Рјечник

sr Куповина   »   ky Сатып алуу

54 [педесет и четири]

Куповина

Куповина

54 [элүү төрт]

54 [элүү төрт]

Сатып алуу

Satıp aluu

Изаберите како желите да видите превод:   
српски киргиски Игра Више
Ја желим купити поклон. М-- бе--- сат----лг-- ке--т. М__ б____ с____ а____ к_____ М-н б-л-к с-т-п а-г-м к-л-т- ---------------------------- Мен белек сатып алгым келет. 0
M-n ------sa-ıp---gı- k--et. M__ b____ s____ a____ k_____ M-n b-l-k s-t-p a-g-m k-l-t- ---------------------------- Men belek satıp algım kelet.
Али ништа превише скупо. Би--- ө-- к----- -- н---е--о-. Б____ ө__ к_____ э_ н____ ж___ Б-р-к ө-ө к-м-а- э- н-р-е ж-к- ------------------------------ Бирок өтө кымбат эч нерсе жок. 0
Bi-o--ö---kı--a---ç------ j-k. B____ ö__ k_____ e_ n____ j___ B-r-k ö-ö k-m-a- e- n-r-e j-k- ------------------------------ Birok ötö kımbat eç nerse jok.
Имате ли можда ташну? Б-лк--,--а----? Б______ б______ Б-л-и-, б-ш-ы-? --------------- Балким, баштык? 0
B-l-im,--aş-ı-? B______ b______ B-l-i-, b-ş-ı-? --------------- Balkim, baştık?
Коју боју желите? С-з--а-------т- -аалайсыз? С__ к____ т____ к_________ С-з к-й-ы т-с-ү к-а-а-с-з- -------------------------- Сиз кайсы түстү каалайсыз? 0
S-z----------tü-k-a-a--ı-? S__ k____ t____ k_________ S-z k-y-ı t-s-ü k-a-a-s-z- -------------------------- Siz kaysı tüstü kaalaysız?
Црну, браон или белу? К--а, кү--ң-же---? К____ к____ ж_ а__ К-р-, к-р-ң ж- а-? ------------------ Кара, күрөң же ак? 0
Ka-a---üröŋ-je---? K____ k____ j_ a__ K-r-, k-r-ŋ j- a-? ------------------ Kara, küröŋ je ak?
Велику или малу? Ч-ң-у -- ки----б-? Ч____ ж_ к________ Ч-ң-у ж- к-ч-н-б-? ------------------ Чоңбу же кичинеби? 0
Ç-ŋ---je--i---e--? Ç____ j_ k________ Ç-ŋ-u j- k-ç-n-b-? ------------------ Çoŋbu je kiçinebi?
Могу ли видети ову? М---м-ну к-рс----олоб-? М__ м___ к_____ б______ М-н м-н- к-р-ө- б-л-б-? ----------------------- Мен муну көрсөм болобу? 0
Me- mun- k-rs-m---l--u? M__ m___ k_____ b______ M-n m-n- k-r-ö- b-l-b-? ----------------------- Men munu körsöm bolobu?
Је ли од коже? Б-- --риде- ж--------ы? Б__ т______ ж__________ Б-л т-р-д-н ж-с-л-а-б-? ----------------------- Бул териден жасалганбы? 0
Bul t--iden-ja---ganbı? B__ t______ j__________ B-l t-r-d-n j-s-l-a-b-? ----------------------- Bul teriden jasalganbı?
Или је од вештачког материјала? Ж---л-ж---л-а м-т---ал--рдан ---алга---? Ж_ а_ ж______ м_____________ ж__________ Ж- а- ж-с-л-а м-т-р-а-д-р-а- ж-с-л-а-б-? ---------------------------------------- Же ал жасалма материалдардан жасалганбы? 0
Je--l jas--m- -ate-----ar-an j---lg-nbı? J_ a_ j______ m_____________ j__________ J- a- j-s-l-a m-t-r-a-d-r-a- j-s-l-a-b-? ---------------------------------------- Je al jasalma materialdardan jasalganbı?
Наравно, од коже. Ал-етте, --л-а---. А_______ б________ А-б-т-е- б-л-а-р-. ------------------ Албетте, булгаары. 0
A-bet-e- b--ga-r-. A_______ b________ A-b-t-e- b-l-a-r-. ------------------ Albette, bulgaarı.
То је нарочито добар квалитет. Бул ----ч----к-- сапат. Б__ ө_____ ж____ с_____ Б-л ө-г-ч- ж-к-ы с-п-т- ----------------------- Бул өзгөчө жакшы сапат. 0
B---öz-ö----akşı s-pa-. B__ ö_____ j____ s_____ B-l ö-g-ç- j-k-ı s-p-t- ----------------------- Bul özgöçö jakşı sapat.
А ташна је заиста повољна. Ал-эми--ашты--ч-нда----- арзан. А_ э__ б_____ ч_____ э__ а_____ А- э-и б-ш-ы- ч-н-а- э-е а-з-н- ------------------------------- Ал эми баштык чындап эле арзан. 0
Al --i b--tı--çınd-p ele --z-n. A_ e__ b_____ ç_____ e__ a_____ A- e-i b-ş-ı- ç-n-a- e-e a-z-n- ------------------------------- Al emi baştık çındap ele arzan.
Ова ми се допада. Бу---а-а -а-т-. Б__ м___ ж_____ Б-л м-г- ж-к-ы- --------------- Бул мага жакты. 0
B-- ---a-ja--ı. B__ m___ j_____ B-l m-g- j-k-ı- --------------- Bul maga jaktı.
Ову ћу узети. Ме--муну---а-. М__ м___ а____ М-н м-н- а-а-. -------------- Мен муну алам. 0
M-n mu-------. M__ m___ a____ M-n m-n- a-a-. -------------- Men munu alam.
Могу ли је евентуално заменити? К-----б---о,---- --ы---маш---а----мб-? К____ б_____ м__ а__ а________ а______ К-р-к б-л-о- м-н а-ы а-м-ш-ы-а а-а-б-? -------------------------------------- Керек болсо, мен аны алмаштыра аламбы? 0
Ke-e--b-lso, --- -nı almaştır- a--mb-? K____ b_____ m__ a__ a________ a______ K-r-k b-l-o- m-n a-ı a-m-ş-ı-a a-a-b-? -------------------------------------- Kerek bolso, men anı almaştıra alambı?
Подразумева се. Алб-тт-. А_______ А-б-т-е- -------- Албетте. 0
A---tte. A_______ A-b-t-e- -------- Albette.
Запаковаћемо је као поклон. Аны -е--к к-тар--ороп-коёб--. А__ б____ к_____ о___ к______ А-ы б-л-к к-т-р- о-о- к-ё-у-. ----------------------------- Аны белек катары ороп коёбуз. 0
An---e-e-------ı-orop---yo--z. A__ b____ k_____ o___ k_______ A-ı b-l-k k-t-r- o-o- k-y-b-z- ------------------------------ Anı belek katarı orop koyobuz.
Тамо преко је благајна. Касса-о-ол---к-а. К____ о___ ж_____ К-с-а о-о- ж-к-а- ----------------- Касса ошол жакта. 0
K-ssa -şol----ta. K____ o___ j_____ K-s-a o-o- j-k-a- ----------------- Kassa oşol jakta.

