М----р--т-ш----е-ек.
Мен арыкташым керек.
М-н а-ы-т-ш-м к-р-к-
--------------------
Мен арыкташым керек. 0 M----r---aşı--k---k.Men arıktaşım kerek.M-n a-ı-t-ş-m k-r-k---------------------Men arıktaşım kerek.
М----ны ---ейм,---тк-ни ар-----ы- к-рек.
Мен аны жебейм, анткени арыкташым керек.
М-н а-ы ж-б-й-, а-т-е-и а-ы-т-ш-м к-р-к-
----------------------------------------
Мен аны жебейм, анткени арыкташым керек. 0 Me----ı -ebe-----nt--ni--r-k--şı-----ek.Men anı jebeym, antkeni arıktaşım kerek.M-n a-ı j-b-y-, a-t-e-i a-ı-t-ş-m k-r-k-----------------------------------------Men anı jebeym, antkeni arıktaşım kerek.
Мен---ы--чп--м,---ткени-мен -а-ы---аа а-д---м --ре-.
Мен аны ичпейм, анткени мен дагы унаа айдашым керек.
М-н а-ы и-п-й-, а-т-е-и м-н д-г- у-а- а-д-ш-м к-р-к-
----------------------------------------------------
Мен аны ичпейм, анткени мен дагы унаа айдашым керек. 0 Men---ı---p--m,--nt-en- m-- d-gı u--a -yda-ım k--e-.Men anı içpeym, antkeni men dagı unaa aydaşım kerek.M-n a-ı i-p-y-, a-t-e-i m-n d-g- u-a- a-d-ş-m k-r-k-----------------------------------------------------Men anı içpeym, antkeni men dagı unaa aydaşım kerek.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја га не пијем, јер још морам возити.
Мен аны ичпейм, анткени мен дагы унаа айдашым керек.
Men anı içpeym, antkeni men dagı unaa aydaşım kerek.
Я его не пью, потому что я ещё должен / должна ехать.
Зашто не пијеш кафу?
Э--е-ү-ү- к-ф--ичп-й-и-?
Эмне үчүн кофе ичпейсиң?
Э-н- ү-ү- к-ф- и-п-й-и-?
------------------------
Эмне үчүн кофе ичпейсиң? 0 Em---ü----kof--iç--ysi-?Emne üçün kofe içpeysiŋ?E-n- ü-ü- k-f- i-p-y-i-?------------------------Emne üçün kofe içpeysiŋ?
Ме-д--шеке----к.
Менде шекер жок.
М-н-е ш-к-р ж-к-
----------------
Менде шекер жок. 0 Me--e--ek----ok.Mende şeker jok.M-n-e ş-k-r j-k-----------------Mende şeker jok.
Мен а-- --п-й-- а---е-и--е--е -екер жок.
Мен аны ичпейм, анткени менде шекер жок.
М-н а-ы и-п-й-, а-т-е-и м-н-е ш-к-р ж-к-
----------------------------------------
Мен аны ичпейм, анткени менде шекер жок. 0 Men --ı --pey-- ---k--- me--e-----r jo-.Men anı içpeym, antkeni mende şeker jok.M-n a-ı i-p-y-, a-t-e-i m-n-e ş-k-r j-k-----------------------------------------Men anı içpeym, antkeni mende şeker jok.
Мен-а-ы -е-е-м--ан--ени --н -га б--ртм- б-р----э------.
Мен аны жебейм, анткени мен ага буюртма берген эмесмин.
М-н а-ы ж-б-й-, а-т-е-и м-н а-а б-ю-т-а б-р-е- э-е-м-н-
-------------------------------------------------------
Мен аны жебейм, анткени мен ага буюртма берген эмесмин. 0 Men-a-ı-jeb--m-----ke---m-n--ga-bu-ur--a -e-----e-es-in.Men anı jebeym, antkeni men aga buyurtma bergen emesmin.M-n a-ı j-b-y-, a-t-e-i m-n a-a b-y-r-m- b-r-e- e-e-m-n---------------------------------------------------------Men anı jebeym, antkeni men aga buyurtma bergen emesmin.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила.
Мен аны жебейм, анткени мен ага буюртма берген эмесмин.
Men anı jebeym, antkeni men aga buyurtma bergen emesmin.
Я его не ем, потому что я его не заказывал / не заказывала.
Зашто не једете месо?
Эм-- -ч-н--тти-ж-б-й ж-т-с-ң?
Эмне үчүн этти жебей жатасың?
Э-н- ү-ү- э-т- ж-б-й ж-т-с-ң-
-----------------------------
Эмне үчүн этти жебей жатасың? 0 E-n- ü-ün-e-ti ----y -at---ŋ?Emne üçün etti jebey jatasıŋ?E-n- ü-ü- e-t- j-b-y j-t-s-ŋ------------------------------Emne üçün etti jebey jatasıŋ?
М-н ве------а---н.
Мен вегетарианмын.
М-н в-г-т-р-а-м-н-
------------------
Мен вегетарианмын. 0 M-n --g---rianm--.Men vegetarianmın.M-n v-g-t-r-a-m-n-------------------Men vegetarianmın.
Ме- а-- же--йм,-------- м-- -е----рианчы---.
Мен аны жебейм, анткени мен вегетарианчымын.
М-н а-ы ж-б-й-, а-т-е-и м-н в-г-т-р-а-ч-м-н-
--------------------------------------------
Мен аны жебейм, анткени мен вегетарианчымын. 0 Me- -n- j--e-----ntk--i-me---e--t---a-ç--ın.Men anı jebeym, antkeni men vegetariançımın.M-n a-ı j-b-y-, a-t-e-i m-n v-g-t-r-a-ç-m-n---------------------------------------------Men anı jebeym, antkeni men vegetariançımın.
У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен.
Он мора да похрани сваку реч.
Ви га у томе можете подржати.
Гестикулирање је одличан начин помоћи.
Гестикулација потпомаже меморисање.
Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете.
Једна студија је ово јасно потврдила.
Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи.
У питању су биле измишљене речи.
Оне су припадале једном вештачком језику.
Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање.
То значи да их испитаници нису само чули и прочитали.
Користећи гесте они су приказивали њихово значење.
Док су учили, мерена им је мождана активност.
У току испитивања се дошло до занимљивог открића.
Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу.
Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга.
Ова додатна мождана активност утиче на памћење.
При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже.
Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области.
На тај начин се речник брже обрађује.
Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази.
Речи се на тај начин и боље похрањују.
Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју.
Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку.
Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења.
Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро.
Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…