Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   bg Минало време на модалните глаголи 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [осемдесет и осем]

88 [osemdeset i osem]

Минало време на модалните глаголи 2

Minalo vreme na modalnite glagoli 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски бугарски Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. Моят с---н- -с---е -- с--и-рае-с к-клата. М___ с__ н_ и_____ д_ с_ и____ с к_______ М-я- с-н н- и-к-ш- д- с- и-р-е с к-к-а-а- ----------------------------------------- Моят син не искаше да си играе с куклата. 0
M--a- si--ne -s---he da si-i-r-- ---u-l---. M____ s__ n_ i______ d_ s_ i____ s k_______ M-y-t s-n n- i-k-s-e d- s- i-r-e s k-k-a-a- ------------------------------------------- Moyat sin ne iskashe da si igrae s kuklata.
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. Моята------я--е--ск--е да---ра-------л. М____ д_____ н_ и_____ д_ и____ ф______ М-я-а д-щ-р- н- и-к-ш- д- и-р-е ф-т-о-. --------------------------------------- Моята дъщеря не искаше да играе футбол. 0
Mo-at- -ys-ch-rya-n--is-a-h---a -g--- fu----. M_____ d_________ n_ i______ d_ i____ f______ M-y-t- d-s-c-e-y- n- i-k-s-e d- i-r-e f-t-o-. --------------------------------------------- Moyata dyshcherya ne iskashe da igrae futbol.
Моја жена не хтеде играти шах са мном. Моя-- же-а--е и--аш- -- ---а- с-м-н-на ш-х. М____ ж___ н_ и_____ д_ и____ с м__ н_ ш___ М-я-а ж-н- н- и-к-ш- д- и-р-е с м-н н- ш-х- ------------------------------------------- Моята жена не искаше да играе с мен на шах. 0
M-y-ta---e-a--- isk---- -- -gr-- - men----sha--. M_____ z____ n_ i______ d_ i____ s m__ n_ s_____ M-y-t- z-e-a n- i-k-s-e d- i-r-e s m-n n- s-a-h- ------------------------------------------------ Moyata zhena ne iskashe da igrae s men na shakh.
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. М-ит--д------ иск-х- д- -е-р---ож-ат. М____ д___ н_ и_____ д_ с_ р_________ М-и-е д-ц- н- и-к-х- д- с- р-з-о-д-т- ------------------------------------- Моите деца не искаха да се разхождат. 0
Moit- --t-a-ne is---h- da s--r----ozh--t. M____ d____ n_ i______ d_ s_ r___________ M-i-e d-t-a n- i-k-k-a d- s- r-z-h-z-d-t- ----------------------------------------- Moite detsa ne iskakha da se razkhozhdat.
Они не хтедоше поспремити собу. Т- н---с--х- ----аз-ре-ят---ая-а. Т_ н_ и_____ д_ р________ с______ Т- н- и-к-х- д- р-з-р-б-т с-а-т-. --------------------------------- Те не искаха да разтребят стаята. 0
T- ne -skakha--- ra--r--y-- st---ta. T_ n_ i______ d_ r_________ s_______ T- n- i-k-k-a d- r-z-r-b-a- s-a-a-a- ------------------------------------ Te ne iskakha da raztrebyat stayata.
Они не хтедоше ићи у кревет. Т- не иск--а-да --------. Т_ н_ и_____ д_ с_ л_____ Т- н- и-к-х- д- с- л-г-т- ------------------------- Те не искаха да си лягат. 0
Te--e --ka-h--d- ----y--a-. T_ n_ i______ d_ s_ l______ T- n- i-k-k-a d- s- l-a-a-. --------------------------- Te ne iskakha da si lyagat.
Он не смеде јести сладолед. Т-й-н----в-----а -де-с---о--д. Т__ н_ б_____ д_ я__ с________ Т-й н- б-в-ш- д- я-е с-а-о-е-. ------------------------------ Той не биваше да яде сладолед. 0
Toy-n-----as-e d---ad--slad-le-. T__ n_ b______ d_ y___ s________ T-y n- b-v-s-e d- y-d- s-a-o-e-. -------------------------------- Toy ne bivashe da yade sladoled.
Он не смеде јести чоколаду. То- -е --ваше -- -д----к-л-д. Т__ н_ б_____ д_ я__ ш_______ Т-й н- б-в-ш- д- я-е ш-к-л-д- ----------------------------- Той не биваше да яде шоколад. 0
T-y n--b--a-h---a --d- shok-l-d. T__ n_ b______ d_ y___ s________ T-y n- b-v-s-e d- y-d- s-o-o-a-. -------------------------------- Toy ne bivashe da yade shokolad.
Он не смеде јести бомбоне. Той-н- -ив------ яд-------н-. Т__ н_ б_____ д_ я__ б_______ Т-й н- б-в-ш- д- я-е б-н-о-и- ----------------------------- Той не биваше да яде бонбони. 0
