------------- 'iinaha althaalithata.
Četiri su sata. ‫إ--ا الرابعة-‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ر-ب-ة-‬ --------------- ‫إنها الرابعة.‬ 0
'i--iha --ra--i---a. '______ a___________ '-i-i-a a-r-a-i-a-a- -------------------- 'iiniha alraabieata.
Pet je sati. ‫--ها ا-خ----.‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-خ-م-ة-‬ --------------- ‫إنها الخامسة.‬ 0
'--naha --k---is--a. '______ a___________ '-i-a-a a-k-a-i-a-a- -------------------- 'iinaha alkhamisata.
Šest je sati. ‫إ--- ال--دسة.‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-س-د-ة-‬ --------------- ‫إنها السادسة.‬ 0
'----ha a--a---s---. '______ a___________ '-i-i-a a-s-a-i-a-a- -------------------- 'iiniha alsaadisata.
Sedam je sati. ‫---ا ا--ا--ة-‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-س-ب-ة-‬ --------------- ‫إنها السابعة.‬ 0
'-in-ha-a-sa---ea-. '______ a__________ '-i-i-a a-s-a-i-a-. ------------------- 'iiniha alsaabieat.
Osam je sati. ‫إن-ا ا-ث---ة.‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ث-م-ة-‬ --------------- ‫إنها الثامنة.‬ 0
'i-ni-- alt-a--i-at-. '______ a____________ '-i-i-a a-t-a-m-n-t-. --------------------- 'iiniha althaaminata.
Devet je sati. ‫إن-ا التاس-ة.‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ت-س-ة-‬ --------------- ‫إنها التاسعة.‬ 0
'iinaha---taa-ie-t-. '______ a___________ '-i-a-a a-t-a-i-a-a- -------------------- 'iinaha altaasieata.
Deset je sati. ‫--ه--ا-عا--ة-‬ ‫____ ا________ ‫-ن-ا ا-ع-ش-ة-‬ --------------- ‫إنها العاشرة.‬ 0
'--nih----eashirat-. '______ a___________ '-i-i-a a-e-s-i-a-a- -------------------- 'iiniha aleashirata.
Jedanaest je sati. ‫--ها --حا-----شرة.‬ ‫____ ا______ ع_____ ‫-ن-ا ا-ح-د-ة ع-ر-.- -------------------- ‫إنها الحادية عشرة.‬ 0
'ii-a-a ---a-ia--eu--r-t-. '______ a_______ e________ '-i-a-a a-h-d-a- e-s-r-t-. -------------------------- 'iinaha alhadiat eushrata.
Dvanaest je sati. ‫إنه- -ل--نية-----.‬ ‫____ ا______ ع_____ ‫-ن-ا ا-ث-ن-ة ع-ر-.- -------------------- ‫إنها الثانية عشرة.‬ 0
'i-n--- a---thaniat e-s-ra-a. '______ a__________ e________ '-i-a-a a-t-t-a-i-t e-s-r-t-. ----------------------------- 'iinaha alththaniat eushrata.
Jedna minuta ima šezdeset sekundi. ‫----ي-ة في-----ون--انية.‬ ‫_______ ف___ س___ ث______ ‫-ل-ق-ق- ف-ه- س-و- ث-ن-ة-‬ -------------------------- ‫الدقيقة فيها ستون ثانية.‬ 0
al-q-q-t --h- ----n--ha--. a_______ f___ s____ t_____ a-d-i-a- f-h- s-t-n t-a-y- -------------------------- aldqiqat fiha situn thany.
Jedan sat ima šezdeset minuta. ‫-ل--ع- ---- -ت-ن--ق-قة-‬ ‫______ ف___ س___ د______ ‫-ل-ا-ة ف-ه- س-و- د-ي-ة-‬ ------------------------- ‫الساعة فيها ستون دقيقة.‬ 0
a--a--a---i-a --tu- -aq-q-ta. a_______ f___ s____ d________ a-s-a-a- f-h- s-t-n d-q-q-t-. ----------------------------- alsaaeat fiha satun daqiqata.
Jedan dan ima dvadeset i četiri sata. ‫---و- فيه-أر-- --ش-ي---ا--.‬ ‫_____ ف__ أ___ و_____ س_____ ‫-ل-و- ف-ه أ-ب- و-ش-ي- س-ع-.- ----------------------------- ‫اليوم فيه أربع وعشرين ساعة.‬ 0
a--y-w- -i--a-b--wes-r-- -a-at-. a______ f__ a___ w______ s______ a-i-a-m f-h a-b- w-s-r-n s-e-t-. -------------------------------- aliyawm fih arbe weshryn saeata.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + arapski (1-100) MP3 arapski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Jezičke porodice

Na zemlji živi gotovo 7 milijardi ljudi. I oni govore gotovo 7.000 različitih jezika! Poput ljudi, jezici takođe mogu biti u srodstvu. To znači da potječu iz jednog zajedničkog prajezika. Takođe postoje jezici koji su potpuno izolirani. Oni ni s jednim drugim jezikom nisu genetski povezani. U Evropi, na primjer, u izolirani jezik spada baskijski. Većina jezika ima svoje “roditelje”, “djecu” ili “braću i sestre”. Dakle, spadaju u određenu jezičku porodicu. Upoređivanjem se prepoznaje sličnost jezika. Jezikoslovci danas navode oko 300 genetskih cjelina. Tu spada 180 jezičkih porodica koje se sastoje od više od jednog jezika. Ostatak čini 120 izoliranih jezika. Najveća jezična porodica je indoevropska jezička porodica. Ona obuhvataоко 280 jezika. Tu spadaju romanski, germanski i slavenski jezici. To čini više od 3 milijarde govornika na svim kontinentima! Sino-tibetanska jezička porodica prevladava u Aziji. Ima više od 1300 miliona govornika. Najvažniji sino-tibetanski jezik je kineski. Treća najveća jezička porodica nalazi se u Africi. Imenovana je prema svom području širenja: Niger-Kongo. U nju spada “samo” 350 miliona govornika. Swahili je glavni jezik te porodice. Uglavnom vrijedi: veća srodnost - bolje razumijevanje. Ljudi koji se sporazumijevaju srodnim jezicima, razumiju se dobro. Oni mogu relativno lako naučiti drugi jezik. Stoga, učite jezike – porodična druženja su uvijek lijepa!
Da li ste to znali?
Njemački je maternji jezik za više od 90 miliona ljudi. Oni žive uglavnom u Njemačkoj, Austriji i Švicarskoj. I u Belgiji, Lihtenštajnu, sjevernoj Italiji i Luksemburgu se govori njemački. Pored maternjih govornika ima još 80 miliona ljudi koji razumiju njemački. Njemački je, naime, strani jezik koji uči najviše ljudi. Kao i engleski i holandski spada u zapadnogermanske jezike. Kroz mnoge vijekove je doživio utjecaj drugih jezika. Razlog tome je što se područje jezika nalazi u središtu Evrope. Danas se prije svega engleske riječi integriraju u njemački leksički fond. Sljedeća karakteristika njemačkog jezika su razni dijalekti. Međutim, oni jako gube na značaju. Prije svega putem medija se sve više širi standarni jezik. Zato mnoge škole žele da se u njima opet izučavaju dijelekti. Gramatika njemačkog nije baš jednostavna, ali trud se isplati! Jer njemački spada u deset najvažnijih jezika na svijetu...