Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   da Modalverbernes datid 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [otteogfirs]

Modalverbernes datid 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски дански Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. M-n -----i----------e-e-m-- du----. M__ s__ v____ i___ l___ m__ d______ M-n s-n v-l-e i-k- l-g- m-d d-k-e-. ----------------------------------- Min søn ville ikke lege med dukken. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. Min d---er --l-- -kke---il-- f-----d. M__ d_____ v____ i___ s_____ f_______ M-n d-t-e- v-l-e i-k- s-i-l- f-d-o-d- ------------------------------------- Min datter ville ikke spille fodbold. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. M---k--- --l---i-ke-s--l-e---ak m-d m-g. M__ k___ v____ i___ s_____ s___ m__ m___ M-n k-n- v-l-e i-k- s-i-l- s-a- m-d m-g- ---------------------------------------- Min kone ville ikke spille skak med mig. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. M-ne--ør- v---e--kk- g- ---tu-. M___ b___ v____ i___ g_ e_ t___ M-n- b-r- v-l-e i-k- g- e- t-r- ------------------------------- Mine børn ville ikke gå en tur. 0
Они не хтедоше поспремити собу. D---il------e--y--- -- ---v-re-set. D_ v____ i___ r____ o_ p_ v________ D- v-l-e i-k- r-d-e o- p- v-r-l-e-. ----------------------------------- De ville ikke rydde op på værelset. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. D- vi--- i--- -å --sen-. D_ v____ i___ g_ i s____ D- v-l-e i-k- g- i s-n-. ------------------------ De ville ikke gå i seng. 0
Он не смеде јести сладолед. Ha--m---e --ke spis- -n --. H__ m____ i___ s____ e_ i__ H-n m-t-e i-k- s-i-e e- i-. --------------------------- Han måtte ikke spise en is. 0
Он не смеде јести чоколаду. Han--å----i-ke s--s-----k--ade. H__ m____ i___ s____ c_________ H-n m-t-e i-k- s-i-e c-o-o-a-e- ------------------------------- Han måtte ikke spise chokolade. 0
Он не смеде јести бомбоне. Han-----e-ikke s-ise bolsje-. H__ m____ i___ s____ b_______ H-n m-t-e i-k- s-i-e b-l-j-r- ----------------------------- Han måtte ikke spise bolsjer. 0
Ја смедох нешто зажелети. Je- må-t- øns-e mi- ---e-. J__ m____ ø____ m__ n_____ J-g m-t-e ø-s-e m-g n-g-t- -------------------------- Jeg måtte ønske mig noget. 0
Ја смедох купити себи хаљину. J-- mått- kø-- -n kjole. J__ m____ k___ e_ k_____ J-g m-t-e k-b- e- k-o-e- ------------------------ Jeg måtte købe en kjole. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. J-g måt-- -age-e- -t---- -y-dt -hokol-de. J__ m____ t___ e_ s_____ f____ c_________ J-g m-t-e t-g- e- s-y-k- f-l-t c-o-o-a-e- ----------------------------------------- Jeg måtte tage et stykke fyldt chokolade. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? M-t-- -u ry-e----f--e-? M____ d_ r___ p_ f_____ M-t-e d- r-g- p- f-y-t- ----------------------- Måtte du ryge på flyet? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? Må--e ---d-ikke--l--------h----? M____ d_ d_____ ø_ p_ s_________ M-t-e d- d-i-k- ø- p- s-g-h-s-t- -------------------------------- Måtte du drikke øl på sygehuset? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? Måt-- ----ag- --nden m-d p- ho-e-le-? M____ d_ t___ h_____ m__ p_ h________ M-t-e d- t-g- h-n-e- m-d p- h-t-l-e-? ------------------------------------- Måtte du tage hunden med på hotellet? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. I-fe-i-- -åtte-b-r-ene-b-ive-l---e -d-. I f_____ m____ b______ b____ l____ u___ I f-r-e- m-t-e b-r-e-e b-i-e l-n-e u-e- --------------------------------------- I ferien måtte børnene blive længe ude. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. D- må-te l--e l--g- - -år---. D_ m____ l___ l____ i g______ D- m-t-e l-g- l-n-e i g-r-e-. ----------------------------- De måtte lege længe i gården. 0
Они смедоше дуго остати будни. De-m-tt- -l----læng--op-e. D_ m____ b____ l____ o____ D- m-t-e b-i-e l-n-e o-p-. -------------------------- De måtte blive længe oppe. 0

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...