To- ---b---s-- da ya-e-bo----i. T__ n_ b______ d_ y___ b_______ T-y n- b-v-s-e d- y-d- b-n-o-i- ------------------------------- Toy ne bivashe da yade bonboni.
Ја смедох нешто зажелети. М---х -а-си--о--л-я -ещ-. М____ д_ с_ п______ н____ М-ж-х д- с- п-ж-л-я н-щ-. ------------------------- Можех да си пожелая нещо. 0
Mo-h--- ---si p-z--laya ne-h--o. M______ d_ s_ p________ n_______ M-z-e-h d- s- p-z-e-a-a n-s-c-o- -------------------------------- Mozhekh da si pozhelaya neshcho.
Ја смедох купити себи хаљину. Мо-ех -а-с- купя р--ля. М____ д_ с_ к___ р_____ М-ж-х д- с- к-п- р-к-я- ----------------------- Можех да си купя рокля. 0
Mozhe-- d- -i k---a ----y-. M______ d_ s_ k____ r______ M-z-e-h d- s- k-p-a r-k-y-. --------------------------- Mozhekh da si kupya roklya.
Ја смедох узети себи једну пралину. Мож-- -а си вз--а -о---н. М____ д_ с_ в____ б______ М-ж-х д- с- в-е-а б-н-о-. ------------------------- Можех да си взема бонбон. 0
M-z-ekh da si-vz-ma-bo----. M______ d_ s_ v____ b______ M-z-e-h d- s- v-e-a b-n-o-. --------------------------- Mozhekh da si vzema bonbon.
Смеде ли ти пушити у авиону? М------л- да п-----в -амо-е--? М_____ л_ д_ п____ в с________ М-ж-ш- л- д- п-ш-ш в с-м-л-т-? ------------------------------ Можеше ли да пушиш в самолета? 0
Moz-e-h--l- -a p--h----v-s-----ta? M_______ l_ d_ p______ v s________ M-z-e-h- l- d- p-s-i-h v s-m-l-t-? ---------------------------------- Mozheshe li da pushish v samoleta?
Смеде ли ти пити пиво у болници? Мо---е-ли--а -----би-а-в болни-а-а? М_____ л_ д_ п___ б___ в б_________ М-ж-ш- л- д- п-е- б-р- в б-л-и-а-а- ----------------------------------- Можеше ли да пиеш бира в болницата? 0
M--hes-- -i -- p-e-h-b--a v-b-lnitsata? M_______ l_ d_ p____ b___ v b__________ M-z-e-h- l- d- p-e-h b-r- v b-l-i-s-t-? --------------------------------------- Mozheshe li da piesh bira v bolnitsata?
Смеде ли ти повести пса у хотел? М----е-л--да-в-е--- к-чето в х-т-л-? М_____ л_ д_ в_____ к_____ в х______ М-ж-ш- л- д- в-е-е- к-ч-т- в х-т-л-? ------------------------------------ Можеше ли да вземеш кучето в хотела? 0
M----she-l--da-v-em-sh -----to-v---o-el-? M_______ l_ d_ v______ k______ v k_______ M-z-e-h- l- d- v-e-e-h k-c-e-o v k-o-e-a- ----------------------------------------- Mozheshe li da vzemesh kucheto v khotela?
На распусту деца смедоше остати дуже вани. През ва--нц--т- ---а-а-м--е---д- --т--а- дълго--а-ън. П___ в_________ д_____ м_____ д_ о______ д____ н_____ П-е- в-к-н-и-т- д-ц-т- м-ж-х- д- о-т-в-т д-л-о н-в-н- ----------------------------------------------------- През ваканцията децата можеха да остават дълго навън. 0
P-e- ---------a-a --tsa-a--o--e-h--d--------t -ylg--nav--. P___ v___________ d______ m_______ d_ o______ d____ n_____ P-e- v-k-n-s-y-t- d-t-a-a m-z-e-h- d- o-t-v-t d-l-o n-v-n- ---------------------------------------------------------- Prez vakantsiyata detsata mozhekha da ostavat dylgo navyn.
Они смедоше дуго се играти у дворишту. Те-м-ж-х--дъ------ --р--т н- ---р-. Т_ м_____ д____ д_ и_____ н_ д_____ Т- м-ж-х- д-л-о д- и-р-я- н- д-о-а- ----------------------------------- Те можеха дълго да играят на двора. 0
T--m--h---a -y-----a--g--ya------vor-. T_ m_______ d____ d_ i______ n_ d_____ T- m-z-e-h- d-l-o d- i-r-y-t n- d-o-a- -------------------------------------- Te mozhekha dylgo da igrayat na dvora.
Они смедоше дуго остати будни. Те -о-еха--ъл-о-------------бират. Т_ м_____ д____ д_ н_ с_ п________ Т- м-ж-х- д-л-о д- н- с- п-и-и-а-. ---------------------------------- Те можеха дълго да не се прибират. 0
Te-mozh-kha---l---da -e -- pr------. T_ m_______ d____ d_ n_ s_ p________ T- m-z-e-h- d-l-o d- n- s- p-i-i-a-. ------------------------------------ Te mozhekha dylgo da ne se pribirat.

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...