Knjiga fraza

bs Djelatnosti   »   uk Види діяльності

13 [trinaest]

Djelatnosti

Djelatnosti

13 [тринадцять]

13 [trynadtsyatʹ]

Види діяльності

[Vydy diyalʹnosti]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski ukrajinski Igra Više
Šta radi Marta? Щ-----и-ь -арт-? Щ_ р_____ М_____ Щ- р-б-т- М-р-а- ---------------- Що робить Марта? 0
S-c-o ---y-ʹ ----a? S____ r_____ M_____ S-c-o r-b-t- M-r-a- ------------------- Shcho robytʹ Marta?
Ona radi u birou. В-на---а-ює-- ----і. В___ п_____ в о_____ В-н- п-а-ю- в о-і-і- -------------------- Вона працює в офісі. 0
Vo-a---a-syu-- - --i-i. V___ p________ v o_____ V-n- p-a-s-u-e v o-i-i- ----------------------- Vona pratsyuye v ofisi.
Ona radi na kompjuteru. Вон- п---ю- ------п-ютер-м. В___ п_____ з_ к___________ В-н- п-а-ю- з- к-м-’-т-р-м- --------------------------- Вона працює за комп’ютером. 0
Von- -r-t--u----- --m-'y--erom. V___ p________ z_ k____________ V-n- p-a-s-u-e z- k-m-'-u-e-o-. ------------------------------- Vona pratsyuye za komp'yuterom.
Gdje je Marta? Д---арта? Д_ М_____ Д- М-р-а- --------- Де Марта? 0
De-Ma-t-? D_ M_____ D- M-r-a- --------- De Marta?
U kinu. У-кін-. У к____ У к-н-. ------- У кіно. 0
U kino. U k____ U k-n-. ------- U kino.
Ona gleda film. В-на-д---т--я -----. В___ д_______ ф_____ В-н- д-в-т-с- ф-л-м- -------------------- Вона дивиться фільм. 0
Vona-dyvytʹ-ya-f----. V___ d________ f_____ V-n- d-v-t-s-a f-l-m- --------------------- Vona dyvytʹsya filʹm.
Šta radi Petar? Щ--робить -е-р-? Щ_ р_____ П_____ Щ- р-б-т- П-т-о- ---------------- Що робить Петро? 0
Shch--ro-ytʹ--e-ro? S____ r_____ P_____ S-c-o r-b-t- P-t-o- ------------------- Shcho robytʹ Petro?
On studira na univerzitetu. Ві-----ч-є---я в--н----си--ті. В__ н_________ в у____________ В-н н-в-а-т-с- в у-і-е-с-т-т-. ------------------------------ Він навчається в університеті. 0
V-----v---ye--s-a-v un--er-y---i. V__ n____________ v u____________ V-n n-v-h-y-t-s-a v u-i-e-s-t-t-. --------------------------------- Vin navchayetʹsya v universyteti.
On studira jezike. В-- ----а--м--и. В__ в_____ м____ В-н в-в-а- м-в-. ---------------- Він вивчає мови. 0
V-- -yvch--e--ovy. V__ v_______ m____ V-n v-v-h-y- m-v-. ------------------ Vin vyvchaye movy.
Gdje je Petar? Де----ро? Д_ П_____ Д- П-т-о- --------- Де Петро? 0
D----tr-? D_ P_____ D- P-t-o- --------- De Petro?
U kafiću. У--а-е. У к____ У к-ф-. ------- У кафе. 0
U --fe. U k____ U k-f-. ------- U kafe.
On pije kafu. В-- -’є-кав-. В__ п__ к____ В-н п-є к-в-. ------------- Він п’є каву. 0
V-- p--- -av-. V__ p___ k____ V-n p-y- k-v-. -------------- Vin pʺye kavu.
Kuda idu rado? К-ди -они лю---т--х-д--и? К___ в___ л______ х______ К-д- в-н- л-б-я-ь х-д-т-? ------------------------- Куди вони люблять ходити? 0
Ku-y-vo-y --ubl-at----od-ty? K___ v___ l________ k_______ K-d- v-n- l-u-l-a-ʹ k-o-y-y- ---------------------------- Kudy vony lyublyatʹ khodyty?
Na koncert. Н--к--церти. Н_ к________ Н- к-н-е-т-. ------------ На концерти. 0
N- -o--ser--. N_ k_________ N- k-n-s-r-y- ------------- Na kontserty.
Oni rado slušaju muziku. Вон--л-б--ть-слу---и-м--и-у. В___ л______ с______ м______ В-н- л-б-я-ь с-у-а-и м-з-к-. ---------------------------- Вони люблять слухати музику. 0
V-n--ly--l---ʹ s-u------mu-y--. V___ l________ s_______ m______ V-n- l-u-l-a-ʹ s-u-h-t- m-z-k-. ------------------------------- Vony lyublyatʹ slukhaty muzyku.
Kuda oni ne idu rado? К-ди в-ни-н- -ю-л--ь--о--ти? К___ в___ н_ л______ х______ К-д- в-н- н- л-б-я-ь х-д-т-? ---------------------------- Куди вони не люблять ходити? 0
K--y --n- -- ly---y--ʹ kho-yt-? K___ v___ n_ l________ k_______ K-d- v-n- n- l-u-l-a-ʹ k-o-y-y- ------------------------------- Kudy vony ne lyublyatʹ khodyty?
U disko. На-д-скот-ку. Н_ д_________ Н- д-с-о-е-у- ------------- На дискотеку. 0
Na-dys---e-u. N_ d_________ N- d-s-o-e-u- ------------- Na dyskoteku.
Oni ne plešu rado. В-ни-н- -юб-------нцювати. В___ н_ л______ т_________ В-н- н- л-б-я-ь т-н-ю-а-и- -------------------------- Вони не люблять танцювати. 0
V-ny-n- l-ublyatʹ-tan--y-----. V___ n_ l________ t___________ V-n- n- l-u-l-a-ʹ t-n-s-u-a-y- ------------------------------ Vony ne lyublyatʹ tantsyuvaty.