Ко разуме кога?

На земаљској кугли живи око седам милијарди људи, Сви они говоре неким језиком. Нажалост, то није увек исти језик. Да бисмо могли да комуницирамо с другим народима, морамо учити стране језике. Ово веома често изискује велике напоре. Али, има и језика који су врло слични. Они који их говоре, међусобно се разумеју, мада не говоре течно језик оних других. Овај феномен назива се mutual intelligibility . У оквиру ње разликујемо две подврсте. Прва је усмено обострано разумевање. Овде се људи међусобно разумеју у разговору. Али, они не разумеју писмени облик језика. Зато што језици имају различит писани облик. Као пример можемо навести урду и хинди. У другу варијанту спада писано међусобно разумевање. У овом случају, разумемо други језик у његовом писаном облику. При томе у разговору не разумемо шта онај други каже. Разлог томе су огромне разлике у изговору. Добру илустрацију нам пружају немачки и холандски језик. Језици са високим степеном сродности садрже обе варијанте. Они су узајамно разумљиви и у писаном и у говорном облику. Пример за ово су руски и украински или тајландски и лаоски. Постоји и један асиметричан облик узајамне разумљивости. То је слуњај кад се говорници различито разумеју. Португалци разумеју Шпанце боље него Шпанци њих. Аустријанци разумеју Немце много боље него Немци Аустријанце. У овом случају, сметњу представља изговор или дијалект. Онај ко стварно жели да води добар разговор мора бити спреман да научи нешто ново.