Рјечник

sr Сати   »   ky Кундүн убактылары

8 [осам]

Сати

Сати

8 [сегиз]

8 [segiz]

Кундүн убактылары

[Kundün ubaktıları]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Извините! К-----с--! К_________ К-ч-р-с-з- ---------- Кечиресиз! 0
Keç-r-s--! K_________ K-ç-r-s-z- ---------- Keçiresiz!
Молим Вас, колико је сати? С-а- -анча--о--у? С___ к____ б_____ С-а- к-н-а б-л-у- ----------------- Саат канча болду? 0
Saat----ç- --l--? S___ k____ b_____ S-a- k-n-a b-l-u- ----------------- Saat kança boldu?
Много хвала! Ч-- ра-ма-. Ч__ р______ Ч-ң р-х-а-. ----------- Чоң рахмат. 0
Ço- -a-mat. Ç__ r______ Ç-ŋ r-h-a-. ----------- Çoŋ rahmat.
Један је сат. Са-- -ир болду. С___ б__ б_____ С-а- б-р б-л-у- --------------- Саат бир болду. 0
Sa-- b-r ---d-. S___ b__ b_____ S-a- b-r b-l-u- --------------- Saat bir boldu.
Два су сата. С--- -ки б-л-у. С___ э__ б_____ С-а- э-и б-л-у- --------------- Саат эки болду. 0
Sa-----i -old-. S___ e__ b_____ S-a- e-i b-l-u- --------------- Saat eki boldu.
Три су сата. С-ат -- бо---. С___ ү_ б_____ С-а- ү- б-л-у- -------------- Саат үч болду. 0
S--- üç b---u. S___ ü_ b_____ S-a- ü- b-l-u- -------------- Saat üç boldu.
Четири су сата. С-а----рт-бо-ду. С___ т___ б_____ С-а- т-р- б-л-у- ---------------- Саат төрт болду. 0
S-at-tör---o-d-. S___ t___ b_____ S-a- t-r- b-l-u- ---------------- Saat tört boldu.
Пет је сати. С-а---е- -о--у. С___ б__ б_____ С-а- б-ш б-л-у- --------------- Саат беш болду. 0
Sa-t b---boldu. S___ b__ b_____ S-a- b-ş b-l-u- --------------- Saat beş boldu.
Шест је сати. Саат-алт- -о--у. С___ а___ б_____ С-а- а-т- б-л-у- ---------------- Саат алты болду. 0
S--t----ı---ld-. S___ a___ b_____ S-a- a-t- b-l-u- ---------------- Saat altı boldu.
Седам је сати. Са-т---т- -олд-. С___ ж___ б_____ С-а- ж-т- б-л-у- ---------------- Саат жети болду. 0
S-a- ---i-bol-u. S___ j___ b_____ S-a- j-t- b-l-u- ---------------- Saat jeti boldu.
Осам је сати. С--т-с-г-- -о-д-. С___ с____ б_____ С-а- с-г-з б-л-у- ----------------- Саат сегиз болду. 0
Sa-t---giz -----. S___ s____ b_____ S-a- s-g-z b-l-u- ----------------- Saat segiz boldu.
Девет је сати . Са-т--о-уз бо---. С___ т____ б_____ С-а- т-г-з б-л-у- ----------------- Саат тогуз болду. 0
Saa- togu- b--du. S___ t____ b_____ S-a- t-g-z b-l-u- ----------------- Saat toguz boldu.
Десет је сати. С-ат-о- ----у. С___ о_ б_____ С-а- о- б-л-у- -------------- Саат он болду. 0
Sa-- -- ---d-. S___ o_ b_____ S-a- o- b-l-u- -------------- Saat on boldu.
Једанаест је сати. Саат ------ -олд-. С___ о_ б__ б_____ С-а- о- б-р б-л-у- ------------------ Саат он бир болду. 0
Saa- ---b-r-b--du. S___ o_ b__ b_____ S-a- o- b-r b-l-u- ------------------ Saat on bir boldu.
Дванаест је сати. Саа- о--эк- -о-ду. С___ о_ э__ б_____ С-а- о- э-и б-л-у- ------------------ Саат он эки болду. 0
S--t -n-------ld-. S___ o_ e__ b_____ S-a- o- e-i b-l-u- ------------------ Saat on eki boldu.
Једна минута има шездесет секунди. Би----н---ө---ты--- ----н- ---. Б__ м______ а______ с_____ б___ Б-р м-н-т-ө а-т-м-ш с-к-н- б-р- ------------------------------- Бир мүнөттө алтымыш секунд бар. 0
Bi--m--ö--- -l----ş se-un- --r. B__ m______ a______ s_____ b___ B-r m-n-t-ö a-t-m-ş s-k-n- b-r- ------------------------------- Bir münöttö altımış sekund bar.
Један сат има шездесет минута. Б-р -аатта а-ты-ы- -үнө--б-р. Б__ с_____ а______ м____ б___ Б-р с-а-т- а-т-м-ш м-н-т б-р- ----------------------------- Бир саатта алтымыш мүнөт бар. 0
Bi- sa---a -lt-------nöt -ar. B__ s_____ a______ m____ b___ B-r s-a-t- a-t-m-ş m-n-t b-r- ----------------------------- Bir saatta altımış münöt bar.
Један дан има двадесет и четири сата. Би--к-н-----йырм--т--т---а- --р. Б__ к____ ж______ т___ с___ б___ Б-р к-н-ө ж-й-р-а т-р- с-а- б-р- -------------------------------- Бир күндө жыйырма төрт саат бар. 0
Bir --n-ö-----rma -ör- -aa- b-r. B__ k____ j______ t___ s___ b___ B-r k-n-ö j-y-r-a t-r- s-a- b-r- -------------------------------- Bir kündö jıyırma tört saat bar.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 киргиски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Језичке породице

