Рјечник

sr Присвојне заменице 1   »   ky Ээлик ат атоочтор 1

66 [шездесет и шест]

Присвојне заменице 1

Присвојне заменице 1

66 [алтымыш алты]

66 [алтымыш алты]

Ээлик ат атоочтор 1

Eelik at atooçtor 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
ја – мој / моја / моје м-- - ---ин м__ - м____ м-н - м-н-н ----------- мен - менин 0
men - menin m__ - m____ m-n - m-n-n ----------- men - menin
Ја не могу наћи мој кључ. Ме--ач-ы--мды-т-ба а-б-- жа-----. М__ а________ т___ а____ ж_______ М-н а-к-ч-м-ы т-б- а-б-й ж-т-м-н- --------------------------------- Мен ачкычымды таба албай жатамын. 0
M-n-a--ı-ımdı ta---a---y--a-am-n. M__ a________ t___ a____ j_______ M-n a-k-ç-m-ı t-b- a-b-y j-t-m-n- --------------------------------- Men açkıçımdı taba albay jatamın.
Ја не могу наћи моју возну карту. Б----имд------ай-жатам--. Б________ т_____ ж_______ Б-л-т-м-и т-п-а- ж-т-м-н- ------------------------- Билетимди таппай жатамын. 0
B---t--di t-pp------a---. B________ t_____ j_______ B-l-t-m-i t-p-a- j-t-m-n- ------------------------- Biletimdi tappay jatamın.
ти – твој / твоја / твоје сен-- -е--н с__ - с____ с-н - с-н-н ----------- сен - сенин 0
s-n - sen-n s__ - s____ s-n - s-n-n ----------- sen - senin
Јеси ли нашао твој кључ? Ачкычыңды-тапты-б-? А________ т________ А-к-ч-ң-ы т-п-ы-б-? ------------------- Ачкычыңды таптыңбы? 0
Aç-ıç-ŋ----a--ı-b-? A________ t________ A-k-ç-ŋ-ı t-p-ı-b-? ------------------- Açkıçıŋdı taptıŋbı?
Јеси ли нашао твоју возну карту? Б-ле-иңд- т-пт-ңб-? Б________ т________ Б-л-т-ң-и т-п-ы-б-? ------------------- Билетиңди таптыңбы? 0
B--e-iŋd- t-pt-ŋ-ı? B________ t________ B-l-t-ŋ-i t-p-ı-b-? ------------------- Biletiŋdi taptıŋbı?
он – његов / његова / његово ал --ан-н а_ - а___ а- - а-ы- --------- ал - анын 0
al ---n-n a_ - a___ a- - a-ı- --------- al - anın
Знаш ли где је његов кључ? А-ы- ачк-чы -айд------и----л-си-б-? А___ а_____ к____ э_____ б_________ А-ы- а-к-ч- к-й-а э-е-и- б-л-с-ң-и- ----------------------------------- Анын ачкычы кайда экенин билесиңби? 0
A--n a-k-çı --yd--eke-in---les--b-? A___ a_____ k____ e_____ b_________ A-ı- a-k-ç- k-y-a e-e-i- b-l-s-ŋ-i- ----------------------------------- Anın açkıçı kayda ekenin bilesiŋbi?
Знаш ли где је његова возна карта? Анын -и-е-и-ка--а----н-н б-лесиң--? А___ б_____ к____ э_____ б_________ А-ы- б-л-т- к-й-а э-е-и- б-л-с-ң-и- ----------------------------------- Анын билети кайда экенин билесиңби? 0
Anın-bil-ti -ay-a--------bilesiŋbi? A___ b_____ k____ e_____ b_________ A-ı- b-l-t- k-y-a e-e-i- b-l-s-ŋ-i- ----------------------------------- Anın bileti kayda ekenin bilesiŋbi?
она – њен / њена / њено ал-– а--н а_ – а___ а- – а-ы- --------- ал – анын 0
al-- -n-n a_ – a___ a- – a-ı- --------- al – anın
Њен новац је нестао. Ан-- ак---ы-ж---лду. А___ а_____ ж_______ А-ы- а-ч-с- ж-г-л-у- -------------------- Анын акчасы жоголду. 0
A---------------l--. A___ a_____ j_______ A-ı- a-ç-s- j-g-l-u- -------------------- Anın akçası jogoldu.
Њена кредитна картица је такође нестала. Жа-- а-ы---ред-т-ик-к-рта-- ----ок. Ж___ а___ к________ к______ д_ ж___ Ж-н- а-ы- к-е-и-т-к к-р-а-ы д- ж-к- ----------------------------------- Жана анын кредиттик картасы да жок. 0
J--- -nın----ditti- ka-t-s- -- j-k. J___ a___ k________ k______ d_ j___ J-n- a-ı- k-e-i-t-k k-r-a-ı d- j-k- ----------------------------------- Jana anın kredittik kartası da jok.
ми – наш / наша / наше б-з-- --з-ин б__ - б_____ б-з - б-з-и- ------------ биз - биздин 0
b-z---bizdin b__ - b_____ b-z - b-z-i- ------------ biz - bizdin
Наш деда је болестан. Б---ин-чо- -т-бы--о-ру- --та-. Б_____ ч__ а_____ о____ ж_____ Б-з-и- ч-ң а-а-ы- о-р-п ж-т-т- ------------------------------ Биздин чоң атабыз ооруп жатат. 0
B--di---o- a--b----o--- --ta-. B_____ ç__ a_____ o____ j_____ B-z-i- ç-ŋ a-a-ı- o-r-p j-t-t- ------------------------------ Bizdin çoŋ atabız oorup jatat.
Наша бака је здрава. Бизд-н-ч---апа--зд-- д---с--л--- ж----. Б_____ ч__ а________ д__ с______ ж_____ Б-з-и- ч-ң а-а-ы-д-н д-н с-о-у-у ж-к-ы- --------------------------------------- Биздин чоң апабыздын ден соолугу жакшы. 0
Biz--n --ŋ-a-ab--dın -en s-o--gu -a-şı. B_____ ç__ a________ d__ s______ j_____ B-z-i- ç-ŋ a-a-ı-d-n d-n s-o-u-u j-k-ı- --------------------------------------- Bizdin çoŋ apabızdın den soolugu jakşı.
ви – ваш / ваша / ваше с---------лердин с____ - с_______ с-л-р - с-л-р-и- ---------------- силер - силердин 0
s--er - ----r--n s____ - s_______ s-l-r - s-l-r-i- ---------------- siler - silerdin
Децо, где је ваш тата? Ба-д--- --ле-д-- а--ң-р к---а? Б______ с_______ а_____ к_____ Б-л-а-, с-л-р-и- а-а-а- к-й-а- ------------------------------ Балдар, силердин атаңар кайда? 0
B---ar- --le--in --aŋ-----y--? B______ s_______ a_____ k_____ B-l-a-, s-l-r-i- a-a-a- k-y-a- ------------------------------ Baldar, silerdin ataŋar kayda?
Децо, где је ваша мама? Балд--, -ил-р--- -паңар-кайд-? Б______ с_______ а_____ к_____ Б-л-а-, с-л-р-и- а-а-а- к-й-а- ------------------------------ Балдар, силердин апаңар кайда? 0
B---a-----le-di---paŋar ka---? B______ s_______ a_____ k_____ B-l-a-, s-l-r-i- a-a-a- k-y-a- ------------------------------ Baldar, silerdin apaŋar kayda?

