Рјечник

sr Прошлост модалних глагола 2   »   he ‫עבר פעלים מודאליים 2‬

88 [осамдесет и осам]

Прошлост модалних глагола 2

Прошлост модалних глагола 2

‫88 [שמונים ושמונה]‬

88 [shmonim ushmoneh]

‫עבר פעלים מודאליים 2‬

[avar pe'alim moda'lim 2]

Изаберите како желите да видите превод:   
српски хебрејски Игра Више
Мој син не хтеде се играти са лутком. ‫ה-ן---י-ל----ה -ש-- ---ה-ו-ה-‬ ‫___ ש__ ל_ ר__ ל___ ע_ ה______ ‫-ב- ש-י ל- ר-ה ל-ח- ע- ה-ו-ה-‬ ------------------------------- ‫הבן שלי לא רצה לשחק עם הבובה.‬ 0
hab-n ss--i l----t-a- -essa--q -m---bu-a-. h____ s____ l_ r_____ l_______ i_ h_______ h-b-n s-e-i l- r-t-a- l-s-a-e- i- h-b-b-h- ------------------------------------------ haben sseli lo ratsah lessaxeq im habubah.
Моја ћерка не хтеде играти фудбал. ‫ה-ת---י--- ר-------------גל-‬ ‫___ ש__ ל_ ר___ ל___ כ_______ ‫-ב- ש-י ל- ר-ת- ל-ח- כ-ו-ג-.- ------------------------------ ‫הבת שלי לא רצתה לשחק כדורגל.‬ 0
ha--- ----- l- ----tah -e-s-xe-----u---e-. h____ s____ l_ r______ l_______ k_________ h-b-t s-e-i l- r-t-t-h l-s-a-e- k-d-r-g-l- ------------------------------------------ habat sseli lo ratstah lessaxeq kaduregel.
Моја жена не хтеде играти шах са мном. ‫א--י -- -צ-ה--ש---א--י -חמ-.‬ ‫____ ל_ ר___ ל___ א___ ש_____ ‫-ש-י ל- ר-ת- ל-ח- א-ת- ש-מ-.- ------------------------------ ‫אשתי לא רצתה לשחק איתי שחמט.‬ 0
i---i-------stah le-sax-- iti---ax---. i____ l_ r______ l_______ i__ s_______ i-h-i l- r-t-t-h l-s-a-e- i-i s-a-m-t- -------------------------------------- ishti lo ratstah lessaxeq iti shaxmat.
Моја деца не хтедоше ићи у шетњу. ‫היל--ם---- לא ר----עשו- טי---‬ ‫______ ש__ ל_ ר__ ל____ ט_____ ‫-י-ד-ם ש-י ל- ר-ו ל-ש-ת ט-ו-.- ------------------------------- ‫הילדים שלי לא רצו לעשות טיול.‬ 0
ha-ela--- s-e-i--o------ -------t --ul. h________ s____ l_ r____ l_______ t____ h-y-l-d-m s-e-i l- r-t-u l-'-s-o- t-u-. --------------------------------------- hayeladim sheli lo ratsu la'assot tiul.
Они не хтедоше поспремити собу. ‫הם /-ן ל- ר-ו-לס---את---דר-‬ ‫__ / ן ל_ ר__ ל___ א_ ה_____ ‫-ם / ן ל- ר-ו ל-ד- א- ה-ד-.- ----------------------------- ‫הם / ן לא רצו לסדר את החדר.‬ 0
hem--en l----t-u--esad-r -- ha--d--. h______ l_ r____ l______ e_ h_______ h-m-h-n l- r-t-u l-s-d-r e- h-x-d-r- ------------------------------------ hem/hen lo ratsu lesader et haxeder.
Они не хтедоше ићи у кревет. ‫---/-ן ל--ר-ו -לכ--למ-טה.‬ ‫__ / ן ל_ ר__ ל___ ל______ ‫-ם / ן ל- ר-ו ל-כ- ל-י-ה-‬ --------------------------- ‫הם / ן לא רצו ללכת למיטה.‬ 0
h---hen--- --t-----l-k--t-l-mi--h. h______ l_ r____ l_______ l_______ h-m-h-n l- r-t-u l-l-k-e- l-m-t-h- ---------------------------------- hem/hen lo ratsu lalekhet lamitah.
Он не смеде јести сладолед. ‫היה---ו--ל--ל-כו--גל----‬ ‫___ א___ ל_ ל____ ג______ ‫-י- א-ו- ל- ל-כ-ל ג-י-ה-‬ -------------------------- ‫היה אסור לו לאכול גלידה.‬ 0
ha--h --u--lo---'ekh------dah. h____ a___ l_ l_______ g______ h-y-h a-u- l- l-'-k-o- g-i-a-. ------------------------------ hayah asur lo le'ekhol glidah.
Он не смеде јести чоколаду. ‫--ה -סו--לו --------קול-.‬ ‫___ א___ ל_ ל____ ש_______ ‫-י- א-ו- ל- ל-כ-ל ש-ק-ל-.- --------------------------- ‫היה אסור לו לאכול שוקולד.‬ 0
h--a--asur l--l-'e--o---ho--la-. h____ a___ l_ l_______ s________ h-y-h a-u- l- l-'-k-o- s-o-o-a-. -------------------------------- hayah asur lo le'ekhol shoqolad.
Он не смеде јести бомбоне. ‫--ה-אסור ל- ל-כו- -וכ--ו--‬ ‫___ א___ ל_ ל____ ס________ ‫-י- א-ו- ל- ל-כ-ל ס-כ-י-ת-‬ ---------------------------- ‫היה אסור לו לאכול סוכריות.‬ 0
ha--- --u---o-------o- --kari-t. h____ a___ l_ l_______ s________ h-y-h a-u- l- l-'-k-o- s-k-r-o-. -------------------------------- hayah asur lo le'ekhol sukariot.
Ја смедох нешто зажелети. ‫-ו-ר--י--ל- --------א--.‬ ‫____ ה__ ל_ ל____ מ______ ‫-ו-ר ה-ה ל- ל-ב-ע מ-א-ה-‬ -------------------------- ‫מותר היה לי להביע משאלה.‬ 0
