М-н аны ж-бе-м,---т---и-мен ага бу----а --р--н эм-с---.
М__ а__ ж______ а______ м__ а__ б______ б_____ э_______
М-н а-ы ж-б-й-, а-т-е-и м-н а-а б-ю-т-а б-р-е- э-е-м-н-
-------------------------------------------------------
Мен аны жебейм, анткени мен ага буюртма берген эмесмин. 0 M-n -n----be--,-a----ni -----g--b-y--t-a --rg-------m--.M__ a__ j______ a______ m__ a__ b_______ b_____ e_______M-n a-ı j-b-y-, a-t-e-i m-n a-a b-y-r-m- b-r-e- e-e-m-n---------------------------------------------------------Men anı jebeym, antkeni men aga buyurtma bergen emesmin.
Више језика
Кликните на заставу!
Ја је не једем, јер је нисам наручио / наручила.
Мен аны жебейм, анткени мен ага буюртма берген эмесмин.
Men anı jebeym, antkeni men aga buyurtma bergen emesmin.
У процесу учења нових речи наш мозак је врло запослен.
Он мора да похрани сваку реч.
Ви га у томе можете подржати.
Гестикулирање је одличан начин помоћи.
Гестикулација потпомаже меморисање.
Речи се боље памте уколико меморија уједно прерађује и покрете.
Једна студија је ово јасно потврдила.
Научници су од испитаника захтевали да уче стране речи.
У питању су биле измишљене речи.
Оне су припадале једном вештачком језику.
Неколико речи је испитаницима било пренето уз гестикулирање.
То значи да их испитаници нису само чули и прочитали.
Користећи гесте они су приказивали њихово значење.
Док су учили, мерена им је мождана активност.
У току испитивања се дошло до занимљивог открића.
Учење речи подржаваних гестикулирањем активирало је неколико региона у мозгу.
Осим у центру за говор активност се показала и у сензомоторним деловима мозга.
Ова додатна мождана активност утиче на памћење.
При учењу уз помоћ гестикулације долази до стварања комплексне мреже.
Ова мрежа меморише научене речи у неколико можданих области.
На тај начин се речник брже обрађује.
Када нам је потребна нека реч, мозак је брже налази.
Речи се на тај начин и боље похрањују.
Наравно, веома је важно да се гестикулирање повезује са датом речју.
Мозак је у стању да препозна уколико реч и гестикулирање не иду руку под руку.
Ове научне спознаје могле би водити стварању нових метода учења.
Особе које о језицима знају врло мало, често уче споро.
Можда ће им процес учења бити бржи и лакши уколико речи имитирају покретима…