Рјечник

sr Куповина   »   ky Shopping

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [элүү төрт]

54 [elüü tört]

Shopping

[Satıp aluu]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Ја желим купити поклон. М-н-беле--с---п --------лет. Мен белек сатып алгым келет. М-н б-л-к с-т-п а-г-м к-л-т- ---------------------------- Мен белек сатып алгым келет. 0
Men b---- ----p---gı--k-l--. Men belek satıp algım kelet. M-n b-l-k s-t-p a-g-m k-l-t- ---------------------------- Men belek satıp algım kelet.
Али ништа превише скупо. Биро--өтө кы-б---------с- жо-. Бирок өтө кымбат эч нерсе жок. Б-р-к ө-ө к-м-а- э- н-р-е ж-к- ------------------------------ Бирок өтө кымбат эч нерсе жок. 0
B-r---ö---k--b-t-eç-n--se---k. Birok ötö kımbat eç nerse jok. B-r-k ö-ö k-m-a- e- n-r-e j-k- ------------------------------ Birok ötö kımbat eç nerse jok.
Имате ли можда ташну? Ба-к----баш--к? Балким, баштык? Б-л-и-, б-ш-ы-? --------------- Балким, баштык? 0
B-lkim- -aşt-k? Balkim, baştık? B-l-i-, b-ş-ı-? --------------- Balkim, baştık?
Коју боју желите? С-з-к-й-ы т------аал-йс--? Сиз кайсы түстү каалайсыз? С-з к-й-ы т-с-ү к-а-а-с-з- -------------------------- Сиз кайсы түстү каалайсыз? 0
Siz--aysı-tüstü ka--a-s--? Siz kaysı tüstü kaalaysız? S-z k-y-ı t-s-ü k-a-a-s-z- -------------------------- Siz kaysı tüstü kaalaysız?
Црну, браон или белу? К-р-, --р-ң -е---? Кара, күрөң же ак? К-р-, к-р-ң ж- а-? ------------------ Кара, күрөң же ак? 0
K-r-- -ü--ŋ je ak? Kara, küröŋ je ak? K-r-, k-r-ŋ j- a-? ------------------ Kara, küröŋ je ak?
Велику или малу? Чоңб- ж---и-инеб-? Чоңбу же кичинеби? Ч-ң-у ж- к-ч-н-б-? ------------------ Чоңбу же кичинеби? 0
Ço-bu ----i-in-bi? Çoŋbu je kiçinebi? Ç-ŋ-u j- k-ç-n-b-? ------------------ Çoŋbu je kiçinebi?
Могу ли видети ову? Ме---уну-кө---- бо--бу? Мен муну көрсөм болобу? М-н м-н- к-р-ө- б-л-б-? ----------------------- Мен муну көрсөм болобу? 0
Me- -unu-k--s-m----o--? Men munu körsöm bolobu? M-n m-n- k-r-ö- b-l-b-? ----------------------- Men munu körsöm bolobu?
Је ли од коже? Б-л---р-ден ж-с--га-б-? Бул териден жасалганбы? Б-л т-р-д-н ж-с-л-а-б-? ----------------------- Бул териден жасалганбы? 0
Bul-t-riden-j--alg--bı? Bul teriden jasalganbı? B-l t-r-d-n j-s-l-a-b-? ----------------------- Bul teriden jasalganbı?
Или је од вештачког материјала? Ж- -л жа-а-ма -а---иа--а-д---ж-с----н-ы? Же ал жасалма материалдардан жасалганбы? Ж- а- ж-с-л-а м-т-р-а-д-р-а- ж-с-л-а-б-? ---------------------------------------- Же ал жасалма материалдардан жасалганбы? 0
J-----ja--lma-m---riald-r--n ------a-b-? Je al jasalma materialdardan jasalganbı? J- a- j-s-l-a m-t-r-a-d-r-a- j-s-l-a-b-? ---------------------------------------- Je al jasalma materialdardan jasalganbı?
Наравно, од коже. Ал-е-т-- б----ары. Албетте, булгаары. А-б-т-е- б-л-а-р-. ------------------ Албетте, булгаары. 0
Albett-, b---aar-. Albette, bulgaarı. A-b-t-e- b-l-a-r-. ------------------ Albette, bulgaarı.
То је нарочито добар квалитет. Бул----ө-- ж---ы -а--т. Бул өзгөчө жакшы сапат. Б-л ө-г-ч- ж-к-ы с-п-т- ----------------------- Бул өзгөчө жакшы сапат. 0
B-- özgö-- jak-ı---pat. Bul özgöçö jakşı sapat. B-l ö-g-ç- j-k-ı s-p-t- ----------------------- Bul özgöçö jakşı sapat.
А ташна је заиста повољна. Ал эми баш-----ынд-п эле-а----. Ал эми баштык чындап эле арзан. А- э-и б-ш-ы- ч-н-а- э-е а-з-н- ------------------------------- Ал эми баштык чындап эле арзан. 0
Al emi ---tı--ç----p-ele --z--. Al emi baştık çındap ele arzan. A- e-i b-ş-ı- ç-n-a- e-e a-z-n- ------------------------------- Al emi baştık çındap ele arzan.
Ова ми се допада. Бу--м----жак-ы. Бул мага жакты. Б-л м-г- ж-к-ы- --------------- Бул мага жакты. 0
B---mag--jak-ı. Bul maga jaktı. B-l m-g- j-k-ı- --------------- Bul maga jaktı.
Ову ћу узети. М-----н---л-м. Мен муну алам. М-н м-н- а-а-. -------------- Мен муну алам. 0
Me- m-n------. Men munu alam. M-n m-n- a-a-. -------------- Men munu alam.
Могу ли је евентуално заменити? Кер-- -ол----ме---ны а-ма----а-ала---? Керек болсо, мен аны алмаштыра аламбы? К-р-к б-л-о- м-н а-ы а-м-ш-ы-а а-а-б-? -------------------------------------- Керек болсо, мен аны алмаштыра аламбы? 0
Ke-e- b-lso, m-- -n-----aşt--a--lamb-? Kerek bolso, men anı almaştıra alambı? K-r-k b-l-o- m-n a-ı a-m-ş-ı-a a-a-b-? -------------------------------------- Kerek bolso, men anı almaştıra alambı?
Подразумева се. Алб---е. Албетте. А-б-т-е- -------- Албетте. 0
Al-e--e. Albette. A-b-t-e- -------- Albette.
Запаковаћемо је као поклон. Аны бел-- ка--ры--р-- --ёб-з. Аны белек катары ороп коёбуз. А-ы б-л-к к-т-р- о-о- к-ё-у-. ----------------------------- Аны белек катары ороп коёбуз. 0
Anı ---e- kata---o--- -o--b-z. Anı belek katarı orop koyobuz. A-ı b-l-k k-t-r- o-o- k-y-b-z- ------------------------------ Anı belek katarı orop koyobuz.
Тамо преко је благајна. Кас-- -ш---жак--. Касса ошол жакта. К-с-а о-о- ж-к-а- ----------------- Касса ошол жакта. 0
K-----o----j-kt-. Kassa oşol jakta. K-s-a o-o- j-k-a- ----------------- Kassa oşol jakta.

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

Није пронађен ниједан видео!

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.