Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   et Rõhumäärsõnade minevik 2

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

88 [kaheksakümmend kaheksa]

Rõhumäärsõnade minevik 2

Изаберите како желите да видите превод:   
српски естонски Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. Mu--oe--ei-ta----d nukkud-ga --n--d-. M_ p___ e_ t______ n________ m_______ M- p-e- e- t-h-n-d n-k-u-e-a m-n-i-a- ------------------------------------- Mu poeg ei tahtnud nukkudega mängida. 0
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. M---üt-r-ei--a-tnud-j--gp---i-m-n----. M_ t____ e_ t______ j________ m_______ M- t-t-r e- t-h-n-d j-l-p-l-i m-n-i-a- -------------------------------------- Mu tütar ei tahtnud jalgpalli mängida. 0
Моја жена не хтеде играти шах са мном. Mu ----e ------t-ud -i--g- m--e- mäng-da. M_ n____ e_ t______ m_____ m____ m_______ M- n-i-e e- t-h-n-d m-n-g- m-l-t m-n-i-a- ----------------------------------------- Mu naine ei tahtnud minuga malet mängida. 0
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. M- ---se--e- ----n-d-------s-äi---e --n--. M_ l_____ e_ t______ j_____________ m_____ M- l-p-e- e- t-h-n-d j-l-t-s-ä-g-l- m-n-a- ------------------------------------------ Mu lapsed ei tahtnud jalutuskäigule minna. 0
Они не хтедоше поспремити собу. N-- e--t-ht--d t--- -----ta--. N__ e_ t______ t___ k_________ N-d e- t-h-n-d t-b- k-r-s-a-a- ------------------------------ Nad ei tahtnud tuba koristada. 0
Они не хтедоше ићи у кревет. N---ei--aht--d --o----e-----a. N__ e_ t______ v_______ m_____ N-d e- t-h-n-d v-o-i-s- m-n-a- ------------------------------ Nad ei tahtnud voodisse minna. 0
Он не смеде јести сладолед. T- ------t-n-d ---tis---üü-. T_ e_ t_______ j______ s____ T- e- t-h-i-u- j-ä-i-t s-ü-. ---------------------------- Ta ei tohtinud jäätist süüa. 0
Он не смеде јести чоколаду. T- e--to--in-d-šo-o---d- -ü--. T_ e_ t_______ š________ s____ T- e- t-h-i-u- š-k-l-a-i s-ü-. ------------------------------ Ta ei tohtinud šokolaadi süüa. 0
Он не смеде јести бомбоне. T---i -oh-tnud -omm- s--a. T_ e_ t_______ k____ s____ T- e- t-h-t-u- k-m-i s-ü-. -------------------------- Ta ei tohitnud kommi süüa. 0
Ја смедох нешто зажелети. Ma -õ-si- -id--i s-o-i--. M_ v_____ m_____ s_______ M- v-i-i- m-d-g- s-o-i-a- ------------------------- Ma võisin midagi soovida. 0
Ја смедох купити себи хаљину. M- v-is-n--n------l-idi-----. M_ v_____ e_____ k_____ o____ M- v-i-i- e-d-l- k-e-d- o-t-. ----------------------------- Ma võisin endale kleidi osta. 0
Ја смедох узети себи једну пралину. Ma---isin üh- p-alinee-võt-a. M_ v_____ ü__ p_______ v_____ M- v-i-i- ü-e p-a-i-e- v-t-a- ----------------------------- Ma võisin ühe pralinee võtta. 0
Смеде ли ти пушити у авиону? T-htisi--s---en-u-i- ------t--a? T_______ s_ l_______ s__________ T-h-i-i- s- l-n-u-i- s-i-s-t-d-? -------------------------------- Tohtisid sa lennukis suitsetada? 0
Смеде ли ти пити пиво у болници? T--tis-d sa--a-g-a- --ut -u-a? T_______ s_ h______ õ___ j____ T-h-i-i- s- h-i-l-s õ-u- j-u-? ------------------------------ Tohtisid sa haiglas õlut juua? 0
Смеде ли ти повести пса у хотел? T-hti--- sa k---- ho-ell--k-as--võt-a? T_______ s_ k____ h______ k____ v_____ T-h-i-i- s- k-e-a h-t-l-i k-a-a v-t-a- -------------------------------------- Tohtisid sa koera hotelli kaasa võtta? 0
На распусту деца смедоше остати дуже вани. Va-----l toh-va- -a-sed-ka-em--ä-j-s ----. V_______ t______ l_____ k____ v_____ o____ V-h-a-a- t-h-v-d l-p-e- k-u-m v-l-a- o-l-. ------------------------------------------ Vaheajal tohivad lapsed kauem väljas olla. 0
Они смедоше дуго се играти у дворишту. N-d--o-iv-d--au------v---m-ngi--. N__ t______ k____ h_____ m_______ N-d t-h-v-d k-u-m h-o-i- m-n-i-a- --------------------------------- Nad tohivad kauem hoovis mängida. 0
Они смедоше дуго остати будни. N-d to-i-----au-m-ü--val o-la. N__ t______ k____ ü_____ o____ N-d t-h-v-d k-u-m ü-e-a- o-l-. ------------------------------ Nad tohivad kauem üleval olla. 0

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...