На земаљској кугли живи око седам милијарди становника. И тих седам милијарди говори седам хиљада језика! Баш као и људи, и језици имају рођаке. То значи да они воде порекло из заједничког прајезика. Такође има језика који су у потпуности изоловани. Генетски гледано нису у роду ни са једним другим језиком. У Европи на пример, баскијски језик, потпуно је изолован. Већина језика има “родитеље”, “децу”, “браћу и сестре”. Они дакле припадају одређеној језичкој породици. Путем поређења можемо схватити до које мере су језици слични. Лингвисти сматрају да у данашње време постоји око три стотине оваквих генетских ентитета. Ту спада 180 породица које се састоје од више од једног језика. Осталих 120 спадају у изоловане језике. Индоевропска језичка породица је највећа. Она обухвата отприлике 280 језика. Ту спадају романски, германски и словенски језици. То значи да се преко три милијарде становника свих континената њима служи. У Азији преовлађују сино-тибетански језици. Њима говори преко 1,300 милиона људи. Најважнији сино-тибетански језик је кинески. У Африци наилазимо на језичку породицу која је трећа по величини. Назив је добила по области у којој је распрострањена - у питању је нигер-конгоанска језична група. Представља говорно подручје “само” 350 милиона људи. Главни језик ове групе је свахили. У већини случајева влада правило да што је језичка сродност већа и разумевање је боље. Људи који се служе сродним језицима врло добро разумеју једни друге. Они могу релативно брзо да науче други језик. Према томе: учите језике, породична окупљања су увек лепа!
Да ли си знао?
Немачки је матерњи језик за више од 90 милиона људи. Они живе углавном у Немачкој, Аустрији и Швајцарској. И у Белгији, Лихтенштајну, северној Италији и Луксембургу се говори немачки. Поред матерњих говорника има још 80 милиона људи који разумеју њемачки. Немачки је, наиме, страни језик који учи највише људи. Као и енглески и холандски спада у западногерманске језике. Кроз многе векове је био под утицајем других језика. Разлог томе је што се подручје језика налази у средишту Европе. Данас се пре свега енглеске речи интегришу у немачки лексички фонд. Следећа карактеристика немачког језика су разни дијалекти. Међутим, они јако губе на значају. Пре свега путем медија се све више шири стандарни језик. Зато многе школе желе да се у њима опет изучавају дијелекти. Граматика немачког није баш једноставна, али труд се исплати! Јер немачки спада у десет најважнијих језика на свету...