Knjiga fraza

bs U restoranu 2   »   bg В ресторанта 2

30 [trideset]

U restoranu 2

U restoranu 2

30 [трийсет]

30 [triyset]

В ресторанта 2

[V restoranta 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
bosanski bugarski Igra Više
Sok od jabuke, molim. Ед-н-яб-лк-в сок- мо-я. Е___ я______ с___ м____ Е-и- я-ъ-к-в с-к- м-л-. ----------------------- Един ябълков сок, моля. 0
Edin-y--------s-k---oly-. E___ y_______ s___ m_____ E-i- y-b-l-o- s-k- m-l-a- ------------------------- Edin yabylkov sok, molya.
Limunadu, molim. Ед-- ли--н--а--мол-. Е___ л________ м____ Е-н- л-м-н-д-, м-л-. -------------------- Една лимонада, моля. 0
E-na-l-mo--d---mol--. E___ l________ m_____ E-n- l-m-n-d-, m-l-a- --------------------- Edna limonada, molya.
Sok od paradajza, molim. Е--н --матен -----м--я. Е___ д______ с___ м____ Е-и- д-м-т-н с-к- м-л-. ----------------------- Един доматен сок, моля. 0
E-in-d-m-te- -o-- -oly-. E___ d______ s___ m_____ E-i- d-m-t-n s-k- m-l-a- ------------------------ Edin domaten sok, molya.
Ja bih rado čašu crvenog vina. Б-х --ка--/ -с-ала ч-ш---ер------и--. Б__ и____ / и_____ ч___ ч______ в____ Б-х и-к-л / и-к-л- ч-ш- ч-р-е-о в-н-. ------------------------------------- Бих искал / искала чаша червено вино. 0
B--h--s--- /-i-ka-a-c--s-a---er-eno vino. B___ i____ / i_____ c_____ c_______ v____ B-k- i-k-l / i-k-l- c-a-h- c-e-v-n- v-n-. ----------------------------------------- Bikh iskal / iskala chasha cherveno vino.
Ja bih rado čašu bijelog vina. Б---и---л / --к-ла-ч-ша---ло --но. Б__ и____ / и_____ ч___ б___ в____ Б-х и-к-л / и-к-л- ч-ш- б-л- в-н-. ---------------------------------- Бих искал / искала чаша бяло вино. 0
B--- i-k---- -s-ala--has-a -ya-o ----. B___ i____ / i_____ c_____ b____ v____ B-k- i-k-l / i-k-l- c-a-h- b-a-o v-n-. -------------------------------------- Bikh iskal / iskala chasha byalo vino.
Ja bih rado flašu šampanjca. Б-- ис-а- / -с--------а-бу-и-ка шам-анско. Б__ и____ / и_____ ч___ б______ ш_________ Б-х и-к-л / и-к-л- ч-ш- б-т-л-а ш-м-а-с-о- ------------------------------------------ Бих искал / искала чаша бутилка шампанско. 0
B-kh--sk---/ --k--a c-ash- bu---k- -h----n-ko. B___ i____ / i_____ c_____ b______ s__________ B-k- i-k-l / i-k-l- c-a-h- b-t-l-a s-a-p-n-k-. ---------------------------------------------- Bikh iskal / iskala chasha butilka shampansko.
Voliš li ribu? О------л--риб-? О_____ л_ р____ О-и-а- л- р-б-? --------------- Обичаш ли риба? 0
O--cha-h--- -i--? O_______ l_ r____ O-i-h-s- l- r-b-? ----------------- Obichash li riba?
Voliš li govedinu? О---------говеж-о -ес-? О_____ л_ г______ м____ О-и-а- л- г-в-ж-о м-с-? ----------------------- Обичаш ли говеждо месо? 0
O-i----h -- go-e--do me-o? O_______ l_ g_______ m____ O-i-h-s- l- g-v-z-d- m-s-? -------------------------- Obichash li govezhdo meso?
Voliš li svinjetinu? О---аш-л--с-ин-к- м-с-? О_____ л_ с______ м____ О-и-а- л- с-и-с-о м-с-? ----------------------- Обичаш ли свинско месо? 0
Obic--sh -- svi-sko----o? O_______ l_ s______ m____ O-i-h-s- l- s-i-s-o m-s-? ------------------------- Obichash li svinsko meso?
Htio / htjela bih nešto bez mesa. Б-х ис-ал -----ал--н-що б---м--о. Б__ и____ / и_____ н___ б__ м____ Б-х и-к-л / и-к-л- н-щ- б-з м-с-. --------------------------------- Бих искал / искала нещо без месо. 0
B--h -ska--/--s-a-a--eshcho-b-- m-s-. B___ i____ / i_____ n______ b__ m____ B-k- i-k-l / i-k-l- n-s-c-o b-z m-s-. ------------------------------------- Bikh iskal / iskala neshcho bez meso.
Htio / htjela bih platu sa povrćem. Бих --ка--- искала плат- -ъ- -е-------. Б__ и____ / и_____ п____ с__ з_________ Б-х и-к-л / и-к-л- п-а-о с-с з-л-н-у-и- --------------------------------------- Бих искал / искала плато със зеленчуци. 0
B--h -s--- /-i-kal- -l--o sy- z---n-h-ts-. B___ i____ / i_____ p____ s__ z___________ B-k- i-k-l / i-k-l- p-a-o s-s z-l-n-h-t-i- ------------------------------------------ Bikh iskal / iskala plato sys zelenchutsi.
Htio / htjela bih nešto što ne traje dugo. Бих-и-к-- /-и------не--,--ое-о--- при--твя---рзо. Б__ и____ / и_____ н____ к____ с_ п_______ б_____ Б-х и-к-л / и-к-л- н-щ-, к-е-о с- п-и-о-в- б-р-о- ------------------------------------------------- Бих искал / искала нещо, което се приготвя бързо. 0
B-k- is--l-/-is---a--e---h-,---e-o -- p-i--t--a-b---o. B___ i____ / i_____ n_______ k____ s_ p________ b_____ B-k- i-k-l / i-k-l- n-s-c-o- k-e-o s- p-i-o-v-a b-r-o- ------------------------------------------------------ Bikh iskal / iskala neshcho, koeto se prigotvya byrzo.
Želite li to s rižom? Ж-л-ет--ли-то-а-с ---з? Ж______ л_ т___ с о____ Ж-л-е-е л- т-в- с о-и-? ----------------------- Желаете ли това с ориз? 0
Zhela-t--l- t--a-s---iz? Z_______ l_ t___ s o____ Z-e-a-t- l- t-v- s o-i-? ------------------------ Zhelaete li tova s oriz?
Želite li to s tjesteninom? Ж-----е ли-т--а - па---? Ж______ л_ т___ с п_____ Ж-л-е-е л- т-в- с п-с-а- ------------------------ Желаете ли това с паста? 0
Z-el-ete -i-t-va s-pa---? Z_______ l_ t___ s p_____ Z-e-a-t- l- t-v- s p-s-a- ------------------------- Zhelaete li tova s pasta?
Želite li to s krompirom? Ж----т- ли---в--- к--тоф-? Ж______ л_ т___ с к_______ Ж-л-е-е л- т-в- с к-р-о-и- -------------------------- Желаете ли това с картофи? 0
Z--laet---i -o-a-s--ar-ofi? Z_______ l_ t___ s k_______ Z-e-a-t- l- t-v- s k-r-o-i- --------------------------- Zhelaete li tova s kartofi?
To mi nije ukusno. Т-в---е-- в-усн-. Т___ н_ е в______ Т-в- н- е в-у-н-. ----------------- Това не е вкусно. 0
T--a -e--- vkus--. T___ n_ y_ v______ T-v- n- y- v-u-n-. ------------------ Tova ne ye vkusno.
Jelo je hladno. Х-ана-- ----у--н-. Х______ е с_______ Х-а-а-а е с-у-е-а- ------------------ Храната е студена. 0
Khr--ata-ye---u-en-. K_______ y_ s_______ K-r-n-t- y- s-u-e-a- -------------------- Khranata ye studena.
To ja nisam naručio / naručila. Не-съ----р----л / по----а-- --в-. Н_ с__ п_______ / п________ т____ Н- с-м п-р-ч-а- / п-р-ч-а-а т-в-. --------------------------------- Не съм поръчвал / поръчвала това. 0
N----m---ry--v---- --r-ch-a-a-to--. N_ s__ p________ / p_________ t____ N- s-m p-r-c-v-l / p-r-c-v-l- t-v-. ----------------------------------- Ne sym porychval / porychvala tova.

