Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   hu Módbeli segédigék múlt ideje 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [nyolcvannyolc]

Módbeli segédigék múlt ideje 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски мађарски Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. A-f-a- -e----ar- a-b-b-v-- --t-zan-. A f___ n__ a____ a b______ j________ A f-a- n-m a-a-t a b-b-v-l j-t-z-n-. ------------------------------------ A fiam nem akart a babával játszani. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. A----y---ne- akart fu-b---oz--. A l_____ n__ a____ f___________ A l-n-o- n-m a-a-t f-t-a-l-z-i- ------------------------------- A lányom nem akart futballozni. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. A f------em --m -k-rt ve-e- -ak----i. A f________ n__ a____ v____ s________ A f-l-s-g-m n-m a-a-t v-l-m s-k-o-n-. ------------------------------------- A feleségem nem akart velem sakkozni. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. A --------m--e--ak--tak-sétá-ni. A g________ n__ a______ s_______ A g-e-e-e-m n-m a-a-t-k s-t-l-i- -------------------------------- A gyerekeim nem akartak sétálni. 0
Они не хтедоше поспремити собу. Ne-----r-ák - sz-b-- re-----a-n-. N__ a______ a s_____ r___________ N-m a-a-t-k a s-o-á- r-n-b-r-k-i- --------------------------------- Nem akarták a szobát rendberakni. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. Ne--a---t-- á--ba-menni. N__ a______ á____ m_____ N-m a-a-t-k á-y-a m-n-i- ------------------------ Nem akartak ágyba menni. 0
Он не смеде јести сладолед. Ne-i -e- v--t-s-a-ad----y-altot -n-i. N___ n__ v___ s_____ f_________ e____ N-k- n-m v-l- s-a-a- f-g-l-l-o- e-n-. ------------------------------------- Neki nem volt szabad fagylaltot enni. 0
Он не смеде јести чоколаду. Nek---e- -olt ---ba- cs-kol-d-t-----. N___ n__ v___ s_____ c_________ e____ N-k- n-m v-l- s-a-a- c-o-o-á-é- e-n-. ------------------------------------- Neki nem volt szabad csokoládét enni. 0
Он не смеде јести бомбоне. N-ki--em--olt-s-ab-- ----r---at-----. N___ n__ v___ s_____ c_________ e____ N-k- n-m v-l- s-a-a- c-k-r-á-a- e-n-. ------------------------------------- Neki nem volt szabad cukorkákat enni. 0
Ја смедох нешто зажелети. K----ha-t---m---mnak -a--m--. K__________ m_______ v_______ K-v-n-a-t-m m-g-m-a- v-l-m-t- ----------------------------- Kívánhattam magamnak valamit. 0
Ја смедох купити себи хаљину. V--ette- m-ga--a---gy r-há-. V_______ m_______ e__ r_____ V-h-t-e- m-g-m-a- e-y r-h-t- ---------------------------- Vehettem magamnak egy ruhát. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. E-v-h-t--m --y pr--in--. E_________ e__ p________ E-v-h-t-e- e-y p-a-i-é-. ------------------------ Elvehettem egy pralinét. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? Do---y----ttál---r-p-lőb-n? D_____________ a r_________ D-h-n-o-h-t-á- a r-p-l-b-n- --------------------------- Dohányozhattál a repülőben? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? Ihat-ál-s--t --kórh-zban? I______ s___ a k_________ I-a-t-l s-r- a k-r-á-b-n- ------------------------- Ihattál sört a kórházban? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? Maga---l-vihet--d a--u-----a----l---ába? M_______ v_______ a k_____ a s__________ M-g-d-a- v-h-t-e- a k-t-á- a s-á-l-d-b-? ---------------------------------------- Magaddal vihetted a kutyát a szállodába? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. A-vakáci- al--t---g--rek----k--ok-i---ol--s-aba---in-----ad-i. A v______ a____ a g__________ s_____ v___ s_____ k___ m_______ A v-k-c-ó a-a-t a g-e-e-e-n-k s-k-i- v-l- s-a-a- k-n- m-r-d-i- -------------------------------------------------------------- A vakáció alatt a gyerekeknek sokáig volt szabad kint maradni. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. Sok--g-já-----t--k--- -d-aron. S_____ j__________ a_ u_______ S-k-i- j-t-z-a-t-k a- u-v-r-n- ------------------------------ Sokáig játszhattak az udvaron. 0
Они смедоше дуго остати будни. Soká-g -----ar-dh--tak. S_____ f_______________ S-k-i- f-n-m-r-d-a-t-k- ----------------------- Sokáig fennmaradhattak. 0

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...