Рјечник

sr Везници 1   »   ky Байламталар 1

94 [деведесет и четири]

Везници 1

Везници 1

94 [токсон төрт]

94 [токсон төрт]

Байламталар 1

Baylamtalar 1

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Чекај док киша не престане. Жа--ы- ---т-г---- ч-й-- --т- т-р. Ж_____ т_________ ч____ к___ т___ Ж-м-ы- т-к-о-о-г- ч-й-н к-т- т-р- --------------------------------- Жамгыр токтогонго чейин күтө тур. 0
J--g-r tokto---g--ç---n --tö-tu-. J_____ t_________ ç____ k___ t___ J-m-ı- t-k-o-o-g- ç-y-n k-t- t-r- --------------------------------- Jamgır toktogongo çeyin kütö tur.
Чекај док завршим. М-- б--к-н-ө ч--и- ---- тур. М__ б_______ ч____ к___ т___ М-н б-т-ө-г- ч-й-н к-т- т-р- ---------------------------- Мен бүткөнгө чейин күтө тур. 0
M-n bütk-ngö-ç-yin ---- ---. M__ b_______ ç____ k___ t___ M-n b-t-ö-g- ç-y-n k-t- t-r- ---------------------------- Men bütköngö çeyin kütö tur.
Чекај док се он не врати. Ал---й----к--г--г- -ейин кү-ө-т-р. А_ к_____ к_______ ч____ к___ т___ А- к-й-ы- к-л-е-г- ч-й-н к-т- т-р- ---------------------------------- Ал кайтып келгенге чейин күтө тур. 0
A--k-y-ı- k------- çey-n --t----r. A_ k_____ k_______ ç____ k___ t___ A- k-y-ı- k-l-e-g- ç-y-n k-t- t-r- ---------------------------------- Al kaytıp kelgenge çeyin kütö tur.
Ја чекам док ми се коса не осуши. Ча-ымд-н -у-га-ын ---ү---а--м--. Ч_______ к_______ к____ ж_______ Ч-ч-м-ы- к-р-а-ы- к-т-п ж-т-м-н- -------------------------------- Чачымдын кургашын күтүп жатамын. 0
Çaç-m--n --rga--- ---ü----t--ı-. Ç_______ k_______ k____ j_______ Ç-ç-m-ı- k-r-a-ı- k-t-p j-t-m-n- -------------------------------- Çaçımdın kurgaşın kütüp jatamın.
Ја чекам док се филм не заврши. М----и-о-бү--өнгө-че--н----өмү-. М__ к___ б_______ ч____ к_______ М-н к-н- б-т-ө-г- ч-й-н к-т-м-н- -------------------------------- Мен кино бүткөнгө чейин күтөмүн. 0
Me---ino--ü-k-n-ö-çe-i- k--ömün. M__ k___ b_______ ç____ k_______ M-n k-n- b-t-ö-g- ç-y-n k-t-m-n- -------------------------------- Men kino bütköngö çeyin kütömün.
Ја чекам док на семафору не буде зелено. Ме- светофор---ж-ш-л-т-------өнг--------к-төм-н. М__ с_________ ж____ т__ к_______ ч____ к_______ М-н с-е-о-о-д- ж-ш-л т-с к-й-ө-г- ч-й-н к-т-м-н- ------------------------------------------------ Мен светофордо жашыл түс күйгөнгө чейин күтөмүн. 0
Men--v-to-or-- -aşıl t-- -ü-g-n-- ç-y-- -ü-ö-ün. M__ s_________ j____ t__ k_______ ç____ k_______ M-n s-e-o-o-d- j-ş-l t-s k-y-ö-g- ç-y-n k-t-m-n- ------------------------------------------------ Men svetofordo jaşıl tüs küygöngö çeyin kütömün.
Када путујеш на годишњи одмор? С-- -- а----а-к-чан--ы---ы-? С__ э_ а_____ к____ ч_______ С-н э- а-у-г- к-ч-н ч-г-с-ң- ---------------------------- Сен эс алууга качан чыгасың? 0
S--------u-ga kaçan çı-a--ŋ? S__ e_ a_____ k____ ç_______ S-n e- a-u-g- k-ç-n ç-g-s-ŋ- ---------------------------- Sen es aluuga kaçan çıgasıŋ?
Још пре летњег распуста? Жайк--эс --у-ну----дын--бы? Ж____ э_ а______ а_________ Ж-й-ы э- а-у-н-н а-д-н-а-ы- --------------------------- Жайкы эс алуунун алдындабы? 0
J--kı-e- al--nun ---ı-da-ı? J____ e_ a______ a_________ J-y-ı e- a-u-n-n a-d-n-a-ı- --------------------------- Jaykı es aluunun aldındabı?
Да, још пре него почне летњи распуст. Оо--,-ж--кы -с---уу-----алга-га--е---. О____ ж____ э_ а___ б__________ ч_____ О-б-, ж-й-ы э- а-у- б-ш-а-г-н-а ч-й-н- -------------------------------------- Ооба, жайкы эс алуу башталганга чейин. 0
O---, -------- a--u-baş-------a ç--i-. O____ j____ e_ a___ b__________ ç_____ O-b-, j-y-ı e- a-u- b-ş-a-g-n-a ç-y-n- -------------------------------------- Ooba, jaykı es aluu baştalganga çeyin.