mut-- hayah li --h--i-a --sh---ah. m____ h____ l_ l_______ m_________ m-t-r h-y-h l- l-h-b-'- m-s-'-l-h- ---------------------------------- mutar hayah li lehabi'a mish'alah.
Ја смедох купити себи хаљину. ‫-ו-ר ה-ה -י--ק--ת --לה-‬ ‫____ ה__ ל_ ל____ ש_____ ‫-ו-ר ה-ה ל- ל-נ-ת ש-ל-.- ------------------------- ‫מותר היה לי לקנות שמלה.‬ 0
m-tar--ay-h l- --q-o- ss-m--h. m____ h____ l_ l_____ s_______ m-t-r h-y-h l- l-q-o- s-i-l-h- ------------------------------ mutar hayah li liqnot ssimlah.
Ја смедох узети себи једну пралину. ‫--ת- --- ל---קחת-מ--ק-‬ ‫____ ה__ ל_ ל___ מ_____ ‫-ו-ר ה-ה ל- ל-ח- מ-ת-.- ------------------------ ‫מותר היה לי לקחת ממתק.‬ 0
m-t----ay-- -i-la----- -am---. m____ h____ l_ l______ m______ m-t-r h-y-h l- l-q-x-t m-m-a-. ------------------------------ mutar hayah li laqaxat mamtaq.
Смеде ли ти пушити у авиону? ‫מותר -יה -ך-לעשן-במ--ס-‬ ‫____ ה__ ל_ ל___ ב______ ‫-ו-ר ה-ה ל- ל-ש- ב-ט-ס-‬ ------------------------- ‫מותר היה לך לעשן במטוס?‬ 0
m---r-----h l---- -e-a--e- --m--o-? m____ h____ l____ l_______ b_______ m-t-r h-y-h l-k-a l-'-s-e- b-m-t-s- ----------------------------------- mutar hayah lekha le'ashen bamatos?
Смеде ли ти пити пиво у болници? ‫-ו-ר היה-----ש----ב-ר--ב--ת הח--י--‬ ‫____ ה__ ל_ ל____ ב___ ב___ ה_______ ‫-ו-ר ה-ה ל- ל-ת-ת ב-ר- ב-י- ה-ו-י-?- ------------------------------------- ‫מותר היה לך לשתות בירה בבית החולים?‬ 0
m-tar---y-h-le-ha--is-t-- bi--h---v----h--olim? m____ h____ l____ l______ b____ b_____ h_______ m-t-r h-y-h l-k-a l-s-t-t b-r-h b-v-y- h-x-l-m- ----------------------------------------------- mutar hayah lekha lishtot birah beveyt haxolim?
Смеде ли ти повести пса у хотел? ‫מות---יה--ך--הכ-י- -- -כל--ל-ל---‬ ‫____ ה__ ל_ ל_____ א_ ה___ ל______ ‫-ו-ר ה-ה ל- ל-כ-י- א- ה-ל- ל-ל-ן-‬ ----------------------------------- ‫מותר היה לך להכניס את הכלב למלון?‬ 0
mu-a- ---ah l---a--eh-kh--s ---ha--------ma-o-? m____ h____ l____ l________ e_ h______ l_______ m-t-r h-y-h l-k-a l-h-k-n-s e- h-k-l-v l-m-l-n- ----------------------------------------------- mutar hayah lekha lehakhnis et hakelev lamalon?
На распусту деца смедоше остати дуже вани. ‫בח---ה ---- הי- -ילד---ל-יש-ר --בה זמ- --ר---ח-ץ-‬ ‫______ מ___ ה__ ל_____ ל_____ ה___ ז__ ב___ ב_____ ‫-ח-פ-ה מ-ת- ה-ה ל-ל-י- ל-י-א- ה-ב- ז-ן ב-ר- ב-ו-.- --------------------------------------------------- ‫בחופשה מותר היה לילדים להישאר הרבה זמן בערב בחוץ.‬ 0
b-x-f-h-- mutar ----- ---e-e-i----------er----------an -a'-re- baxu-s. b________ m____ h____ l________ l_________ h_____ z___ b______ b______ b-x-f-h-h m-t-r h-y-h l-y-l-d-m l-h-s-a-e- h-r-e- z-a- b-'-r-v b-x-t-. ---------------------------------------------------------------------- baxufshah mutar hayah layeledim lehisha'er harbeh zman ba'erev baxuts.
Они смедоше дуго се играти у дворишту. ‫מותר -י--ל----ש----רבה-ז-ן-בחצ--‬ ‫____ ה__ ל__ ל___ ה___ ז__ ב_____ ‫-ו-ר ה-ה ל-ם ל-ח- ה-ב- ז-ן ב-צ-.- ---------------------------------- ‫מותר היה להם לשחק הרבה זמן בחצר.‬ 0
m--ar h--a- -a--- lessa------rbe- -man--a------. m____ h____ l____ l_______ h_____ z___ b________ m-t-r h-y-h l-h-m l-s-a-e- h-r-e- z-a- b-x-t-e-. ------------------------------------------------ mutar hayah lahem lessaxeq harbeh zman baxatser.
Они смедоше дуго остати будни. ‫מו----י--לה----ישאר-ער-ם-ע--מא-חר-‬ ‫____ ה__ ל__ ל_____ ע___ ע_ מ______ ‫-ו-ר ה-ה ל-ם ל-י-א- ע-י- ע- מ-ו-ר-‬ ------------------------------------ ‫מותר היה להם להישאר ערים עד מאוחר.‬ 0
m---r--ay-h-l'-e--lehisha'-r --im ad-m--u-a-. m____ h____ l____ l_________ e___ a_ m_______ m-t-r h-y-h l-h-m l-h-s-a-e- e-i- a- m-'-x-r- --------------------------------------------- mutar hayah l'hem lehisha'er erim ad me'uxar.

