Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   fr Passé des modaux 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [quatre-vingt-huit]

Passé des modaux 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски француски Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. Mon---ls-n--v-u-ai- p------er à--a p--pé-. M__ f___ n_ v______ p__ j____ à l_ p______ M-n f-l- n- v-u-a-t p-s j-u-r à l- p-u-é-. ------------------------------------------ Mon fils ne voulait pas jouer à la poupée. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. M- --l-e -e----la---pas jo-er--- -ootb-ll. M_ f____ n_ v______ p__ j____ a_ f________ M- f-l-e n- v-u-a-t p-s j-u-r a- f-o-b-l-. ------------------------------------------ Ma fille ne voulait pas jouer au football. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. M--f-m-e--- --ul--t p-s j---r---e- m-i-au- ---e--. M_ f____ n_ v______ p__ j____ a___ m__ a__ é______ M- f-m-e n- v-u-a-t p-s j-u-r a-e- m-i a-x é-h-c-. -------------------------------------------------- Ma femme ne voulait pas jouer avec moi aux échecs. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. M-----fant- ne vou----n--p-s--aire -e pr-mena--. M__ e______ n_ v________ p__ f____ d_ p_________ M-s e-f-n-s n- v-u-a-e-t p-s f-i-e d- p-o-e-a-e- ------------------------------------------------ Mes enfants ne voulaient pas faire de promenade. 0
Они не хтедоше поспремити собу. I----e voulai-nt-p-s--a-g-r la--ham--e. I__ n_ v________ p__ r_____ l_ c_______ I-s n- v-u-a-e-t p-s r-n-e- l- c-a-b-e- --------------------------------------- Ils ne voulaient pas ranger la chambre. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. I-s-n- -o-laie-t --s-a--er a----t. I__ n_ v________ p__ a____ a_ l___ I-s n- v-u-a-e-t p-s a-l-r a- l-t- ---------------------------------- Ils ne voulaient pas aller au lit. 0
Он не смеде јести сладолед. Il n’a-ait---s -e---oi- -e --nge- d--g-a-e. I_ n______ p__ l_ d____ d_ m_____ d_ g_____ I- n-a-a-t p-s l- d-o-t d- m-n-e- d- g-a-e- ------------------------------------------- Il n’avait pas le droit de manger de glace. 0
Он не смеде јести чоколаду. Il n’avait p---l---r-i---e-m-ng-- d- c-o---at. I_ n______ p__ l_ d____ d_ m_____ d_ c________ I- n-a-a-t p-s l- d-o-t d- m-n-e- d- c-o-o-a-. ---------------------------------------------- Il n’avait pas le droit de manger de chocolat. 0
Он не смеде јести бомбоне. I-----vait-p-s--e-d-oi---- -a------e-bo-b---. I_ n______ p__ l_ d____ d_ m_____ d_ b_______ I- n-a-a-t p-s l- d-o-t d- m-n-e- d- b-n-o-s- --------------------------------------------- Il n’avait pas le droit de manger de bonbons. 0
Ја смедох нешто зажелети. Je ------- -- ---h-i--r--ue-q--------. J_ p______ m_ s________ q______ c_____ J- p-u-a-s m- s-u-a-t-r q-e-q-e c-o-e- -------------------------------------- Je pouvais me souhaiter quelque chose. 0
Ја смедох купити себи хаљину. J--p--va-- m-----t-- --e-r---. J_ p______ m________ u__ r____ J- p-u-a-s m-a-h-t-r u-e r-b-. ------------------------------ Je pouvais m’acheter une robe. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. J- -ouv--- --e---- un --a----. J_ p______ p______ u_ p_______ J- p-u-a-s p-e-d-e u- p-a-i-é- ------------------------------ Je pouvais prendre un praliné. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? Est-ce que-tu-p-u-----fumer -ans l-a-ion ? E_____ q__ t_ p______ f____ d___ l______ ? E-t-c- q-e t- p-u-a-s f-m-r d-n- l-a-i-n ? ------------------------------------------ Est-ce que tu pouvais fumer dans l’avion ? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? E-t--e -ue-tu--o---is-boire -e-l--bi--- à-l-h-p-ta--? E_____ q__ t_ p______ b____ d_ l_ b____ à l________ ? E-t-c- q-e t- p-u-a-s b-i-e d- l- b-è-e à l-h-p-t-l ? ----------------------------------------------------- Est-ce que tu pouvais boire de la bière à l’hôpital ? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? Est-ce --- -u-p-uv-is -me-er -e--hien-à ---ôte--? E_____ q__ t_ p______ a_____ l_ c____ à l______ ? E-t-c- q-e t- p-u-a-s a-e-e- l- c-i-n à l-h-t-l ? ------------------------------------------------- Est-ce que tu pouvais amener le chien à l’hôtel ? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. P--da-- --- -a-a-c-s,-le----f--t---v--e-- la-pe---s-i-n-d- -est-----n------ -ehors. P______ l__ v________ l__ e______ a______ l_ p_________ d_ r_____ l________ d______ P-n-a-t l-s v-c-n-e-, l-s e-f-n-s a-a-e-t l- p-r-i-s-o- d- r-s-e- l-n-t-m-s d-h-r-. ----------------------------------------------------------------------------------- Pendant les vacances, les enfants avaient la permission de rester longtemps dehors. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. I-- av--en- la-p------io--d---o--------t-mp- dans-l---o-r. I__ a______ l_ p_________ d_ j____ l________ d___ l_ c____ I-s a-a-e-t l- p-r-i-s-o- d- j-u-r l-n-t-m-s d-n- l- c-u-. ---------------------------------------------------------- Ils avaient la permission de jouer longtemps dans la cour. 0
Они смедоше дуго остати будни. I-s -v--ent la-p-r--ssi-n de-v-i-l-- ----. I__ a______ l_ p_________ d_ v______ t____ I-s a-a-e-t l- p-r-i-s-o- d- v-i-l-r t-r-. ------------------------------------------ Ils avaient la permission de veiller tard. 0

Преузимање МП3 (.зип фајлови)

МП3 српски + француски (1-100) МП3 француски (1-100)
Није пронађен ниједан видео!

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...