Рјечник

sr Прошлост 3   »   ky Өткөн чак 3

83 [осамдесет и три]

Прошлост 3

Прошлост 3

83 [сексен үч]

83 [сексен үч]

Өткөн чак 3

Ötkön çak 3

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
телефонирати телефо--чал-у т______ ч____ т-л-ф-н ч-л-у ------------- телефон чалуу 0
t--ef-n ç---u t______ ç____ t-l-f-n ç-l-u ------------- telefon çaluu
Ја сам телефонирао / телефонирала. М-- --л-фо- ча-д--. М__ т______ ч______ М-н т-л-ф-н ч-л-ы-. ------------------- Мен телефон чалдым. 0
M-n---l--o----l---. M__ t______ ç______ M-n t-l-f-n ç-l-ı-. ------------------- Men telefon çaldım.
Ја сам цело време телефонирао / телефонирала. М-н а- -а--м -е-е---до---лчу--н. М__ а_ д____ т________ б________ М-н а- д-й-м т-л-ф-н-о б-л-у-у-. -------------------------------- Мен ар дайым телефондо болчумун. 0
M----- -ayım---lef---- --l--m--. M__ a_ d____ t________ b________ M-n a- d-y-m t-l-f-n-o b-l-u-u-. -------------------------------- Men ar dayım telefondo bolçumun.
питати с-р-о с____ с-р-о ----- суроо 0
s-roo s____ s-r-o ----- suroo
Ја сам питао / питала. Ме- --радым. М__ с_______ М-н с-р-д-м- ------------ Мен сурадым. 0
M---s-r-d--. M__ s_______ M-n s-r-d-m- ------------ Men suradım.
Ја сам увек питао / питала. Мен дай-м- су-а-ым. М__ д_____ с_______ М-н д-й-м- с-р-д-м- ------------------- Мен дайыма сурадым. 0
Men -a-ıma ---adı-. M__ d_____ s_______ M-n d-y-m- s-r-d-m- ------------------- Men dayıma suradım.
испричати айт-у а____ а-т-у ----- айтуу 0
a-tuu a____ a-t-u ----- aytuu
Ја сам испричао / испричала. М-н ---ып-б-р--м. М__ а____ б______ М-н а-т-п б-р-и-. ----------------- Мен айтып бердим. 0
M-n --t-- berdi-. M__ a____ b______ M-n a-t-p b-r-i-. ----------------- Men aytıp berdim.
Ја сам испричао / испричала целу причу. Мен ----н- ---уг- -е--н-ай-ып-б---и-. М__ о_____ т_____ м____ а____ б______ М-н о-у-н- т-л-г- м-н-н а-т-п б-р-и-. ------------------------------------- Мен окуяны толугу менен айтып бердим. 0
Men-o--y-nı-t-lu-------n ay----b--d--. M__ o______ t_____ m____ a____ b______ M-n o-u-a-ı t-l-g- m-n-n a-t-p b-r-i-. -------------------------------------- Men okuyanı tolugu menen aytıp berdim.
учити үй-өнүү ү______ ү-р-н-ү ------- үйрөнүү 0
üy---üü ü______ ü-r-n-ü ------- üyrönüü
Ја сам учио / учила. М----йрөндү-. М__ ү________ М-н ү-р-н-ү-. ------------- Мен үйрөндүм. 0
M-- üyr-nd-m. M__ ü________ M-n ü-r-n-ü-. ------------- Men üyröndüm.
Ја сам учио / учила цело вече. Ме- түн- б-ю-оку-ум. М__ т___ б__ о______ М-н т-н- б-ю о-у-у-. -------------------- Мен түнү бою окудум. 0
M---tün--bo-- ok----. M__ t___ b___ o______ M-n t-n- b-y- o-u-u-. --------------------- Men tünü boyu okudum.
радити иштөө и____ и-т-ө ----- иштөө 0
işt-ö i____ i-t-ö ----- iştöö
Ја сам радио / радила. М-- --тед-м. М__ и_______ М-н и-т-д-м- ------------ Мен иштедим. 0
M-n -ş---im. M__ i_______ M-n i-t-d-m- ------------ Men iştedim.
Ја сам радио / радила цели дан. Мен -ртеден -е--е-и----им. М__ э______ к____ и_______ М-н э-т-д-н к-ч-е и-т-д-м- -------------------------- Мен эртеден кечке иштедим. 0
M-n e---de- --çke iş--d--. M__ e______ k____ i_______ M-n e-t-d-n k-ç-e i-t-d-m- -------------------------- Men erteden keçke iştedim.
јести жеш ж__ ж-ш --- жеш 0
jeş j__ j-ş --- jeş
Ја сам јео / јела. Ме- -едим. М__ ж_____ М-н ж-д-м- ---------- Мен жедим. 0
M---je---. M__ j_____ M-n j-d-m- ---------- Men jedim.
Ја сам појео / појела сву храну. Ме-----а-т-н б---ы- жед--. М__ т_______ б_____ ж_____ М-н т-м-к-ы- б-а-ы- ж-д-м- -------------------------- Мен тамактын баарын жедим. 0
M-----m--tın b--r-n-j-di-. M__ t_______ b_____ j_____ M-n t-m-k-ı- b-a-ı- j-d-m- -------------------------- Men tamaktın baarın jedim.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 киргиски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Историја лингвистике

Људи су одувек били фасцинирани језицима. Зато је и историја лингвистике врло дуга. Лингвистика је систематично проучавање језика. Људи су се чак и пре 10.000 година бавили размишљањем о језицима. Тако су се у различитим културама развили и различити језички системи. На тај начин су настали и различити описи језика. Данашња лингвистика се у највећој мери заснива на античким теоријама. Посебно у Грчкој су постојале многе традиције. Ипак, најстарији познати спис о језику потиче из Индије. Сачинио га је познати граматичар Сакатајана пре 3000 година. У античка времена су се философи попут Платона бавили језицима. Касније су римски аутори наставили са развојем својих теорија. Арапи су такође развили сопственe традицијe у 8. веку. У њиховим радовима наилазимо на прецизан опис арапског језика. У модерној ери је човек првенствено хтео да сазна одакле језик потиче. Учени људи су се посебно занимали за историју језика. У 18. веку људи су почели да упоређују језике. Желели су да сазнају како су се језици развили. Касније је пажња посвеђена језичким системима. Централно место имало је питање на који начин језици функционишу. У данашње време у оквиру лингвистике постоје бројни правци. Од педесетих година наовамо су се развиле многе различите дисциплине. Оне су делимично биле под јаким утицајем других наука. Као пример може се навести психолингвистика или међукултурна комуникација. Нови лингвистички правци су врло специјализовани. На пример феминистичка лингвистика. И тако се историја лингвистике наставља. Све док постоје језици, човек ће о њима размишљати.