Савети против заборављања

Учење није увек лака ствар. Чак и кад се при том забављамо може бити исцрпљујуће. Али, када нешто научимо - срећни смо. Поносни смо на себе и на наш прогрес. На несрећу, можемо и заборавити то што смо научили. Ово посебно важи за научене језике. Већина нас у школи учи један или више језика. Ово знање се по завршетку школе често губи. Скоро да и нисмо у стању да се служимо наученим језиком. Наш матерњи језик углавном доминира нашом свакодневицом. Многи страни језици употребљавају се само на одмору. Али, уколико се знање не активира редовно, оно се губи. Нашем мозгу потребна је вежба. Чак би могли рећи да функционише као мишић. Тај наш мишић морамо тренирати иначе ће ослабити. Али, постоје методе да се заборављање спречи. Најважније је да непрекидно примењујемо научено. У овоме нам могу помоћи утврђени ритуали. За различите дане у недељи могли би направити један мали план. Понедељком би могли читати књигу на страном језику. Средом би могли слушати радио неке стране земље. Петком би могли водити дневник на страном језику. На тај начин се са читања пребацујете на слушање, а потом на писање. Тиме се постиже да се знање језика активира на разне начине. Све ово не мора трајати дуго; пола сата дневно довољно је да се знање активира. Важно је само да редовно вежбате! Студије показују да се назучено памти деценијама. У датом тренутку га само треба извући из фијоке...