Поправи кров, пре него што почне зима. К----аш-а--ан-- -ейи---а-ы-ды --д-. К__ б__________ ч____ ч______ о____ К-ш б-ш-а-г-н-а ч-й-н ч-т-р-ы о-д-. ----------------------------------- Кыш башталганга чейин чатырды оңдо. 0
Kı----şt-lg-----çeyi---atır-ı-o---. K__ b__________ ç____ ç______ o____ K-ş b-ş-a-g-n-a ç-y-n ç-t-r-ı o-d-. ----------------------------------- Kış baştalganga çeyin çatırdı oŋdo.
Опери руке, пре него што седнеш за сто. Д---ор--н-- ---раарда- -урд-,-к-л---у-----уу. Д__________ о_________ м_____ к_________ ж___ Д-с-о-к-н-о о-у-а-р-а- м-р-а- к-л-о-у-д- ж-у- --------------------------------------------- Дасторконго отураардан мурда, колдоруңду жуу. 0
Dast-rko--- -tur-arda-------,----d-r--d---u-. D__________ o_________ m_____ k_________ j___ D-s-o-k-n-o o-u-a-r-a- m-r-a- k-l-o-u-d- j-u- --------------------------------------------- Dastorkongo oturaardan murda, koldoruŋdu juu.
Затвори прозор, пре него што изађеш. Сыр-к--ч--а------м-р-- т--ез-н- ---. С_____ ч________ м____ т_______ ж___ С-р-к- ч-г-а-д-н м-р-н т-р-з-н- ж-п- ------------------------------------ Сыртка чыгаардан мурун терезени жап. 0
S--t-a ç--aar-an mur-n---r-ze---j--. S_____ ç________ m____ t_______ j___ S-r-k- ç-g-a-d-n m-r-n t-r-z-n- j-p- ------------------------------------ Sırtka çıgaardan murun terezeni jap.
Када ћеш доћи кући? Үйг- -а-а----лесиң? Ү___ к____ к_______ Ү-г- к-ч-н к-л-с-ң- ------------------- Үйгө качан келесиң? 0
Ü--------n --le-i-? Ü___ k____ k_______ Ü-g- k-ç-n k-l-s-ŋ- ------------------- Üygö kaçan kelesiŋ?
Након наставе? Са-а-------й--б-? С_______ к_______ С-б-к-а- к-й-н-и- ----------------- Сабактан кийинби? 0
S--a---- -i-----? S_______ k_______ S-b-k-a- k-y-n-i- ----------------- Sabaktan kiyinbi?
Да, након што се настава заврши. Ооб-- ---ак--ү-к--дө---и-и-. О____ с____ б________ к_____ О-б-, с-б-к б-т-ө-д-н к-й-н- ---------------------------- Ооба, сабак бүткөндөн кийин. 0
O-b----a--k-----------kiyin. O____ s____ b________ k_____ O-b-, s-b-k b-t-ö-d-n k-y-n- ---------------------------- Ooba, sabak bütköndön kiyin.
Након што је имао незгоду, он више није могао радити. Ал-к-рс----ол-он-он-ки--- ---е---лба---а--ы. А_ к_____ б________ к____ и____ а____ к_____ А- к-р-ы- б-л-о-д-н к-й-н и-т-й а-б-й к-л-ы- -------------------------------------------- Ал кырсык болгондон кийин иштей албай калды. 0
Al-kırsık --lgon-o---i-in -ş--y-a-ba---a-d-. A_ k_____ b________ k____ i____ a____ k_____ A- k-r-ı- b-l-o-d-n k-y-n i-t-y a-b-y k-l-ı- -------------------------------------------- Al kırsık bolgondon kiyin iştey albay kaldı.
Након што је изгубио посао, отишао je у Америку. Ал--ум--унан---р-лга----ң- А---и---а --тке-. А_ ж________ а_______ с___ А________ к______ А- ж-м-ш-н-н а-р-л-а- с-ң- А-е-и-а-а к-т-е-. -------------------------------------------- Ал жумушунан айрылган соң, Америкага кеткен. 0
Al j-m-şun-- -y-ı--a- --ŋ--Am-ri--g--ket--n. A_ j________ a_______ s___ A________ k______ A- j-m-ş-n-n a-r-l-a- s-ŋ- A-e-i-a-a k-t-e-. -------------------------------------------- Al jumuşunan ayrılgan soŋ, Amerikaga ketken.
Након што је отишао у Америку, он се обогатио. А- ---рик-г- бар---д-н ---и--б--ы-ы. А_ А________ б________ к____ б______ А- А-е-и-а-а б-р-а-д-н к-й-н б-й-д-. ------------------------------------ Ал Америкага баргандан кийин байыды. 0
Al A---i--ga -a----da----yin--ay---. A_ A________ b________ k____ b______ A- A-e-i-a-a b-r-a-d-n k-y-n b-y-d-. ------------------------------------ Al Amerikaga bargandan kiyin bayıdı.