Jezik i reklama

Reklame predstavljaju poseban oblik komunikacije. Njihov cilj je da se uspostavi kontakt između proizvođača i potrošača. Kao i svaka vrsta komunikacije i ova ima dugu istoriju. Gostionice ili političari su se reklamirali još u antičko doba. Jezik reklamiranja upotrebljava posebne retoričke elemente. Zbog svog cilja on spada u planiranu komunikaciju. Mora probuditi našu pažnju; naši interesi se moraju pobuditi. No prije svega bismo trebali zaželjeti proizvod a potom ga kupiti. Jezik reklama je stoga većinom vrlo jednostavan. Koriste se jednostavni slogani i malo riječi. Na taj način bi se sadržaji trebali dobro urezati u našu memoriju. Određene vrste riječi poput pridjeva i superlativa se pojavljuju često. One opisuju proizvod posebno pogodnim i korisnim. Jezik oglašavanja je stoga većinom vrlo pozitivan. Zanimljivo je da na jezik oglašavanja uvijek utječe kultura. To znači da nam jezik oglašavanja govori mnogo o društvu. Danas u mnogim zemljama prevladavaju pojmovi poput ‘ljepotа’ i ‘mladost’. Riječi ‘budućnost’ i ‘sigurnost’ se takođe često pojavljuju. U zapadnom društvu se rado koristi engleski jezik. Engleski se smatra modernim i međunarodnim jezikom. Zato je podoban za opis tehničkih proizvoda. Elementi iz romantičnih jezika predstavljaju užitak i strast. Često se koriste kod prehrambenih namirnica i kozmetike. Korištenje dijalekta naglašava vrijednosti poput domovine i tradicije. Nazivi proizvoda su često neologizmi, dakle novonastale riječi. Većinom nemaju nikakvo značenje već samo ugodno zvuče. Međutim, neki nazivi proizvoda zaista mogu napraviti cijelu karijeru! Naziv usisavača je čak postao glagol – to hoover !
Da li ste to znali?
Holandski spada u grupu zapadnogermanskih jezika. To znači da je srodan s njemačkim i engleskim. Holandski je maternji jezik za oko 25 miliona ljudi. Većina njih živi u Holandiji i Belgiji. Ali holandski se govori i u Indoneziji i Surinamu. Razlog tome je što je Holandija prije bila kolonijalna sila. Tako je holandski bio baza za razne kreolske jezike. I južnoafrički afrikaans je nastao iz holandskog. To je najmlađi član germanske jezičke porodice. Za holandski su karakteristične mnoge riječi iz drugih jezika. Posebno snažan utjecaj je prije imao francuski. Često su preuzimane i riječi iz njemačkog. Već nekoliko desetljeća u ovaj jezik dolazi sve više engleskih riječi. Neki se zato plaše da će holandski u budućnosti potpuno nestati.