Креативан језик

Креативност је у данашње време једно веома важно својство. Сви желе да буду креативни. То је зато што се креативни људи сматрају инелигентним. И наш језик треба да буде креативан. Раније су људи настојали да говоре исправно. У данашње време човек мора бити у стању да креативно говори. Пример за то су реклама и нови медији. Они нам показују како се језиком може играти. За последњих педесет година је значај креативности умногоме порастао. Овим феноменом баве се чак и научници. Изучавањем креативних процеса баве се психолози, педагози и философи. Креативност се дефинише као способност да се створи нешто ново. На тај начин креативни говорник производи нове лингвистичке форме. Може се радити о речима или граматичким структурама. Проучавањем креативног језика лингвисти долазе до тока како се језикмења. Нови лингвистички елементи ипак нису разумљиви за свакога. Да би разумели креативни језик потребно нам је знање. Морамо знати како језик функционише. Такође морамо познавати окружење оних који овим језиком говоре. Само тада смо у могућности да разумемо ста се жели рећи. Добар пример за ово је сленг тинејџера. Деца и млади људи непрекидно измишљају нове појмове. Одраслима су често ове речи стране. Сада имамо речнике сленга тинејџера. Али они врло брзо застаревају, односно трају само једну генерацију. Ипак се креативни језик може научити! Чак се нуде и специјални курсеви у том правцу. При томе је најважније правило : активирајте свој унутрaшњи глас!