Skinuti MP3 (.zip datoteke)

MP3 bosanski + ukrajinski (1-100) MP3 ukrajinski (1-100)
Nije pronađen nijedan video!

Kreolski jezici

Jeste li znali da se njemački jezik govori i na Južnom Pacifiku? Zaista je tako! U predjelima Papue Nove Gvineje i Australije govori se Unserdeutsch . To je kreolski jezik. Kreolski jezici nastaju u govornim situacijama. To se događa pri susretu više različitih jezika. Mnogi kreolski jezici su u međuvremenu skoro izumrli. Doduše, još uvijek 15 milijuna ljudi širom svijeta govori jedan kreolski jezik. Kreolski jezici su uvijek maternji jezici. Kod pidžinskih jezika je situacija drugačija. Pidžinski jezici imaju jako pojednostavljene jezičke oblike. Oni služe samo skroz jednostavnom sporazumijevanju. Većina kreolskih jezika nastala je za vrijeme kolonijalizma. Stoga se kreolski jezici često baziraju na evropskim jezicima. Jedna značajka kreolskih jezika je ograničen vokabular. Kreolski jezici takođe imaju vlastitu fonologiju. Gramatika kreolskih jezika je veoma pojednostavljena. Govornici jednostavno ignoriraju komplicirana pravila. Svaki kreolski jezik je važan dio nacionalnog identiteta. Stoga postoji jako puno književnosti na kreolskim jezicima. Kreolski jezici su posebno zanimljivi jezikoslovcima. To je zato što su kreolski jezici pokazatelji nastanka i ponovnog izumiranja jezika. Tako se na temelju kreolskih jezika može proučavati razvoj jezika. Takođe dokazuju da se jezik može mijenjati i prilagođavati. Disciplina koja proučava kreolske jezike zove se kreolistika. Jedna od najpoznatijih rečenica na kreolskom jeziku potječe iz Jamajke. Proslavio ju je Bob Marley -- znate li je? Ona glasi: No woman, no cry! (=No, woman, don't cry!)
Da li ste to znali?
Finski je maternji jezik oko 5 miliona ljudi. Spada u ugro-finske jezike. U uskom je srodstvu s estonskim, dok je s mađarskim u dalekom srodstvu. Kao uralski jezik puno se razlikuje od indogermanskih jezika. Primjer za to je aglutinirajuća jezička struktura. To znači da se gramatičke funkcije izražavaju slogovima koji se dodaju na osnovni oblik. Tako nastaju duge riječi koje su tako tipične za finski jezik. Još jedno obilježje finskog jezika su mnogi vokali. U finskoj gramatici postoji 15 različitih padeža. Kod naglaska je važno da se razlikuje između dugih i kratkih vokala. Pisani i govorni finski značajno se međusobno razlikuju. U drugim evropskim jezicima ovaj fenomen je manje izražen. Sve to čini finski ne baš jednostavnim jezikom… Svih pravila se, međutim, dosljedno pridržava. A ono što je lijepo u finskom je da je to apsolutno logičan jezik!