Како учити два језика одједном

У данашње време страни језици све више добијају на значају. Многи људи уче стране језике. На свету постоје бројни занимљиви језици. Зато многи људи уче неколико језика одједном. Ово углавном не преdставља проблем за оне који су двојезично одрасли. Мозак оба језика учи аутоматски. Кад порасту, деца тачно знају шта ком језику припада. Двојезичним особама познате су карактеристике оба језика. Код одраслих ово фунционише на другачији начин. Њима није тако лако да једновремено уче више језика. Онај ко жели да истовремено учи два језика, мора на уму имати једно правило. Прво: веома је важно упоредити оба језика. Језици који припадају истој језичким породици врло су слични. Ово може довести до њиховог мешања. Зато је корисно да се оба језика пажљиво анализирају. На пример, може се направити листа. У њој се могу бележити сличности и разлике. На овај начин је мозак принуђен да на оба језика реагује једнаким интензитетом. Он боље запажа посебности датих језика. Такође је добро за различите језике користити фасцикле и цедуље различите боје. Ово нам помаже да јасно раздвојимо језике. Уколико се уче језици који немају сличности, ово функционише мало другачије. Код различитих језика не постоји опасност од мешања. У овом случају опасност лежи у поређењу језика. Најбоље би било поредити језике са матерњим. Када мозак препозна контраст, учиће ефикасније. Такође је важно оба језика учити једнаким интензитетом. Теоретски гледано, мозгу је сасвим свеједно колико језика учи...